Plata od 900 evra „fantazija bez ikakvog osnova“

Ministrov optimizam ne samo da dobacuje do 2025. već važi i na kratak rok.

„Želimo da uopšte ne bude pada BDP-a ove godine. Ako u doba najveće ekonomske krize to ostvarimo, mi smo pobedili. Ako to uspemo, onda idemo na one stope rasta od 7,5 odsto koje nam daju za pravo da kažemo da se veoma brzo približavamo standardu razvijenih zemalja“, poručio je Mali iako je pre samo nekoliko nedelja pri izradi rebalansa budžeta njegovo ministarstvo pretpostavilo pad BDP-a od 1,8 odsto, a pre nekoliko dana NBS je procenila pad na 1,5 odsto.

Ekonomisti sa kojima je Danas razgovarao pak gaje popriličnu dozu skepse ka obećanjima ili željama ministra i što se tiče ovogodišnjih, a još više uspeha za pet godina.

Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da političari uvek obećavaju, a što je duži rok lakše to rade.

„Niko živi ne može da predvidi šta će biti sa krizom, posebno u evrozoni odakle su naši najveći trgovinski partneri. Za našu industrijsku proizvodnju od presudnog značaja je stanje u Nemačkoj i Italiji, jer iako se formalno vode kao naše firme, veliki broj fabrika zavisi od proizvodnje u ovim zemljama. Osim toga ubeđen sam da će priliv stranih direktnih investicija da se smanji zbog krize u EU“, ističe Kovačević ukazujući i na smanjenje doznaka u narednom periodu usled povratka velikog broja naših ljudi iz inostranstva.

„Sve više stranih eksperata tvrdi i da ako se za dva-tri meseca završi pandemija, da će opet biti potrebno dve-tri godine da ljudi počnu ponovo da kupuju automobile, na primer. Takođe nisam baš ni siguran u tako brzi oporavak u 2021. kakav najavljuje MMF“, upozorava Kovačević dodajući da ne veruje ni da su i vlasti sasvim ubeđene u to što pričaju već više to služi za psihološko podizanje stanovništva.

Kada je objavljen program Srbija 2025. sa velikim državnim investicijama i ambicioznim ciljevima, mnogi su ga uporedili sa nacionalnim investicionim planom od pre malo više od decenije koji je neslavno završio. Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da taj program nije bio izvodljiv ni pre epidemije, a pogotovo posle.

„To je fantazija bez osnova u ekonomskoj realnosti i nije jasno kako su izračunate stope rasta i ostali povezani pokazatelji. Da ima ekonomskog uporišta onda bi uz projekciju objavili i kako su došli do tih brojeva i da li je to naučno ispravno. Međutim, osim svojih želja nisu nam ponudili ništa drugo, nikakvu analizu, pa ni nema mogućnosti za dublju raspravu“, ukazuje Madžar primećujući da razumnom čoveku nije jasno kako izlaze sa takvim ciframa u javnost.

I Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta ističe da je i bez krize taj plan bio teško ostvariv, ali ukazuje i na suštinsku manjkavost državnog plana.

„Država treba da otvori prostor za razvoj domaćeg preduzetništva i da im fiskalnom relaksacijom omogući povećanje zarada. A kod nas je obrnuto, javni sektor se diže, a privatni guši. Država pokušava da bude glavni igrač na tržištu i da od vlade zavisi kolika će plata da bude, umesto da sami tržišni igrači to odrede“, ocenjuje Đogović dodajući da se u privrednom razvoju moramo osloniti pre svega na domaće preduzetnike, dok strane investicije mogu biti samo podrška razvoju.

Evrostat je tokom vikenda objavio procene privrednog rasta u prvom tromesečju po članicama i kvartalni BDP Unije bio je za 3,2 odsto manji nego u istom tromesečju prošle godine. Najveći rast od januara do marta ostvarila je Rumunija sa 2,7 odsto.

Tvrdnje naših političara je da je Srbija u prvom tromesečju ostvarila rast od pet odsto, ali taj podatak se nije našao u tabeli evrostata, jer su tamo fleš procene, a naš Zavod za statistiku je odustao od objavljivanja fleš procena.

Saša Đogović ističe da prvo tromesečje jeste bilo dobro delom zbog pogodnih vremenskih uslova za građevinarstvo i niske baze od prošle godine kada je nekoliko važnih fabrika radilo remonte, ipak Đogović izjavu da možemo da godinu završimo u plusu i bez recesije ocenjuje kao „nemoguću misiju“.

„EU je u recesiji, Rusija, SAD, naši najvažniji trgovinski partneri, pa čak i sve zemlje u regionu su u minusu, a to znači smanjenje tražnje za našim proizvodima. Nemoguće je obezbediti rast ove godine, ali sve je moguće u predizbornoj kampanji“, poručuje Đogović dodajući da se pad predstavlja kao rast i da uopšte živimo u nekom paralelnom univerzumu i pod „orvelovskom ofanzivom na društvo“.

I ekonomista Danilo Šuković kaže da su nam sve institucije prognozirale bolju situaciju nego u drugim evropskim zemljama, ali da je neozbiljno prognozirati šta će biti za pet godina, kada na globalnom nivou postoji toliko neizvesnosti da se ne zna ni šta će biti za dve godine, a kamoli za pet.

„Neozbiljno je davati prognoze do 2025. godine, jer mi smo mala zemlja jako zavisna od spoljnotrgovinske razmene i bez impulsa iz inostranstva po pitanju investicija i tražnje mi ne samo da ne možemo da računamo na visoke stope rasta, već pitanje da li uopšte rasta i može biti. Kada nešto ne kontrolišete, neozbiljno je davati prognoze u vezi toga“, podseća Šuković uz komentar da ne razume izjave u kojima ćemo mi nekog da pobedimo.

„Treba da se borimo da budemo što bolji, a ne da se navodno borimo ili pobeđujemo nekoga.“