Šta kažu brojke u slučaju Srbije: Plate na nivou Balkana, cene hrane kao u Holandiji

Društvene mreže pune su slika polica po nemačkim, grčkim, hrvatskim marketima sa cenama nekih proizvoda jeftinijih nego kod nas.

Statistika pokazuje da se Srbija približava Evropskoj uniji, a u nekim oblastima to približavanje je izuzetno brzo. Recimo u cenama hrane. U nekim drugim oblastima, poput elektronike i bele tehnike smo već među skupljim evropskim zemljama.

Prema podacima Eurostata, statističke agencije EU, cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji u 2023. godini bile su na 96 odsto proseka Evropske unije. Proces konvergencije, odnosno približavanja EU, izgleda da najbolje funkcioniše baš u ovoj oblasti. U 2020. godini, godini pred početak talasa inflacije koji je zahvatio i Srbiju i Evropu, cene hrane u Srbiji bile su 20 odsto ispod cena proseka EU.

Poređenja radi, ukupna potrođnja domaćinstava Srbije je u 2023. godini bila na 67,7 odsto proseka EU, što je rast od oko 10 procentnih poena u odnosu na 2020. godinu.

Hrana je u Evropi, najskuplja bila u Švajcarskoj, čak 58 odsto više od proseka EU. U vrhu po cenama hrane su iinače zemlje čiji je standard najviši u Evropi, kao što su Norveška, Island ili Luksemburg.

Međutim, zemlje Centralne i Istočne Evrope sa kojima bi se Srbija mogla porediti, imale su dosta jeftiniju hranu nego Srbija. Na primer, Poljaci su plaćali hranu i piće 225 odsto manje od proseka EU, Bugari 11,7 odsto manje od proseka, a najjeftiniju hranu prošle godine u EU imali su Rumuni sa cenama na nivou od 73,5 odsto proseka EU.
Čak i zemlje u okruženju koje se ne mogu pohvaliti sa nekim poljoprivrednim potencijalom, za razliku od Srbije, poput Crne Gore imali su jeftiniju hranu, 87 odsto proseka. Cene hrane u S. Makedoniji bile su na svega 68 odsto proseka EU, a najjeftinija hrana bila je u Turskoj, 36 odsto ispod proseka EU.

Zanimljivo je da je hrana u Holandiji bila jedva nešto skuplja nego u Srbiji.

Nisu samo cene hrane u Srbiji skoro na nivou EU. Recimo, odeća u Srbiji je u prošloj godini bila dva odsto skuplja od proseka EU. Odeća u Srbiji je po ovoj statistici bila skuplja nego u svim zemljama u okruženju, osim Albanije, a skuplja je bila čak nego i u Nemačkoj.

U EU najjeftinija odeća je bila u Španiji, čak 19 odsto ispod proseka, dok je najjeftinija bila Turska sa čak 70 odsto jefitnijom odećom o proseka EU.
I po cenam obuće smo praktično u EU sa cenama na nivou od 97,6 odsto proseka Unije.
Ovde su cene izjednačenije, pa je jeftinija obuća bila u Bugarskoj, Poljskoj i Mađarskoj, Italiji i Nemačkoj, a skuplja u Rumuniji, Albaniji, Crnoj Gori.

Ako je za utehu, među najjeftinijim zemljama smo kada se radi o alkoholnim pićima i duvanu. U Srbiji su cene ovih akciznih proizvoda 27 odsto jeftinije od proseka EU,a uopšte ceo region karakterišu jeftinije piće i cigarete, nasuprot severnoevropskim zemljama gde politika akciza diktira čak i dvostruko više cene od EU proseka.

Nameštaj u Srbiji bio je oko 15 odsto jeftiniji od proseka EU, ali skuplji nego u većini zemalja okruženja.

Ono gde je Srbija jedan od evropskih lidera su cene elektronike i kućnih uređaja. Što se tiče potrošačke elektronike, što obuhvata televizore, muzičke uređaje, računare po visini cena već dugo vremena lider je Island, što se može objasniti koliko udaljenošću ostrva od velikih tržišta, toliko i visokim standardom Islanđana.

Ali čime objasniti to što su cene elektronike u Srbiji 24 odsto veće od proseka EU i jeftinije samo od Islanda i Albanije. Često se može čuti objašnjenje da su cene u Srbiji visoke zbog malog tržišta, ali kako objasniti to što su cene elektronike više kod nas nego u Bugarskoj tridesetak odsto, u Rumuniji više od 20 odsto, BiH desetak odsto…

Što se tiče kučnih uređaja, cene u srbiji su bile za sedam odsto više od proseka EU, skuplje nego u Italiji, Nemačkoj, Španiji, Sloveniji… Inače najskuplje uređaje u Evropi plaćali su Albanci, čak 32 odsto više od proseka EU.

Inače Komisija za zaštitu konkurencije je 2020. godine pokrenula postupak protiv učesnika na tržištu elektronike i to baš izazvani podacima Eurostata. Kakav je bio efekat najbolje pokazuju podaci Eurostata kasnijih godina. U 2020. godini Srbija je takođe bila među zemljama sa najvišim cenama elektronike u Evropi, 16 odsto višim od proseka EU.
U 2023. cene su bile za 24 odsto više od proseka EU.

Nameće se pitanje postojanja bilo kakve konkurencije u uvozu i distribuciji potrošačke elektronike u Srbiji, kao i sposobnost nadležnih organa da je obezbede.

Ono što stanovnici Srbije plaćaju skoro pa najjeftinije u Evropi je energija, koja obuhvata struju, gas i druga goriva.
Prema podacima Eurostata, u 2023. godini smo bili na 46,5 odsto proseka EU po cena energije. U EU najjeftinija energija bila je u Mađarskoj, čak 60 odsto jeftinija od proseka EU, a u Evropi Turci su plaćali 71,5 odsto jeftiniju energiju od proseka EU.

U našem rangu cena energije su bili Crnogorci sa 55 odsto jeftinijom eenergijom od proseka EU, Albanija sa 53 odsto, Bugarska sa 47 odsto, Makedonija sa 48 odsto i BiH sa 56 odsto jeftinijom energijom od proseka EU.

Na drugoj strani je Holandija, zemlja u kojoj je bila najskuplja energija u Evropi, 50 odsto skuplja od proseka, Nemačka sa 24 odstoi Danska sa 22 odsto skupljom energijom od proseka EU.

Na kraju, usluge su u Srbiji, kao i u zemljama regiona znatno jeftinije nego u Zapadnoj Evropi. Transport je za 22 odsto jeftiniji od proseka EU, komunikacije za 11,4 odsto, a restorani i hoteli za 33 odsto.

Naravno, podaci o cenama ovde i u EU nisu kompletni ukoliko ih ne prate podaci i o primanjima stanovništva.

Prema podacima Eurostata prosečna neto plata u EU u 2020. godini iznosila je oko 1.140 evra. U Srbiji svega 510 evra ili skoro 45 odsto EU proseka.
U 2023. godini prosečna plata u EU je porasla na oko 1.367 evra, a u Srbiji na 733 evra. Prosečna plata u Srbiji „skočila“ je na 53,6 odsto prosečne plate u EU.