Iako se po nivou bruto domaćeg proizvoda po stanovniku Srbija nalazi skoro na začelju Evrope, samo ispred BiH, Albanije i Severne Makedonije, cene koje naše stanovništvo plaća za neke proizvode su na nivou EU, a neke i veće od njih.
Građani Srbije su i prošle, kao i pretprošle godine, prema podacima Evrostata (Evropska agencija za statistiku), potrošačku elektroniku plaćali 16 odsto skuplje od proseka EU. Samo Islanđani su, prema prošlogodišnjim cenama, izdvajali više za elektroniku u Evropi.
Ako za Island mogu da se nađu objektivni razlozi poput visokog standarda i izolovanosti ostrva u Atlantiku što poskupljuje transport robe, kakvo objašnjenje može biti za to što prosečan Srbin plaća televizore, audio sisteme, laptop i desktop računare i drugu opremu 30 odsto više nego Poljak, 17 odsto više nego Švajcarac, 18,5 odsto više nego Nemac ili 21 odsto više nego Britanac?
Imajmo u vidu da je bruto domaći proizvod Srbije po stanovniku na 43 odsto proseka BDP-a Evropske unije ili drugim rečima, 57 odsto niži od proseka EU.
Ova pojava je inače prošle godine naterala i Komisiju za zaštitu konkurencije da pokrene postupke protiv učesnika na tržištu potrošačke elektronike. Komisija je na osnovu podataka Evrostata za 2019. godinu konstatovala da su cene potrošačke elektronike u Srbiji bile za 13 odsto više u odnosu na prosečne cene u EU.
One su za pojedine kategorije proizvoda bile više za 33 do 39 odsto nego u Mađarskoj iako je PDV u toj zemlji 27 odsto, dok je kod nas 20 odsto. Od 2019. ništa se nije promenilo, pa Mađari imaju tehniku za 11,4 odsto jeftiniju od proseka EU, a 27,4 odsto jeftiniju nego kod nas. Ovo je i objašnjenje zašto se masovno televizori kupuju preko severne granice umesto u domaćoj maloprodaji.
Takođe su i kućni aparati kod nas prilično skupi s obzirom na kupovnu moć jer su cene samo 2,5 odsto ispod EU proseka. U Mađarskoj ili Poljskoj su 20 odsto jeftiniji kućni aparati poput šporeta ili frižidera. Kod ovih proizvoda albansko tržište deluje nefunkcionalno s obzirom da su plaćali 22 odsto skuplje od EU proseka ili 20 odsto skuplje nego u Nemačkoj.
Iako smo veliki proizvođač i izvoznik suncokreta a imamo i pet fabrika jestivog ulja u Srbiji, prošle godine za ulja i masti plaćali smo 8,4 odsto više od EU proseka. Jestiva ulja i masti su u Makedoniji bili jeftiniji čak 35 odsto. Čak su i Nemci i Holanđani manje plaćali ulje od nas. S druge strane, Bugari i Albanci su plaćali osam do devet odsto skuplje nego srpski potrošači, a 16 do 17 odsto više od EU proseka.
U još jednoj kategoriji plaćamo cene nesrazmerno visoke našim primanjima i standardu. Po cenama odeće u 2020. godini bili smo na 93,4 odsto EU proseka, a obuće na 92,8 odsto. Poređenja radi, u BiH odeća je bila 14 odsto jeftinija nego u EU, a obuća 22 odsto.
U Rumuniji od EU proseka odeća je bila jeftinija 18, a obuća sedam odsto, dok je najjeftinija bila Bugarska gde je odeća bila jeftinija 22 odsto, a obuća 31 odsto od EU proseka. Zanimljivo je da je u Ujedinjenom kraljevstvu odeća bila u proseku jeftinija nego kod nas za 8,5 odsto, a manje zanimljivo je da su Nemci plaćali odeću pet, a obuću svega 1,5 odsto skuplje od nas. Prosečna plata u Srbiji prošle godine iznosila je oko 510 evra, a u Nemačkoj pet puta toliko.
U svakoj od ovih oblasti verovatno ima posla za Komisiju za zaštitu konkurencije, jer niti carine, niti porezi, niti udaljenost od tržišta ne opravdavaju tako visoke cene, a s druge strane niska kupovna moć građana trebalo bi da povuče cene na dole.
U javnosti od ranije postoji verovanje da bar mnogo jeftinije plaćamo hranu. Međutim, cene hrane u Srbiju su tek 20 odsto niže od proseka EU, a recimo Nemačka je na tom proseku. Cene hrane u Srbiji jednake su cenama u Mađarskoj iako je tamo prosečna neto plata u 2020. bila oko 800 evra ili skoro 300 više nego u Srbiji.
Bezalkoholna pića u Srbiji su 13,5 odsto jeftinija od EU proseka, a alkoholna 11 odsto. Međutim, duvanski proizvodi su čak 52,4 odsto jeftiniji. U ovoj grupi gde su cigarete jeftine nalaze se sve siromašne evropske zemlje poput Crne Gore, Albanije, BiH, Severne Makedonije i Turske.
Osnovne životne namirnice su prilično jeftinije, hleb i žitarice za 23 odsto, a meso za 30 odsto od EU proseka. Cene voća i povrća bile su 20 odsto niže, a mleka, sira i jaja 12,5 odsto.
S druge strane cene energije u Srbiji su među najmanjim u Evropi i na svega 49 odsto EU proseka. Jeftiniju energiju imaju samo Albanija i Turska. Takođe je i nameštaj na 32 odsto cena EU, ali recimo u Bugarskoj je nameštaj 45 odsto jeftiniji od EU proseka.
Pored toga i cene transporta su u Srbiji, a još više u drugim balkanskim državama niže nego u Zapadnoj Evropi – kod nas su manje za 34 odsto u odnosu na prosek EU, u Albaniji 55 odsto, a u Bugarskoj 50 odsto. Najskuplji prevoz plaćaju Britanci, 45 odsto iznad proseka EU. U ovom kraju Evrope mnogo su jeftiniji i restorani i hoteli. U Srbiji su 47 odsto, u Albaniji 44, a u Bugarskoj i Rumuniji oko 55 odsto ispod EU proseka.
Siromašniji od siromašnih
Ukupan indeks cena u Srbiji u 2020. bio je na 51,2 odsto proseka EU, a BDP na 43 odsto proseka. Neke druge zemlje u okruženju a pre svega u Centralnoj Evropi ukazuju na znatno viši standard ne samo zbog veće proizvodnje već i zbog nižih cena. Recimo, BDP per kapita Mađarske je 74 odsto proseka EU, a cene su na 58,1 odsto. Rumunski BDP po stanovniku je na 72 odsto, a indeks cena na 50 odsto proseka, a najveću razliku ima Poljska čiji BDP po stanovniku je 83 odsto u odnosu na EU, a indeks cena 54,8 odsto. Na drugoj strani, na kojoj su makaze niskog dohotka i relativno visokih cena, nalaze se Albanija sa 31 odsto BDP po stanovniku i 51 odsto nivoa cena EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.