Počela izgradnja Fruškogorskog koridora

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Poštujem svaki metar izgrađenog puta svakoj vlasti.Ja sam neko ko na politiku gleda na taj način.Rad i rezultati,i tačka.

   1. “ Uf . . . uf . . . sto cemo biti “ DOBRI “ od ovog koridora “ . . . ovako ozbiljno komentarisu $n$ – ovci setajuci se obalama Tise pored mene . . .

2. Sve je to lepo, samo niko ne pita koliko nas je ovaj zadužio. Deset generacija neće moći to da vrati. I Crna Gora je sa Kinom pravila puteve pa su došli do bankrota.

3. Cek, cek,… 50 km za tri godine? Cim grade? Pincetama?

4. Fruškogorski koridor će posebno značiti građanima Rume. Industrijska zona Rume će biti biti bliže centru Novog Sada nego centar Futoga

5. Tačno je, da je kompanija CRBC izgradila »Pupunov most« kao i autoput »Miloš Veliki«, a da sada počinje radove na izgradnji »Fruškogorskog koridora«, inače brze saobraćajnice dužine 47,7km čija će nas izgradna koštati 606 mil. evra. Tačko je, da je kompanija CRBC sve te poslove dobila bez tendera i u direktnom dogovoru sa nadležnima, pa nam zato nikada neće biti poznato, koliko bi nas koštala izgradnja tih infrastrukturnih objekata da su za njihovu izdradnju bili razpisani tenderi. Sa druge strane kompanija CRBC je pobedila na tenderu za izgradnju »Pelješkog mosta« dužine 2.404m, visine iznad mora 55m, sa pilonima visine 50m i sa pet raspona širine od po 285m. Na tenderu za izgradnju »Pelješkog mosta« je kompanija CRBC ponudila 279 mil. evra, dok su ostale dve ponude bile više za 23%; konzorcijum Astaldi&Ictas – 342 mil.evra, odnosno za 27%; Strabag – 353 mil. evra. Dakle, na primeru tendera za izgradnju »Pelješkog mosta« se vidi očigledan učinak tendera na cenu izgradnje, pa se zato sada postavlja pitanje, čime je to Kina zadužila Srbiju, da nadležni izgradnju velikih infrastrukturnih objekata bez tendera ustupaju kineskim kompanijama.

   1. ovo neki izvestaj ili?

6. Kako u ovom narodu sve prolazi, kad im neko ne upre prstom u problem, vrlo lepo pokazuje i izjava: „za svako srušeno drvo, posadićemo dve sadnice“.
   Zamislite jednu sadnica bukve, na Fruškoj gori, staru 50ak godina. A sad zamislite dve nove, male sadnice naspram nje.
   Ako (ako) se to ikad desi, pa ih stvarno posade, ako (ako) obe prežive sadnju, ako (ako) dožive da porastu (što je moguće samo ako povećate zasađenu površinu), šta mislite za koliko decenija će učinak ta dva drveta biti kao one jedne bukve sa početka?
   Ali nije važno, prostom mozgu, koji žuri na novu kratku vest, dva je uvek bilo duplo bolje od jednog. Vaistinu duplo.

   1. Hiljade bukvi se poseče, rastu onda nove, i? Civilizacija napreduje i nijedna bukva je nece zaustaviti. Sadicemo nove bukve.

7. I ko moze da kaze da ovo ne valja?