Mali: Planirani deficit 483 milijarde dinara, nastavak sednice Skupštine 12. novembra

„Planirani budžetski deficit ni na koji način ne ugrožava makroekonomsku stabilnost. Javni dug neće preći 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP)“, rekao je pred poslanicima Skupštine Srbije finistar finansija Siniša Mali.

Ministar Mali je to izjavio tokom obrazlaganja drugog ovogodišnjeg rebalnsa budžeta kojim su predviđeni prihodi od 1.291,4 milijarde dinara i rashodi od 1.774,4 milijarde dinara, tako da će deficit iznositi 483 milijarde dinara.

„U stabilnom smo finansijskom položaju i imaćemo najmanji pad BDP u Evropi od jedan odsto, a varovatno između 0,6 odsto i 0,7 odsto, što govori o opravdanosti primenjenih mera u vreme epidemije“ – izjavio je Mali.

Poslanici vladajuće većine, uz pohvale vladi i predsedniku Srbije za odlučnu i efikasnu borbu protiv korona virusa, ali i očuvanje života ljudi i ekonomije, najavili su podršku rebalansu budžeta.

Jedina kritika stigla je iz poslaničke grupe Ujednjena dolina i SDA Sandžaka koji su tražili da se ne smanjuju sredstva za nacionalna veća manjina, jer je to u suprotnosti sa Ustavom Srbije.

Prema rečima ministra Malog rebalansom su predviđena izdvajanja od devet milijardi dinara za kovid bolnice u Beogradu i Kruševcu, kao i dodatna sredstva za nastavak rekonstukcija više bolnica i domova zdravlja, za nabavku medicinske opreme i lekova, za zaposlene u zdravstvu.

Kako je rekao, obezbeđen je novac i za kapitalne projekte, putnu i železničku infrastrukturu, velike projekte, a i poljoprivrednici će dobiti subvencije od 5,1 milijarde dinara.

Ministar je najavio i da će u budžetu za narednu godinu biti rekordni rast kapitalnih investicija, a od 1. januara sledeće godine planirano je povećanje penzija za 5,9 odsto, minimalne zarade od 6,6 odsto, kao i povećanje plata u javnom sektoru.

Osim šest opozicionih poslanika, svi poslanici vladajuće većine tokom rasprave listom su najavljivali da će podržati rebalans budžeta Srbije, odajući priznanje ministru finansija i vrhu države na dobrom vođenju finansija i ekonomije koja je ugrozila svetsku ekonomiju.

Aleksandra Tomić, poslanica Srpske napredne stranke navela je da je jedno od ključnih pitanja za svaku državu, pa i našu, kako će pronaći balans između borbe protiv pandemije i zaštite ekonomije.

“Verujemo da je ovakav predlog rebalansa pronašao pravu ravnotežu, pošto ima socijalnu komponentu sa predviđenim izdvajanjima za izgradnju i opremanje bolnica, kao i pomoć zdravstvenim radnicima, a ima i ekonomsku komponentu, pošto predviđa nastavak sprovođenja ključnih infrastrukturnih projekata“, rekla je Tomić i ocenila da je država na vreme reagovala i prethodnim rebalansom, kada je izdvojeno 5,8 milijardi evra za pomoć privredi i građanima za ublažavanje posledica pandemije.

„Da nismo reagovali na vreme, pad BDP do kraja ove godine išao bi i do šest odsto, sa koliko se suočavaju neke evropske države“.

Reči hvale za predloženi rebalans imao je i pef poslaničke grupe SPS Đorđe Milićević koji je naveo da je ovo najpravednija i najrealnija preraspodela finansijskog prostora u ovom trenutku, a lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, uz brojne digresije, ocenio je da je rebalans “investicioni, razvojni i socijalni”, da prati kretanja u privredi jer se sada više radi, dinar je stabilan i to je pokazatelj dobre politike.

Marković je dodao da nema primedbu na budžet, ali da ima na niske cene u skupštinskom restoranu i predložio da cena kafe od sedam dinara ostane tolika za skupštinske službenike i novinare, a za poslanike da se poveća.

“I ministar pije treću kafu, a da je 80 dinara popio bi dve”, rekao je Marković, koji se tokom rasprave dotakao i predsedničkih izbora u SAD, ulice u Prištini koja nosi ime Bajdenovog sina, ali i suđenja u Hagu, kosovskom predsedniku i drugim pripoadnicima OVK.

Govoreći o kosovskim Albancima, Marković je koristio termin šiptari, pa je reagovao Šaip Kamberi koji je rekao da je zbog iste stvari tužio i ministra Aleksandra Vulina.

I dok su se nizale hvale na drugi rebalans za ovu godinu poslanička grupa manjina Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka imala je niz primedbi.

Selma Kučević, poslanica SDA protestvovala je jer se rebalansom smanjuju sredstava za rad nacionalnih veća nacionalnih manjina za 20 odsto te da se ona svode na nivo nevladinih organizacija.

Time se, kako je navela, krše odredbe važećeg Ustava Srbije, pa je predložila i da se udvostruči suma planirana rebalansom za rad novog Ministarstva za ljudska prava, ali i da se putem rebalansa, dodatno pomogne gradovima i opštinama koji su bili posebno pogođeni pandemijom.

Najavljujući da će glasati protiv budžeta, samostalni poslanik Vladan Glišić ocenio je da SNS svoje partijske interese provlači kroz rebalans budžeta Srbije, a to je dokumentovao činjenicom da će za 3,5 milijardi dinara biti povećane plate zaposlenih.

