Kosovo ukida dinar: Odluka s ciljem da se našteti Srbima na severu KiM, smatraju stručnjaci

Ove mere, vlasti u Beogradu ocenile su kao prepreku za bilo kakav nastavak dijaloga sa Prištinom, koja dovodi u pitanje sve procese ka normalizaciji odnosa.

„Ako se dovode u pitanje takve stvari kao što je ukidanje platnog prometa, ukidanje dinara, onda zaista premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti stavlja sve karte na to da nema više bilo kakvog dijaloga“, mišljenja je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Data najava uznemirila je i širu javnost, a domaći ekonomisti u jednom su saglasni – ako se to dogodi, najveća šteta ići će na uštrb Srba na KiM.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, mišljenja je da ovim potezom Priština nastoji da demonstrira da i u oblasti ekonomije ima potpuni suverenitet, te stoga samu odluku vidi kao politički motivisanu.

„Oni ne kontrolišu ni evro ni dinar. Obe valute koje postoje na KiM emituju se od strane centralnih banaka van te teritorije. Ovim potezom Priština želi još više da homogenizuje, učvrsti i stavi pod kontrolu sever KiM“, ističe naš sagovornik.

Ipak, prema njegovim rečima, to ne bi trebalo značajnije da utiče na trgovinu, ako se uspostavi normalan platni promet, kao što je slučaj sa Crnom Gorom.

„Crna Gora ima evro, ali trgovina između nje i Srbije je jaka, a ekonomska saradnja relativno dobra. Mi imamo druge prepreke kada je reč o saradnji sa privredom KiM, a to je uvođenje zabrane uvoza robe iz Srbije“, podseća Arsić.

Sa druge strane, napominje da data mera može uticati na finansiranje ljudi na KiM koji primanja dobijaju u dinarima, te da će pretvaranje dinara u evre povući dodatne troškove.

„To se odnosi na ljude zaposlene u zdravstvu, obrazovanju i drugim delatnostima u čijem finansiranju učestvuje Srbija, ali i one koji primaju penzije u dinarima. Svako pretvaranje iz jedne valute u drugu povećava troškove“, dodaje naš sagovornik.

Arsić pojašnjava da će ljudi koji već poseduju dinare, moći da ih zamene u evre u Srbiji, ali da je pitanje da li će uopšte doći do naglog prelaza sa dinara na evro.

„Ako mera istraje, za ljude kojima su primanja u dinarima, biće potrebno da se izvrši konverzija. Ipak, videćemo da li će ona stupiti na snagu, odnosno da li će neko iz Evrope tražiti odlaganje, pravljenje prelaznog roka, i kakvi sporazumi će biti napravljeni“, pojašnjava ovaj profesor.

Takođe, najavu vidi kao jedan od načina iznude od Srbije da sklapa međudržavne sporazume sa Kosovom, jer, kako kaže, da bi mera funkcionisala, treba da se postigne sporazum o platnom prometu.

Dodaje i da ovaj potez ne remeti funkcionisanje ekonomije na KiM, jer upotreba evra već preovlađuje na ovoj teritoriji, i da negativne posledice zavise od toga kakav će se sporazum biti sklopljen ako se definitivno pređe isključivo na tu valutu.

I ekonomista Milan R. Kovačević saglasan je da će primena ove mere najviše nevolja izazvati Srbima koji žive na teritoriji KiM.

„I Crna Gora je prešla na evro pre nego se odvojila. Stanje duže vreme nije idealno, već postoje velike štete zbog smanjene trgovine sa Prištinom, povremenih zabrana uvoza, kao i različitih procedura na administrativnoj granici. Priština odavno radi na tome da oteža trgovinu između ostatka Srbije i KiM“, ističe ovaj ekonomista.

Osvrćući se na negativne posledice pomenute odluke CBK, Kovačević kaže da bi to bilo štetno za obe strane, ali da se političke odluke ne odmeravaju u odnosu na ekonomske benefite i uticaj na ljude, već se njihovo sprovođenje zasniva na drugačijim temeljima.

„Na KiM se već dosta koristi evro, ali bi bilo najkorisnije da se nađe način da se normalno odvija trgovina. To bi bilo bolje i za njih, i za nas – obe strane bi jeftinije kupovale robu, a veća trgovina podsticala bi brži razvoj i jednog i drugog dela“, dodaje naš sagovornik.

Sa druge strane, ekonomista Ljubomir Madžar smatra da kosovska vlast pomenutu meru može sprovoditi bez ikakvih posledica i smetnji.

„To bi pogodilo Srbe na KiM, koji su plaćeni iz Beograda, i raspolažu dinarima, jer uz tu meru dinari ne bi bili prihvatljivi, i ne bi mogli tamo da ih troše. Na sreću, oni su konvertabilni, pa bi Srbi mogli naći način da ih pretvore u evre, verovatno u Srbiji, ali to predstavlja i trošak jer svaka zamena novca košta, napominje i Madžar.

Madžar stoga ističe da bi zabrana upotrebe dinara na KiM predstavljala lukav potez vlasti u Prištini, koji će otežati život Srbima na KiM i donekle vlastima u Beogradu.

„Jedna mogućnost je da bi Srbi na KiM iz Beograda mogli da dobijaju evre. To bi se moglo desiti, ali se vlastima u Beogradu ne bi dopalo, jer lakše i radije daju dinare nego evre“, zaključuje Danasov sagovornik.

Nasuprot tome, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Veroljub Dugalić, upozorava da bi ova mera mogla naići na neprihvatanje od strane međunarodne zajednice.

„Priština bez međunarodne podrške ne bi mogla da je primeni. Ipak, ako se to desi, biće jako nepovoljno po srpski narod na KiM, a ujedno će otežati i trgovinsku razmenu. KiM u velikoj meri zavisi od trgovine sa centralnom Srbijom, i  nisam siguran da bi ovaj korak oni koji upravljaju KiM prihvatili“, poručuje profesor.

Na pitanje da li će ljudi koji imaju dinare moći da ih pretvore u evre na teritoriji KiM po stupanju ove mere, Centralna banka Kosova kaže za Danas da Uredba nije postavila nikakva ograničenja ili prepreke za finansijske institucije licencirane od CBK-a za obavljanje aktivnosti razmene za bilo koju valutu.

„Kurseve razmene ne utvrđuje CBK, dok se isti pružaju na transparentan način od strane svih finansijskih institucija licenciranih od strane CBK za pružanje takvih usluga. Valutni rizik i drugi rizici koji proizilaze iz upotrebe valuta koje nisu evro od strane građana nisu u delokrugu ove uredbe“, ističu iz Centralne banke Kosova.

Do objavljivanja ovog teksta, na pitanja Danasa nisu odgovorili iz Narodne banke Srbije.

Podsećamo, već neko vreme Priština preuzima različite mere kako bi izvršila pritisak na vlasti u Beogradu.