Po uzoru na sistem kooperativa u Baskiji

H3 { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }H3.western { font-family: „Arial“,sans-serif; }H3.cjk { font-family: „Arial Unicode MS“; }H3.ctl { font-family: „Mangal“; }P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Da bi ova ideja mogla da bude realizovana i u Srbiji, a ne samo u industrijski razvijenim zemljama, neophodna je temeljna promena državnih politika. Ovo su neki od zaključaka međunarodne konferencije posvećene radničkim kooperativama, koja je pod nazivom „Ekonomska demokratija i radničko akcionarstvo“ održana u Zrenjaninu u organizaciji Zrenjaninskog socijalnog foruma. Pedesetak učesnika iz Srbije, Nemačke, Španije, Hrvatske i Belgije raspravljalo je o iskustvima u vezi sa radničkim akcionarstvom, kooperativama i drugim oblicima organizacije preduzeća u kojima su radnici vlasnici i učestvuju u upravljanju.

– Dominantna politika Evropske unije sprečava ekonomski razvoj zemalja periferije. štaviše, recesija se direktno preliva u zemlje periferije dok samo par evropskih država ima koristi zbog bolje izvozne pozicije. U pojedinim zemljama, poput Španije, Grčke, Portugala i Italije, stopa nezaposlenosti, naročito mladih, izuzetno je visoka. Aktuelna kriza ne može biti rešena neoliberalnim merama štednje. Neophodna je demokratska kontrola finansijskog sektora i nova industrijska politika usmerena na razvoj, investiranje i zapošljavanje – smatra Hajnc Birbaum, ekonomista iz Nemačke i visoki funkcioner partije Di Linke, objašnjava da ekonomska demokratija znači da odluke donose proizvođači, direktnim putem.

Prema njegovim rečima, ekonomska demokratija znači da odluke direktno donose proizvođači. Jedan od preduslova za to jeste promena političke klime i politika zasnovana na solidarnosti i demokratizaciji. Na konferenciji su izneta iskustva preduzeća čiji su vlasnici radnici, kao i podatak da su radničke zadruge aktivne i u industrijski razvijenim zemljama. O sistemu kooperativa u Baskiji, čije je središte u Mondragonu, govorio je Jon Sarasua. Ova mreža kooperativa osnovana je još 1957. godine i sada ima više od 100 samostalnih preduzeća, čiji su vlasnici zaposleni radnici. Radnika-vlasnika ima oko 70.000 u Španiji i drugim državama.

– Pokazalo se da je ovaj sistem mnogo fleksibilniji i da se bolje prilagođava uslovima krize. Činjenica je, takođe, da se ekonomija samopomoći uspešnije bori sa siromaštvom, baš kao što samoupravljanje u zadrugama znači reinvestiranje profita. Zato su kooperative konstantno beležile rast broja zaposlenih. LJudi su zainteresovani za razvoj svog regiona, rad kod kooperativa unajmljuje kapital, a ne obratno – kaže Sarasua.

Kooperative mondragonske mreže su tržišno efikasna i tehnološki dinamična preduzeća formirana u oblasti industrijske proizvodnje, zatim u uslužnim delatnostima, ali i u obrazovnom i zdravstvenom sistemu. Način odlučivanja je demokratski, a poslovna politika zasnovana je na permanentnom obrazovanju, inovacijama, efikasnosti i suverenosti radne snage.

– U Mondragonu se insistira na solidarnosti i saradnji. Reč je o samoodrživoj strukturi koja je spremna da odgovori na sve potrebe, od socijalnih, zdravstvenih i kulturnih, do obrazovnih. Podsetiću da je Univerzitet u Mondragonu osnovan kao zadruga. Univerzitetom upravljaju nastavnici i studenti, a deo upravljačkih ovlašćenja imaju i industrijske kooperative i lokalne institucije – navodi Jon Sarasua.

Gošća iz Brisela, Diana Dovgan, ukazala je u svom izlaganju koliko je kooperativni pokret razvijen u državama članicama EU, dok je Dragutin Jeres iz Zagreba izneo primer preduzeća ITAS (fabrika alatnih mašina), koje je bilo u stečaju a onda su ga preuzeli radnici i sada uspešno posluje i čak 95 odsto svojih proizvoda plasira na tržište EU. Doral Mohora, pravnik iz Vršca, upozorio je da radničko akcionarstvo i zadrugarstvo nisu kod nas pravno uređene oblasti, što predstavlja veliku prepreku u afirmaciji ovakvih formi vlasništva.

– Naša poruka je da i obični ljudi, preko kooperacija, mogu biti ekonomski efikasni. Kao argument za to navešću podatak da samo u SAD oko milion ljudi radi u kooperacijama. Dakle, ključno je da najvažnije privredne grane ostanu u državnom vlasništvu, dok u realnom sektoru treba da deluju i radničke kooperacije. Želeli smo da pokažemo da postoje i drugačiji načini organizovanja privredne delatnosti. Ekonomska demokratija upravo je to, model privređivanja gde su zaposleni vlasnici, imaju jednaka upravljačka prava i jedan glas. To podrazumeva socijalnu odgovornost i solidarnost – poručio je politikolog Miroslav Samardžić, organizator konferencije i osnivač Zrenjaninskog socijalnog foruma.

Etičke banke
– Za razliku od komercijalnih, etičke banke su transparentne, ulažu u privredne poduhvate koji su društveno korisni, obraćaju pažnju na ekologiju. Ove banke, u kojima se odlučuje po principu jedan član, jedan glas, u vlasništvu su korisnika njihovih usluga i svi donose strateške odluke o ulaganjima. Zanimljivo je, takođe, da se sredstva ne ulažu u vrednosne papire, već u realni sektor. Etičke banke su solidarne, projekte ocenjuju iz društvene perspektive i ekonomski su efikasnije od klasičnih banaka. Banka koju ćemo otvoriti u Hrvatskoj biće prva etička banka u regionu. Već smo prikupili 10 miliona evra osnivačkog kapitala od akcionara, ljudi veruju u ovo što radimo – kaže Goran Jeres, učesnik konferencije iz Hrvatske.