Analitičarima je interesantno da istražuju odnos između ekonomskog rasta neke države i uspeha njenih takmičara na velikim sportskim manifestacijama.
Sudeći prema procenama multinacionalne kompanije ya pružanje profesionalnih usluga PwC iz Londona, čak 80 odsto svih medalja koje će biti osvojene na Olimpijskim igrama u Riju, pripašće takmičerima iz 30 zemalja. To „jasno odražava“ stanje globalne privrede, u kojoj nekoliko velikih sila ostvaruje većinu proizvodnje, ocenjuju analitičari PwC. U tom kontekstu posmatrano prisustvo dve najveće svetske ekonomije – Sjedinjenih Američkih Država i Narodne Republike Kine – na vrhu tabele osvajača olimpijskih medalja ne predstavlja iznenađenje. Analitičari su čak uvereni da mogu da predvide redosled do dna tabele.
Akademska literatura, još od pedesetih godina prošlog veka, istražuje odnos između ekonomskih varijabli, poput veličine stanovništva i prihoda po glavi stanovnika, i sportskih uspeha. „Posle Olimpijade u Sidneju 2000, interes je eksplodirao“, zaključio je Klaus Nilsen, profesor u Sportskom biznis centru londonskog univerziteta Birkbek. Te godine naslovima su dominirali modeli rivala sa koledža u Koloradu i Poslovne škole u Dartmutu, u NJu Hempšajru. Ni jedna nije uzela u obzir rezultate individualnih sportista, ali su obe ostvarile visoke nivoe preciznosti. Pred igre u Riju, ova vrsta istraživanja je eksplodirala. Ekonomisti respektabilnih institucija, poput multinacionalne investicione banke Goldman Saks iz SAD i PwC, takmiče se sa unuiverzitetskim profesorima u postavljanju najsigurnije prognoze. „Većina analiza ukazuje na to da je najvažini faktor finansiranje“, kaže profesor Nilsens. On kao primer navodi Francusku, koja ima dugu tradiciju finansiranja sporta na svim nivoima i nalazi se na vrhu Goldmanove liste „boljeg natupa“ posle uzimanja u obzir prihoda i stanovništva.
Novi modeli istraživanja uzimaju u obzir čitav spektar drugih varijabli, u nekim slučajevima uključen je procenat Muslimana u ukupnom broju stanovništva, uz pretpostavku da će ženski sport biti manje podržan i stoga smanjiti broj medalja za koje se zemlja može boriti. Naravno, ne može se samo na osnovu ekonomskih parametara precizno utvrditi tačan broj medalja koje će neka država osvojiti. Uprkos tome, veoma je zanimljivo posmatrati koje su države postigle balans između ekonomskog i sportskog uspeha. Frančesko Garzareli i Lorenco Inkoronato, analitičari Goldman Saksa, istraživali su koje su zemlje na prethodnim olimpijskim igrama ostvarile veći uspeh od očekivanog, posmatrano kroz prizmu osvojenih medalja i uzimajući u obzir njihovu ekonomsku snagu, a koje su podbacile. Analiziran je udeo olimpijskih medalja koje je osvojila svaka od zemalja učesnica olimpijada održanih od 1980. do 2012, i na osnovu toga meren je uspeh svake države. Pritom je, između ostalog, uzet u obzir prihod po glavi stanovnika, zatim efikasnost rukovođenja zemljom… a razmatran je i efekat „zemlje domaćina“, jer je pretpostavlja da osvajaju više medalja nego obično. Uz priznaje da su najveće greške napravili u procenama vezanim za Olimpijadu 2012. u Goldman Saksu kažu da su greške pravili i kad je reč o medaljama domaćina Olimpijade, kojima su predviđali mnogo bolje učinke nego što su ih ovi ostvarili. Ova konstatacija se naročito odnosi na Australiju, koja od Olimpijade u Sidneju, gde je osvojila 58 medalja, beleži stalan pad, tako da je učešće na Igrama u Londonu okončala sa samo 35 medalja. Goldmanov model se sada zasniva na pretpostavci da će raniji domaćini na sledećim igrama izgubiti približno 10 odsto od ukupnog broja osvojenih medalja i 15 odsto zlatnih medalja. „Stiče se utisak da su SAD, Kina i Rusija ostvarile bolji rezultat od očekivanog, pogotovo na prethodne četiri Olimpijade. Nasuprot tome, Australija, Venecuela i Grčka, u kojoj su Olimpijske igre i rođene, zabeležile su slab rezultat u odnosu na to šta su ekonomski pokazatelji ukazivali“, tvrde analitičari Goldmana.
Sportski rezultati, koje je zemlja domaćin Brazil do sada ostvarivala, bili su ispod očekivanja imajući u vidu broj stanovnika od oko 200 miliona, kao i poziciju sedme ekonomije u svetu. Tim u Goldmanu predvideo je povećanje od 30 odsto ukupnog broja medalja za Brazil u odnosu na 2012, odnosno osvajanje rekordnih 22 odličja. Slične su i procene kompanije PwC koja daje još veći značaj „efektu domaćina“, procenjujući da će Brazil u Riju osvojiti 25 medalja. U Goldman Saksu, međutim, tvrde da Brazil neće ostvariti svoj cilj – plasman među 10 najuspešnijih osvajača medalja, uprkos velikim finansijskim sredstvima uloženim u orgnizovanje Igara u Rio de Žaneiru. U ukupnom zbiru Brazil će zauzeti 11. mesto sa 22 medalje, tik ispred Ukrajine, 48. privrede u svetu i zemlje sa 44 miliona stanovnika, što je manje od četvrtine stanovništva Brazila. Ukupan bruto domaći proizvod Brazila je, takođe, više nego dvostruko veći od onog Ukrajine. Očekuje se da će Brazil biti izjednačen sa Jamajkom, 131. po veličini ekonomijom u svetu, kada je broj zlatnih medalja u pitanju.
Najviše zlatnih medalja za SAD i Kinu
Dve najveće svetske ekonomije, SAD i Kine, ponovo će osvojiti najveći broj zlatnih medalja, dok će Rusija ustupiti treće mesto Velikoj Britniji. Američki sportisti će osvojiti 45 zlatnih medalja, jednu manje nego na olimpijskim igrama u Londonu, dok će kineskim sportistima pripasti 36 zlatnih odličja, odnosno dva manje nego 2012. Velika Britanija će osvojiti 23 zlatne medalje, šest manje nego 2012, ali će joj u konačnom zbiru, pripasti 59 medalja, odnosno jedna više nego Rusiji. Ruski tim, koji je oslabljen zabranom učešća zbog doping afere, osvojiće 14 zlatnih medalja, ili 12 manje nego u Londonu, procenjuju u Goldman Saksu.
Potpis za sliku: Da li će Brazil ostvariti cilj – plasman među 10 najuspešnijih zemalja – Olimpijske igre u Riju
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.