„Znamo da je SNS stranka koja sprovodi masovne kampanje i vrši pririsak na birače. U redu je da ih nagrađujete od svojih članarina, ali nije u redu da ih nagrađujete od sredstava onih koji nisu glasali za vas. Ovako monolitna vlast odavno nije postojala. Bez obzira što radite i neke dobre stvari, vi provlačite svoje partijske interese kroz ovaj budžet”, rekao je Glišić.

Replicirajući Glišiću, poslanica SNS Aleksandra Tomić rekla je da nema stranačkog zapošljavanja i da će se rebalansom budžeta opredeliti sredstva za nova ministarstva u Vladi Srbije i za medicinsku opremu i plate zdravstvenih radnika.

A poslanik SNS Vladimir Đukanović zamolio je ministra finansija da utiče na krizni štab “da prestane da širi paniku jer stalnom pričom o tome da umiremo, mi ubijamo našu ekonomiju”.

On je istakao da je dosadašnji američki predsednik Donald Tramp u pravu kad kaže da je kovid politički zloupotrebljen i da se ne može pričati o zatvaranju, a da se očekuje primanje plate.

On je poozdravio i prodaju Sava centra, a osvrnuo se kako je rekao i na “projektovane novinare” koji su zaštićeni kao beli medvedi i koje od pevača koji su gostovali na jednoj televiziji, brani jedna politička opcija.

Negodovao je i zbog podele na podobne i nedpodobne medije i založio se da mediji ubuduće ne dobijaju novac iz budžeta.

Nastavak sednice zakazan je za četvrtak u 10 sati, kada se očekuje rasprava o jedinom podnetom amandmanu i glasanje, a nakon toga bi u 12 sati počela nova sednica na kojoj će se razmatrati Predlog izmena zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Na kraju današnjeg rada, Dačić je čestitao građanima državni praznik Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Ogroman dug poljoprivrednika, ministar obećao rešenje

Poljoprivrednici na ime zaostalih doprinosa za penzije duguju dve milijarde evra, a to je veliki problem i za njih i za državu, upozorio je danas poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Arpad Fremond, a ministar finansija Siniša Mali naglasio je da se „aktivno traži rešenje“.

Fremond je, tokom rasprave o rebalansu budžeta u Skupštini, naglasio da uplata doprinosa za penzijsko osiguranje predstavlja posebno veliko opterećenje za poljoprivrednike koji imaju mala gazdinstva i koji od toga ostvaruju skromne prihode, dok se u isto vreme očekuje da oni godišnje izdvajaju oko 100.000 dinara za penzijsko osiguranje.

„Poseban problem predstavlja to što je Poreska uprava svim poljoprivrednicima koji imaju dugovanja Penzijskom fondu (PIO) stavila hipoteku na imanja“, upozorio je Fremond i predložio da se onima koji duguju za doprinose omogući reprogram obaveza.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je o tom problemu već razgovarao nekoliko puta sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i da će tokom sledeće godine biti pronađeno „definitivno rešenje“.

„To neće biti jednostavno rešenje, ali moj stav je da tu priču treba da završimo jednom za svagda, jer ovako kraja nema. Znamo u čemu je problem, od ministra Nedimovića dobio sam predlog, analiziramo i mi (moguća rešenja) u Ministarstvu finansija“, rekao je Mali i dodao kako je siguran da rešenje postoji. FoNet

Arsić (SNS): Ne verujem u dobre namere Fiskalnog saveta

Poslanik Srpske napredne stranke Veroljub Arsić je u današnjoj raspravi u Skupštini Srbije o rebalansu državnog udžeta kritikovao Fiskalni savet i čak ocenio da je predsednik tog tela „takozvani stručnjak i neznalica“.

Fiskalni savet je kritikovao rebalans budžeta uz ocenu da je netransparentan, da su izdvajanja za plate u javnim preduzećima prevelika i da je  bila neefikasna podela po 100 evra građanima kao pomoć tokom epidemije.

Arsić je kazao da nije siguran da li izveštaje Fiskalnog saveta piše njegov predsednik Pavle Petrović ili ih piše vlasnik lista „Tabloid“ Milovan Brkić.

Rekao je da su do sada sve procene Fiskalnog saveta bile pogrešne i da ih je „vreme demantovalo“.

Arsić je kritikovao stav Fiskalnog saveta da ne treba ulagati u odbranu i policiju, a kao „nešto najbezobraznije“ ocenio tvrdnju je Savet „opominjao da treba ulagati u zdravstveni sistem, a ne u vojsku“.

„Pitao bih predsednika Fiskalnog sabeta da li je Klinički Centar Niš završen pre pandemije, ali njemu to nije važno jer se on informiše iz Tabloida ili NIN-a“, rekao je Arsić.

Rekavši da je nezaposlenost u Srbiji od 7,3 posto rekordno niska, negirao je stav Pavla Petrovića da bez rasta BDP ne može biti pada nezaposlenosti.

Arsić je rekao da Petrović traži privatizaciju EPS-a, a i da Srbija ima probleme sa MMF-om zbog Petrovićevih ocena o javnim preduzećima.

Uz ocenu da „ne veruje u dobre namere“ Fiskalnog saveta, Arsić je tvrdio da Savet nije reagovao za vreme „prethodne vlasti“ i to „ne kako je trošila novac, već ni kad je krala“.

„Zato nećemo glasati na osnovu ocena Fiskalnog saveta, nego na osnovu našeg iskustva sa ovom vladom“, zaključio je Arsić govor u Skupštini. Beta