U Srbiji zarada potrebna za dostojanstven život, prema istraživanju Centra za politike emancipacije, iznosi 144.457 dinara. Ne samo u Srbiji već i u celom regionu, prosečne zarade su na nivou tek trećine onoga što je prema oceni CEP-a potrebno za dostojanstven život, ocenjeno je danas na predstavljanju istraživanja „Koliko je dostojanstven rad u regionu?“.
Ekonomske politike zasnovane na privlačenju direktnih stranih investicija, zloupotreba ugovora na neodređeno vreme, neplaćen prekovremeni rad, podzaposlenost i neefikasnost inspektorata za rad samo su neki od glavnih problema na koje ukazuje ovo istraživanje o stanju radnih prava u regionu Zapadnog Balkana.
U okviru istraživanja o radnim uslovima kao predlog za rešavanje problema Centar za emancipatorske politike (CEP) je ponudio koncept dostojanstvene zarade koja predstavlja iznos plate neophodan za dostojanstven život i pokrivanje osnovnih ljudskih potreba.
Vladimir Simović iz CEP-a ukazuje da su zarade u regionu poprilično niske i u proseku iznose oko 370 evra.
„Po standardima Međunarodne organizacije rada minimalna zarada treba da pokriva osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe zaposlenog i njegove ili njene porodice. Međutim, minimalne zarade u regionu pokrivaju tek negde oko trećine onoga što bi bilo dovoljno za dostojanstven život“, rekao je Simović na predstavljanju istraživanja.
Situacija je još gora kada su u pitanju penzije čiji prosek u regionu iznosi oko 240 evra. Prosečna penzije je na nivou 20 odsto plate dovoljne za dostojanstven život.
Prema rečima Pavića Radovića iz Saveza za djecu i mlade „Kuća“ iz Podgorice, u Crnoj Gori su zarade povećane u dva navrata, 2022. i ove godine i to je išlo kroz sistem smanjenja poreskih opterećenja. Međutim, iako Crna Gora ima najmanje poreze u regionu dugoročno nije poznato kako će se to odraziti na penzione fondove.
„Prema nekim tumačenjima kod poslednjih promena iz oktobra ove godine, kada su minimalne zarade povećane na 600 evra, smanjenje doprinosa je bilo takvo da je po nekim tumačenjima ugrožen penzioni fond,“ kaže Radović.
Bojana Tamindžija iz CEP-a, ističe da je region Zapadnog Balkana u poslednjih 30 godina postao poligon jeftine radne snage gde se države međusobno takmiče u srozavanju radnih prava ne bi li privukle strane investicije.
„Jedan od radikalnijih primera je fabrika Geoks u Vranju gde je 1.200 radnika i radnica ostalo bez posla po isteku ugovora ove strane firme sa državom,“ podseća Tamindžija.
Rešavanje problema je dodatno otežano imajući u vidu da su države regiona spremnije da uvoze radnu snagu nego da poboljšaju uslove rada svojih radnika, njihove plate i njihovu sigurnost.
„Cilj nam je da uspostavimo osnovu za preko potrebnu regionalnu saradnju u svetu rada koja će u nekom trenutku da postane neka vrsta regionalnog pregovaračkog bloka putem kojeg će radnici moći da se bore za bolje uslove,“ kaže Tamindžija.
Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.