„Prosečna plata od 1.400 evra čista demagogija, može samo uz visoku inflaciju“

Nakon te prosečne neto plate od preko 100.000 dinara dostignute u maju, a objavljene u julu, kojom se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić pohvalio na svom Instagram nalogu, naredna tri meseca, prosečna zarada nije se vratila na taj nivo.

Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, procenjuje da će se na nivo od 100.000 dinara, plata vratiti u oktobru. Prema njegovim rečima, na smanjenje prosečne plate preko leta uticali su godišnji odmori, a promenom Zakona o radu 2014. godine omogućeno je da se tokom godišnjih isplaćuje manja plata. Takođe, u maju je bilo 23 radna dana, a toliko bi trebalo da bude i u oktobru.

„U septembru je bilo manje radnih dana (21), tako da očekujem da se prosečna plata vrati na 100.000 dinara u oktobru“, ocenjuje Arandarenko.

Prema izveštaju RZS, prosečna neto plata je u avgustu ove godine bila za 12,2 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine. Ako uračunamo inflaciju, realni rast zarada je iznosio 7,6 odsto. Ako gledamo prvih osam meseci ove u odnosu na isti period prošle godine, nominalno povećanje plata je 14,6 odsto, a realno 9,2 odsto. Zanimljivo je da je rast u ovom periodu bio veću u javnom sektoru-14,9 odsto, u odnosu na privatni-14,6 odsto.

Gledano u evropskoj valuti prosečna plata je iznosila 825 evra i mada nam ova informacija mnogo manje govori nego visina plate u dinarima, važna je zato što predstavnici izvršne vlasti insistiraju na prikazivanju zarada u evrima, kako sadašnjim, tako i prošlim i budućim.

Takođe, postavlja se još jedno pitanje, koliko je izvesno da će prosečna plata u decembru 2025. godini dostići 1.000 evra, koliko je predsednik Srbije pre nekoliko godina obećao da će biti. Ne samo to, nego su zvaničnici otišli još dalje, dodatnim obećanjem da će do kraja 2027. godine, prosečna plata stići do 1.400 evra.

Ako bi obećanje bilo ispunjeno to bi značilo povećanje od 21 odsto u odnosu na avgustovsku prosečnu platu, tj. povećanje za više od petine za 16 meseci. Međutim, nisu bez razloga obećali ovoliku platu baš u decembru, budući da je zarada isplaćena u ovom mesecu po pravilu veća nego u ostalim mesecima zbog isplate godišnjih bonusa i trinaestih plata. Recimo, u decembru prošle godine prosečna plata je iznosila 84.227 dinara, za oko 5.000 dinara više od proseka u poslednjem kvartalu prošle godine. Takođe, Vučić je pre nekoliko dana čak izjavio da će prosečna plata u decembru ove godine biti 900 evra, što je skoro 10 odsto više nego u avgustu.

Arandarenko smatra da bi taj cilj mogao biti dostižan.

„Čak i ako se ne uspe u tome, smatram da je to dobar cilj, on tera Vladu da povećava minimalnu zaradu, kako bi ga dostigla, a to dovodi do povećanja udela rada u BDP-u. U periodu od 2013. do 2018. godine bila je katastrofa za zarade. BIle su zamrznute, a realno su se smanjivale. U to vreme su u drugim zemljama, kao na priemr u Rumuniji i Mađarskoj, snažno rasle. Iako sada mi beležimo brži rast plata, tek se nadoknađuje taj jaz. Uspostavlja se ravnoteža između fonda plata, izdvajanja za budžet radi finansiranja investicija i profita kompanija“, ocenjuje Arandarenko.

Ipak, što se tiče cilja od 1.400 evra do kraja 2027. godine on ga ocenjuje gao teško dostižan.

„Ipak, dobro je da on postoji, jer ih tera da se trude da povećaju plate“, napominje on dodajući da je privatni sektor takođe primoran da povećava plate zbog nestašice radne snage.

Prema njegovim rečima, skoro 50.000 ljudi svake godine se povlači sa tržišta rada više nego što na njega uđe zbog demografije.

„Oko 65.000 do 70.000 ljudi ode u penziju, a oko 20.000 na njega ulazi. S druge strane, migracioni bilans se približava nuli. Delom je to i zbog rasta plata kod nas. Recimo, kada je bio vrhunac odlaska naših ljudi u zemlje kao što je Slovačka, tamo su plate bile 1.000 evra, akod nas manje od 500. U međuvremenu, tamo su plate porasle na 1.100 evra, a kod je rast bio znatno veći, pa je i podsticaj da se ide u Slovačku manji. Plus što u Srbiju dolaze ljudi iz drugih zemalja da rade“, napominje on.

Ako dostigne 1.000 evra plata u decembru sledeće godine, da bi skočila na 1.400 na kraju 2027. godine održavanja izložbe EKSPO, rast je čak 40 odsto. Ipak, deluje da se ta krajnje optimistička prognoza ne uklapa sa drugim državnim ekonomskim projekcijama.

Naime, prema fiskalnoj strategiji do 2027. godine, Minsitarstvo finansija projektuje realni privredni rast 4,2 odsto u 2025. i po četiri odsto u 2026. i 2027. godini. Istovremeno, prognoziraju prosečnu inflaciju od 3,5 odsto u svakoj od ovih godina i čak nešto manji deflator BDP-a. To znači da očekuju nominalni rast bDP-a do 7,5 odsto u naredne tri godine i rast plata od oko 18-19 odsto.

Istovremeno, projektuju i usporavanje rasta lične potrošnje. Za sledeću godinu očekuje se realni rast od 3,9 odsto, pa onda tri odsto i na kraju 2,6 odsto u 2027. godini.

Ekonomsuta Milan Kovačević kaže da se plaši mogućnosti da prosečna plata zaista i dostigne tih 1.400 evra u tom roku, a razlog je što prema nejgovim rečima, to ne može bez visoke inflacije.

„Mislim da je čista demagogija. Kao prvo, ne mislim da bi trebalo govoriti o plati u evrima, već u dinarima. Drugo, moralo bi se uz obećanje plata, reći i kolika se inflacija očekuje i kakav će biti devizni kurs. Toliki rast plata značio bi i visoku inflaciju. Mi smo već imali period od pandmeije kada je država delila novac preko mere, pa smo došli do inflacije od preko 15 odsto. Bojim se čak i da će da ispune to, jer bi značilo opet rast inflacije“, podseća Kovačević uz upozorenje da mi i sada sporije smanjujemo inflaciju od drugih zemalja.

S druge strane, on se pita koji će to privatnik toliko povećati plate, ukazujući da nam prosek ne govori puno. Na primer, rast prosečne plate su vukle usluge i posebno IT sektor, a manje industrija. Ukazuje i da u prosečnu platu ulazi i zarada koju vlasnik sebi isplaćuje, a koja može biti koliko god žele.

„Porez na plate je 10 odsto, a doprinosi se plaćaju do iznesa petostruke prosečne plate. Više se vlasnicima isplati da sebi isplaćuju novac na taj način nego da plate porez na dobit, pa onda i na dividendu“, napominje on.

Ako pogledamo unazad, čak ni u godinama visoke inflacije nominalni rast plata nije prišao nivou od 20 odsto. U 2022. prosečne plate su porasle za 13,8 odsto, a u 2023. za 14,8 odsto. Takođe, iako je minimalna zarada povećavana da bi pobedila inflaciju, nije u toj meri. Recimo za 2023. godinu povećanje je iznosilo 14,3 odsto, za 20224. godinu 17,8 odsto, a za narednu godinu dogovoreno je povećanje od 13,7 odsto.