Plate, penzije, novac za decu: Vučićev predizborni motor na inflatorno gorivo

Tako su u sredu predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić najavili povećanje penzija od 5,5 odsto od 1. oktobra, a najave su dobacile i do januara sledeće godine za kada je obećano povećanje penzija od 14,6 odsto, što je prema Vučićevim rečima, kumulativno 21 odsto.

Zaposleni u javnom sektoru, odnosno u prosveti i zdravstvu trebalo bi da dobiju povišice od septembarskih plata. Kako je najavljeno, prosvetari će dobiti 5,5 odsto, nakon povećanja s početka ove godine od 12,5 odsto. Vučić je na to sve dodao i obećanje o povećanju od 10 odsto od sledećeg januara ili decembra i izračunao da će sve to kumulativno iznositi 30,6 odsto.

Za zdravstvo, vojsku i policiju predsednik je najavio povećanje od oko 11 odsto, a za medicinsko osoblje „kumulativno 16 odsto“.

Ovako visoke povišice deluju tako samo na prvi pogled. Ako ukalkulišemo rast cena videćemo da to i ne znači tako veliki rast kupovne moći. Inflacija u 2022. godini zbog koje su povećane plate i penzije od januara ove godine iznosila je u proseku 12 odsto, a na kraju godine iznosila je 15 odsto. Za 2023. godinu očekuje se inflacija u proseku takođe oko 12 odsto, a u decembru da padne na oko osam odsto.

Osim toga, januarsko povećanje plata u javnom sektoru je redovno usklađivanje sa inflacijom, dok se penzije prema zakonu usklađuju prema modifikovanoj švajcarskoj formuli i zavise od inflacije i rasta plata.

Međutim, razlog zašto ekonomisti ove mere i ovako ishitreno predstavljene pripisuju više političkim nego ekonomskim razlozima je davanje 10.000 dinara mlađima od 16 godina. Na ovu meru trebalo bi da se iz budžeta izdvoji oko 100 miliona evra.

Prema rečima Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, osnovni motiv je politički, da se pridobije podrška penzionera, zaposlenih u javnom sektoru, ali i širih slojeva društva kroz plaćanje mladima.

„Osim toga motiv bi mogao biti i podrška privrednom rastu kroz rast tražnje. Posledica toga je onda i produžena visoka inflacija. Većina evropskih zemalja koje imaju usporenu ekonomsku aktivnost i dalje drže obaranje inflacije kao prioritet. Očigledno da naša vlada, poput Turske, daje prednost privrednom rastu, a inflaciju će da predstave kao uvoznu, iako za razliku od pre godinu dana, inflacija u Evropi pada, niža je nego kod nas“, objašnjava Arsić dodajući da će se inflatorni pritisak ublažiti odlaganjem poskupljenja struje.

Prema rečima ekonomista, teško je proceniti koliko će novca biti isplaćeno za ove mere, ali Arsić ocenjuje da se radi oko 250 miliona evra u ovoj godini, ne računujaći inače redovna povećanja u januaru sledeće godine koja su prikazana sada kako bi izgledala pomoć veća nego što jeste.

„To nije tako mnogo novca koa što se predstavlja i niti će biti veliki podsticaj privredi, niti će preterano pogurati inflaciju. To što je NBS povećala kamatnu stopu je dobro, jer je njima borba protiv inflacije ipak prioritet, ali nije dobro što fiskalna politika popušta, a monetarna zateže“, napominje Arsić.

I Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, ističe da je vlast pod najvećim političkim pritiscima poslednjih nekoliko godina zbog protesta i zato pokušava da kupi podršku za izbore.

„Mere su tako napravljene da najveća davanja budu baš koji mesec pred izbore. One i nisu toliko ekonomski loše koliko su ishitrene. Na primer najavljen je procenat povećanja penzija u januaru, a on zavisi od formule i ako bude viša inflacija može biti i veći od toga, ali ako bude recesija može i manji.
To što se povišice u sledećem janauru najavljuju u junu utiče da izgleda kao predizborno obećanje“, napominje Gajić dodajući i da sa najavljenim povećanjima penzije će ostati ispod fiskalnog ogrničenja od 10 odsto BDP-a.

On ističe i da povišice u prosveti i zdravstvu nisu loša stvar, jer u zdravstvu imamo veliki odliv radnika, ne samo lekara već i medicinskog osoblja. Što se tiče prosvete Gajić ocenjuje da u proseku imamo dovoljno nastavnika, ali imamo manjke u nekim predmetima poput matematike, informatike ili nemačkog jezika.

„Bolje bi bilo da su njima dali veće povišice, a ostalima manje, kako bi ih motivisali da ne menjaju posao. Osim toga od 2020. do 2023. godine prosečna plata u prosveti povećana je za svega 13 odsto, što znači da je izgubila kupovnu moć i manje je porasla od proselne plate“, ističe Gajić.

On dodaje i da je 10.000 za mlade u stvari mera za bake i deke koji čine gro glasačkog tela SNS-a, jer im se šalje poruka kako država brine za decu. Osim toga, napominje on, potrebni su im poeni kod ljudi nakon gafova koje je vlada pravila nakon masakra u OŠ Vladislav Ribnikar.

„I dalje mere nisu fokusirane na one kojima je novac potreban, nego će pare da dobije i viša i srednja klasa kojima tih 10.000 dinara znači možda neki bolji ručak“, zaključuje Gajić.

I Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, ističe da se po ovome vidi da se bliže izbori.

„Svaki veliki iznos povećanja plata i penzija, znači veću količinu novca u opticaju, a pošto je u kratkom roku ponuda data, zaključak je jasan, veći pritisak na inflaciju.

On ističe da ni ne čudi što je NBS povećala kamatnu stopu, jer „još nisam video rezultate na osnovu kojih bih zaključio da je inflacija pobeđena. Ne samo kod nas već i u drugim ekonomijama“, ocenjuje Dugalić.