„Plata – 200.000“: „Neozbiljni Vesić“ i njegove bombastične predizborne izjave

Ako sve građane nešto zanima to je kolika će im biti plata, a što je obećanje o plati veće to će oni biti srećniji, što je posebno važno pred izbore. Tako se i Vesić pridružio predstavnicima vlasti na državnom nivou koji su pre dve godine najavili da će do 2025. godine prosečna plata u Srbiji biti 900 evra.

I mada zarade rastu prilično brzo poslednje dve, tri godine ova obećanja, čak i ako se ostvare, ne znače mnogo. Koliko će iznositi inflacija u narednih osam godina? Koliki će biti devizni kurs za osam godina? Koliki će biti privredni rast, kolike investicije? Osim toga neki od ciljeva su konfliktni. Na primer, rast plata iznad rasta BDP-a smanjuje produktivnost rada, a fiksni kurs u uslovima inflacije značio bi smanjenje cenovne konkurentnosti. Ne kaže se džabe u ekonomiji da nema besplatnog ručka.

Petar Đukić, član Naučnog društva ekonomista i profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu, ocenjuje da bi se ta prosečna plata i mogla nagurati nominalno ako bi se zanemarili svi ostali faktori.

„Zavisi od kursa, od cena, od privrednog rasta, izvoza, priliva investicija. Vi možete da imate visoku prosečnu platu, ali veliku nezaposlenost, pa da oni koji rade zarađuju dobro, ali ih ima malo. Ali ako želite malu nezaposlenost onda morate da prihvatite manju prosečnu platu. Ako ostane ovaj trend rasta cena, a držimo kurs stabilnim to znači da nam apresira dinar u odnosu na evro. A ne smemo da dozvolimo da nam dinar poskupi posebno u odnosu na konkurentske valute, ako hoćemo da ostanemo konkurentni. Ali konkurentnost zavisi i od produktivnosti rada, tehnologija, modernizacije… Postoji mogućnost, ali je besmisleno upoređivati takvu platu za osam godina sa sadašnjom. Uopšte neozbiljno je tako govoriti. Da je to rekao neki ekonomista ili ministar finansija pa da iza stoje neke projekcije, nego ovako je to neozbiljno“, ocenjuje Đukić.

Koliko tih 200.000 može a i ne mora ništa da znači, jasno je ako se zna da bi, u slučaju da cene budu rasle brže od plata, tih 200.000 dinara u 2030. realno manje vredelo nego danas 100.000 dinara.

A i da pretpostavimo da će Narodna banka nastaviti i u budućnosti da drži fiksni kurs, tih 200.000 dinara iznosilo bi 1.700 evra. Poslednja objavljena prosečna plata u Srbiji za novembar iznosila je 69.136 dinara ili 588 evra. U Beogradu je prosečna neto zarada iznosila 741 evro. Da bi za osam godina dostigla ovih 1.700 evra to bi značilo povećanje za 2,3 puta. Doduše, prosečna plata na Vračaru već se primakla nivou od 1.000 evra i u novembru je iznosila 995 evra. Ali nije ceo Beograd Vračar, pa je tako prosečna neto plata u Sopotu ili Mladenovcu bila 58.000 dinara.

Ako ne vidimo šta nosi budućnost, možemo da pogledamo unazad šta je bilo u prošlosti. Pre osam godina u novembru 2013. godine prosečna plata na nivou Srbije iznosila je 387 evra, a na nivou Beograda 480 evra. Ako se u poslednjih osam godina plata u Beogradu povećala za 54 odsto (u evrima) teško je očekivati da će se u narednih osam godina više nego udvostručiti, čak i uz sve teškoće i fiskalnu konsolidaciju, odnosno smanjenje plata u javnom sektoru od 2014. do 2018. godine.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata, smatra da u takve izjave niko nije poverovao.

„Ja mogu da razumem želju da se on nametne i zadrži pozicije u gradskoj upravi ubuduće, ali to je neozbiljna izjava. I ovu sada prosečnu platu većina građana ne prima, nego više od 60 odsto ljudi prima platu manju od 50.000 dinara. Čak i sa inflacijom tih 200.000 deluje nerealno. Krajnje neozbiljna, ali i nažalost ustaljena izjava vlasti“, zaključuje Savićeva.