Brnabić: U godinama pandemije imaćemo kumulativni rast „najveći i najbolji u Evropi“

Brnabić je poručila da su ciljevi novog budžeta da se nastavi ubrzani rast privrede, izgradnja najvećih infrastrukturnih projekata i poboljšanje životnog standarda građana.

„Budžet koji predlažemo je razvojni“, poručila je Brnabić i istakla da je ova, 2021. „velika i važna“ zato što će naš BDP preći 52 milijarde evra i biti oko 52,4 milijade evra.

„U 2012. BDP je bio 33,7 milijardi evra, što znači da smo za 10 godina stvorili skoro 20 milijardi evra dodatne vrednosti za građane i to je istorijski uspeh, gde naša zemlja nadoknađuje sve ono propušteno vreme, smanjuje jaz u odnosu na druge zemlje u regionu“, istakla je Ana Brnabić.

Navela je i da se očekuje da će do kraja godine prosečna plata u Srbiji biti 600 evra.

„To znači da smo na pravom putu da do 2025. godine prosečna plata u Srbiji bude 900 evra, a penzija između 430 i 440 evra, kao što smo obećali“, rekla je Brnabić poslanicima i pozval ih da podrže Predlog budžeta.

Predlogom budžeta planirano je 1.516 milijardi dinara prihoda i 1.717 milijardi dinara rashoda, što znači da je deficit 200,2 milijarde dinara. Projektovan je privredni rast od 4,5 odsto BDP, kao i da udeo javnog duga dostigne 55,5 odsto BDP.

U okviru predloga budžeta za 2022. planiran je i rast penzija od 5,5 odsto od 1. januara, uz jednokratnu isplatu 20.000 dinara penzionerima u februaru, prosečan rast zarada u javnom sektoru od 7,4 odsto, kao i izdvajanje 486 milijardi dinara za kapitalne investicije.

Poslanici pitali o ekologiji, pravima manjina i medijima

Poslanici Skupštine Srbije na početku sednice postavljali su pitanja nadležnima, a teme su bile ekologija, prava manjina i kritika rada medija.

Poslanik Stranke pravde i pomirenja Jahja Fehratović izjavio je da je Novi Pazar poslednjih dana jedan od najzagađenijih gradova u Evropi i zahtevao hitnu reakciju Ministarstva ekologije.

Poslanik je tražio od ministarstva da se proveri da li proizvođači peleta koriste filtere koji su propisani jer se, kako je naveo, „iz peletara vidi gust dim koji se spušta na grad.“

Poslanik grupe „Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka“ Šaip Kamberi pitao je premijerku kada će se stvoriti uslovi da nacionalne manjine slobodno koriste svoje nacionalne simbole, jer je to u Srbiji zabranjeno, ukoliko su simboli identični sa simbolima drugih zemalja.

Kao primer Kamberi je naveo da su huligani nedavno skinuli albansku zastavu koja je u Beogradu postavljena kao deo protokola prilikom zvanične posete albanskog premijera Edija Rame i ocenio da „huligani možda jesu izvršioci, ali su oni produkt opšteg stereotipa prema Albancima“.

Poslanik SPS-a Đorđe Milićević ponovio je kritiku civilnom sektoru koji se, kako je rekao „ne oglašavaju kad je mržnja usmerena prema srpskom narodu“ i da se ne odnose na isti način prema onima koji hoće da unište mural Ratku Mladiću i onima koji uništavaju tablu Aćif efendije.

„Da li ja kao narodni poslanik imama pravo da postavim pitanje koje je zasnovano na istini, a da ukoliko se to nekome ne dopadne ne postanem meta. Nakon poslednjeh pitanja organizovana je na mene hajka i dobio sam uvrede i pretnje na društvenim mrežama“, rekao je Milićević.

Poslanik SNS-a Aleksandar Marković umesto pitanja izneo je niz kritika na račun portala Nova S i, kako je rekao, „Đilasovih i Šolakovih medija“.

Marković je rekao da oni „vode kampanju protiv Srbije i njenih nacionalnih interesa, kao i protiv predsednika Vučića“, a kao primer naveo je tekstove da će „stići osveta iz Nemačke kad Violina stranka uzme nemačku diplomatiju“, objasnivši da portal misli na Violu fon Kramon koja je, kako kaže poslanik, „albanski lobista.“

Poslanici su nakon pitanja prešli na utvrđivanje dnevnog reda.

Kako je predvidela Vlada Srbije, prihodi budžeta iduće godine biće 1.516,8 milijardi dinara a rashodi 1.717 milijardi dinara, tako da će budžetski deficit iznositi 200,2 milijarde dinara, odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Budžet je planiran na osnovu procene da će rast BDP-a dogodine biti 4,5 odsto.

Kapitalne investicije su predviđene u iznosu od 485,8 milijardi dinara, odnosno 7,3 odsto BDP.

Budžetom je planirano povećanje plata u javnom sektoru u proseku od 7,3 odsto, dok će zaposleni u zdravstvenim ustanovama, vojsci, u socijalnoj zaštiti dobiti povišicu od osam dosto.

Penzije će biti uvećane za 5,5 odsto, a svi penzioneri će početkom godine dobiti pomoć od 20.000 dinara.

Predviđeno je i povećanje minimalne cene rada za 9,4 odsto, na 35.012 dinara, kao i povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto.

Učešće javnog duga u BDP-u, kako je planirano, dogodine će biti smanjeno sa očekivanih 58,2 odsto ove godine na 55,5 odsto.

Na dnevnom redu parlamanta su i izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Zakona o porezima na imovinu i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Poslanici će raspravljati i o Predlogu zakona o budžetskoj inspekciji, izmenama Zakona o eksproprijaciji i Carinskog zakona.

Takođe, na dnevnom redu su i Predlog zakona o završnom računu budžeta Srbije za 2020. godinu i izmene Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Raspravljaće se i o Predlogu zakona o regulisanju obaveza Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu korišćenja sredstava opšte alokacije specijalnih prava vučenja i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između nemačke razvojne banke КfW i Republike Srbije o zajmu za Program „Integrisano upravljanje čvrstim otpadom, faza I“.

Poslanici će se izjasniti i o predlogu razrešenja članova Nacionalnog saveta za kulturu i imenovanju novih članova, koje je podneo skupštinski Odbor za kulturu i informisanje.