Plavi okean u švedskoj ravnici

Međutim, sa tek oko 15.000 hektara pod organskim farmama, što je ispod 0,5 odsto ukupnog zemljišta organska proizvodnja hrane je tek u zametku. S druge strane, Švedska je 2015. godine ispunila cilj da 15 odsto poljoprivrednog zemljišta bude pod organskim farmama, a za sledećih pet godina postavila je novi prag – 20 odsto. Na skoro 500.000 hektara organska proizvodnja u Švedskoj cveta, a prednjače proizvodnja mleka i žitarica.

U organizaciji Evropske delegacije prilikom posete Švedskoj novinar Danasa imao je mogućnost da poseti jednu organsku, mada atipičnu farmu. Najbolji naziv kojim bi se ova farma u selu Varpinge blizu Lunda mogla opisati je multifunkcionalnost. Na ovoj farmi familija Hakana Rasmusona živi i radi od 1910. godine, ali kako s ponosom kaže on je prvi Rasmuson koji je postao vlasnik farme. To znači da je kupio kuću, prateće objekte i okućnicu, ali ne i zemlju koja je i dalje opštinska. Grad Lund se decenijama širio i polako je poljoprivredno zemljište postajalo građevinsko, a na mestu farmi i oranica nicale su stambene zgrade i tržni centri. Da bi sprečio da se isto dogodi sa tridesetak hektara koje obrađuje Rasmuson je napravio golf teren koji danas predstavlja deo njegove organske farme.

Multifunkcionalnost farme se ogleda u tome što Rasmuson ima socijalno preduzeće u kom zapošljava teško zapošljive osobe koje mu prosleđuje gradska socijalna služba i koji rade na uzgajanju povrća u plastenicima. Prema njegovim rečima, tim ljudima odgovara da rade manuelne poslove, a njemu efikasnost nije najvažnija. Rasmuson je našao originalan način prodaje ovih proizvoda, tzv. CSA (Community supported agriculture), gde sugrađani „velikog srca i dubokog džepa“ unapred plaćaju za svoje organsko povrće i jednom nedeljno ga preuzimaju u golf klubu.

„Kupci znaju da ako kupe od nas da će pomoći ljudima, ali i znaju da će dobiti organsku hranu, koja se ne tretira preparatima i koja nije hibridnog porekla. Sva naša semena su od naših biljaka. Semena hibridnih biljaka ne mogu davati roda. Na farmi gajimo više od 200 vrsta različitog povrća“, objašnjava Rasmuson dok nudi paradajz koji stvarno ima ukus paradajza. Zanimljivo je da ova hrana nije skuplja nego u supermarketima. „To je zato što smo izbacili posrednika. Trgovci uzimaju velike marže, a mi prodajemo direktno kupcima“, kaže Rasmuson nadajući se formiranju tzv. „rikoringa“, male pijace na kojoj se jednom nedeljno sastaje mnogo malih proizvođača koji mogu direktno prodavati svoje proizvode kupcima.

Tako svake srede kućica golf kluba postaje prodavnica organske hrane. Istovremeno na golf terenu umesto hrasta i bukve sade se voćke, orasi, lešnici, jabuke čak i smokve.

„Na golf terenima postoji deo sa drvećem, a mi ćemo tu da sadimo voće. Na delovima gde treba da bude visoka trava posadićemo maline ili neke druge biljke“, kaže on dodajući da visoku travu na golf terenu pasu ovce i „rade dobar posao“. Na farmi se nalazi nekoliko košnica sa dva puta većom proizvodnjom meda od konvencionalnih. Svaka od sedam košnica daje 80 do 120 kilograma meda godišnje koje prodaje nekoliko puta skuplje od konvencionalno proizvedenog meda.

U jednom ćošku farme nalazi se kokošinjac odakle dobija organska jaja koja su takođe nekoliko puta skuplja od industrijski proizvedenih. Struju proizvodi sam i to dvostruko više nego što mu je potrebno sa starom vetrenjačom koja je stajala na Ikeinom tržnom centru, a višak prodaje.

„Specijalizovali smo se u nespecijalizovanju. Radimo sve što donosi vrednost, a što se uklapa u farmu“, objašnjava on.

Tako je došao do jednog starog mlina, pa pošto na „najplodnijoj zemlji na svetu“ gaji i organske žitarice, pšenicu, kukuruz, ovas, odlučio je da ih melje i prodaje organsko brašno. Tu nije kraj idejama, jer zašto ne bi pekao i domaći, organski hleb, kada već ima brašno.

U jednoj od zgrada sa mašinama pokazuje cisternu u kojoj se nekad čuvalo mleko i na pitanje šta će sa tim kaže da još razmišlja da li da pravi kiseli kupus ili da pravi sopstveno pivo, zato što, je li, gaji i ječam.

„Lako bih prodao sve što napravim, to nije problem“, dodaje on.

„Jeste čuli za strategiju plavog okeana?“, odgovara na pitanje kako je došao na ideju da sve ovo radi.

„Konvencionalna teorija govori da se preduzeće takmiči sa konkurencijom, cenom, troškovima i svim ostalim stvarima. To je okean pun ajkula. Strategija plavi okean kaže da radiš nešto drugačije, što ne radi niko drugi. Da napraviš svoj okean“.