Plate će se uvećati kad se za to steknu uslovi

Naime, do kraja septembra bi trebalo da bude gotova uredba o koeficijentima plata u javnom sektoru kojom bi trebalo da se uspostavi hijerarhija važnosti i složenosti poslova u državnoj službi, a takođe bi trebalo da bude gotov i katalog koji će konačno pokazati koja sve radna mesta postoje u javnom sektoru. Međutim, visina plata neće biti poznata sve dok se ne donese budžet za sledeću godinu i ne utvrdi tačno koliko prostora za povećanje zarada ima. Drugim rečima, država će doneti jedinstvenu osnovicu za plate u javnom sektoru (osim javnih preduzeća i državnih tela u finansijskom sektoru poput NBS) čime bi trebalo da se izjednače primanja na istim radnim mestima u različitim državnim institucijama, ali to ne znači da će već od Nove godine svi koji imaju platu manju od toga odmah dobiti povišice, niti da će onima koji imaju više od utvrđenog iznosa, one biti smanjene.

Kako Danas saznaje u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, koje zajedno sa Ministarstvom finansija radi na ovim zakonima, potcenjene plate biće postepeno povećavane dok ne dostignu ciljani nivo dobijen množenjem nove osnovice i koeficijenata, dok će preplaćenima iznos biti ili zamrznut ili će sporije rasti dok ne upadnu u svoj platni razred.

Za sada je u pripremi lista koeficijenata za plate u javnom sektoru za devet platnih grupa podeljenih u 13 platnih razreda prema složenosti posla, odgovornosti i potrebnoj stručnoj spremi, a razgovara se o tome i sa sindikatima. Sudeći prema ovim novim vrednostima, kao i prema onima koji se nalaze u predlogu zakona o platama državnih službenika, koeficijenti će biti nešto viši od dosadašnjih. Mada, bez informacije o visini osnovice, teško je zaključiti da li će i koliko biti povećanje plata u javnom sektoru.

Uspostavljanje konzistentnog i sveobuhvatnog sistema plata je neophodno za povećanje efikasnosti u javnom sektoru, kako bi visina zarada bila vezana za odgovornost i složenost posla, a ne za to da li je ministar u tom resoru dovoljno moćan da obezbedi veća primanja. Kako objašnjava Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu dosadašnji sistem plata nije rađen planski već u specijalnim okolnostima kad se jedan resor izbori za privilegije.

– Poenta je da se sve zarade vrednuju objektivnim kriterijumima, ali i da se urede razna druga primanja u javnom sektoru koja nigde nisu evidentirana. Ali, da bi javni sektor bio efikasniji mora da se sredi i politika zapošljavanja i unapređenja. Da se suzbije masovno zapošljavanje partijskih aktivista i da se omogući da ljudi koji se stručno usavršavaju, koji obavljaju dobro posao budu nagrađeni i unapređeni, a da oni koji nisu dovoljno dobri budu kažnjeni – objašnjava Arsić dodajući da će biti potrebno nekoliko godina da se sistem uspostavi jer se ne može odjednom nekima povećati, a nekima smanjiti plata.

On ukazuje i da bi ljudi na najodgovornijim funkcijama poput predsednika, premijera ili ministara morali da imaju velike plate, jer imamo licemernu situaciju da ljudi na funkcijama imaju plate od 1.000 evra, a kupuju kola do 50.000 evra ili kuće mnogo veće vrednosti.

Ovom reformom koja je najavljivana još za početak 2017, pa 2018, a evo sad za 2019. godinu, trebalo bi prvenstveno da se obezbedi da ukupan rashod države za plate ne raste više od nominalnog rasta BDP-a, koji se za ovu ali i naredne godine procenjuje na oko šest do sedam odsto, objašnjava Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

– Druga stvar je da uporediva zanimanja imaju istu osnovnu platu, a da se u zavisnosti od složenosti obezbedi raspon u kretanju zarada. Sada ima puno različitih koeficijenata i različitih osnovica, tako da je teško uporedivo ko koliku platu treba da ima. Država će imati mogućnost da povećava plate za iznos rasta BDP-a, ali može da bira da li će svima linearno povećavati ili će nekima kojima misli da treba, dati više, a nekima manje – objašnjava Ranđelović.

Od 1. januara sva radna mesta u novom sistemu

– Odnosi između vrednosti radnih mesta koji su se pojavili u medijima sad postoje i oni ne oslikavaju realno stanje u platama, već su one uslovljene stanjem u budžetu. Zbog neuporedivosti, zbog nejednakosti, pa samim tim i zbog nejednakih zarada za uporedive poslove, Ministarstvo radi na uvođenju jedinstvenog sistema koeficijenata za ceo javni sektor i sa novom Uredbom ćemo izaći do kraja septembra meseca kako bi od 1. januara 2018. godine sva radna mesta bili uvedena u nov sistem. To ne znači da će nastavniku ili lekaru tog momenta biti uvećane plate, već znači da će biti u sistemu koji će povećanje, kada se za to steknu uslovi, biti moguće, realno i pravično – navodi se u odgovoru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Niko ne zna tačan broj

U analizi sistema zarada u javnom sektoru Fiskalni savet je pobrojao ili bolje reći procenio, s obzirom da se čini da niko ne zna tačan broj, da u sistemu trenutno postoje 23 različite osnovice, preko 600 koeficijenata i oko 200 osnova za njihovo naknadno uvećanje. Samo u sektorima zdravstva, prosvete, socijalne zaštite, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja (OOSO) i kulture je predviđeno više od 500 koeficijenata, čija se vrednost kreće u rasponu od 5,6 do 30,4.