Nakon povećanja penzija za pet odsto od januara 2018. godine, oko dve trećine penzionera sa primanjima manjim od 25.000 dinara imaće penziju u realnom iznosu tek malo veću nego pre smanjenja 2014. godine, dok će oni sa većim penzijama ostati dosta ispod tadašnjeg nivoa.
Penzioneri sa penzijama do 25.000 dinara imaće 7,9 odsto više nego u novembru 2014. godine, pošto su im u 2016. penzije povećane za 1,25 odsto, a za 1,5 odsto početkom 2017. i još pet odsto od januara 2018. godine. Konkretno, penzija od 25.000 dinara od Nove godine iznosiće 26.975 dinara. Međutim, ovo ne znači da će u istom procentu biti povećana kupovna moć njihovih penzija.
Naime, u 2015. godini potrošačke cene su porasle za 1,9 odsto, u 2016. za 1,2 odsto, a projekcija inflacije za 2017. godinu je tri odsto. To znači da će najmanje penzije na početku sledeće godine biti realno povećane za svega 1,8 odsto u odnosu na period pre smanjenja penzija.
Do kraja sledeće godine, prema projekcijama NBS, očekuje se inflacija od nešto ispod tri odsto, što znači da će tokom 2018. njihova kupovna moć biti umanjena za još toliko.
Penzioneri sa većim penzijama koji su pretrpeli smanjenje 2014. godine i pored povećanja od pet odsto sledeće godine ni u nominalnom ni u realnom iznosu neće dostići kupovnu moć koju su imali 2014. godine.
Naime, penzije su tada smanjivane tako što je iznos penzije od 25.000 do 40.000 dinara smanjen za 22 odsto, a iznosi preko 40.000 dinara su umanjeni za 25 odsto. Tako će penzioneri koji su 2014. primali 40.000 dinara nakon povećanja primati 39.600 dinara. To je nominalno manje za 0,35 odsto, a realno za 6,45 odsto. Penzioneri sa primanjima od 60.000 dinara pre smanjenja, od januara će primati penzije od 55.805 dinara, što je realno čak 12 odsto manja penzija nego u 2014.
Plate zaposlenih u javnom sektoru veće od 25.000 dinara su 2014. godine linearno smanjene za 10 odsto. Nakon povećanja iz 2016, 2017. i januara sledeće godine neki od njih će imati plate veće nego pre smanjenja, ali kada se uračuna i inflacija većina će biti u minusu.
Jedini delovi javnog sektora koji će sledeće godine imati realno veće plate nego 2014. godine su prosveta i zdravstvo u kojima radi oko 230.000 ljudi.
Naime, prosečna plata u obrazovanju nakon najavljenog povećanja od 10 odsto bi trebalo da iznosi 47.200 dinara, dok je pre smanjenja u 2014. godini iznosila 43.666 dinara. Ovo je nominalni rast od osam odsto, ali kada se uračuna kumulativna inflacija od 6,1 odsto za ove tri godine, realni rast će biti svega 1,9 odsto. Zahvaljujući povećanjima od četiri, odnosno šest odsto u 2016. i 2017. godini, kao i najavljenih 10 odsto sledeće godine, zaposleni u osnovnim i srednjim školama će imati i najveći rast plata u javnom sektoru. Kada se sve sabere oni će u odnosu na 2014. godinu imati 9,1 odsto veće nominalne plate, mada će realno to biti rast od tri odsto. S druge strane, univerzitetski profesori nisu prošli ni blizu tako dobro. Oni su u prethodna dva puta dobili povećanja od dva, odnosno tri odsto, a ukoliko bi od januara dobili još pet odsto kako se pretpostavlja, ne bi ni dostigli nivo plata iz 2014, a u realnom iznosu plate bi im vredele manje za preko šest odsto.
Zaposleni u zdravstvu takođe očekuju povišice od deset odsto sledeće godine i sa njima će imati za sedam odsto veće plate nego 2014. u nominalnom iznosu, mada u realnom za malo manje od jedan odsto.
Vojska i policija su takođe u grupi onih koji će dobiti povišicu od deset odsto i zajedno sa ranijim povišicama imaće za pet odsto veće plate nego pre smanjenja. To ipak neće biti dovoljno da nadoknadi rast cena od šest odsto koji se desio u međuvremenu.
Najgore su prošli zaposleni u administraciji. Oni ne samo da su zaobiđeni prilikom povišica u prethodne dve godine, već će i sada dobiti povećanje od pet odsto. To znači da će oni od Nove godine primati platu za 5,5 odsto nominalno manju nego 2014. godine, a realno je to smanjenje od 11,6 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.