Foto: Pixabay/NottmpicturesŽetva pšenice na području Vojvodine je počela, a samo na području srednjeg Banata pod pšenicom je zasejano 53.400 hektara, odnosno 23 odsto ukupnih oranica koje su zasejane žitom u Srbiji.
U ovom regionu pšenica i ječam zastupljeni su na 25 odsto oranica, dok kukuruz učestvuje sa 34 odsto u ukupnoj proizvodnji, odnosno sa 78.213 hektara.
Prema podacima Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, iznetim na nedavno održanim Danima polja, suncokret je zasejan na površini od 41.296 hektara, što je 18 odsto površina, soja na 7.781 hektara, dok šećerna repa zauzima 1.261 hektara.
Ostale kulture imaju malo učešće u strukturi proizvodnje u srednjem Banatu. Iako je rano za bilo kakvu konačnu procenu roda pšenice, poslovno udruženje “Žita Srbije” podseća da je u jesenjoj setvi pšenicom zasejano oko 595.000 hektara.
U ovom udruženju najavljuju prosečan prinos pšenice na nivou od najmanje četiri i po do pet tona po hektaru, dok bi ukupan rod mogao da bude blizu tri miliona tona. Procenjuje se da će prinos biti na nivou prošlogodišnjeg, međutim otkupna cena novog roda biće viša nego u žetvi prošle godine.
Prema podacima novosadske Produktne berze, prvi ugovori za pšenicu roda 2021. godine zaključeni su u cenovnom rasponu od 20,80 do 21 dinar po kilogramu bez PDV-a, što je međugodišnji rast od 19,4 odsto. Pored toga, zabeležen je i rast cena ječma i uljane repice protekle nedelje na Produktnoj berzi.
U proteklih godinu dana iz Srbije je izvezeno 741.830 tona pšenice i 105.976 tona pšeničnog brašna, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, dok novu žetvu dočekujemo sa 705.000 tona prelaznih zaliha. Više od 50 odsto izvoza pšenice ide preko rumunske luke Konstanca, dok su glavna tržišta Italija, Severna Makedonija, Nemačka, Kosovo i Metohija i Albanija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
