Počelo usporavanje domaće privrede

Prema rečima Milojka Arsića, urednika Kvartalnog monitora uporedna analiza sa drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) pokazuje da niko drugi nije u januaru imao pad prerađivačke industrije, što ukazuje da se radi o nekim unutrašnjim problemima, a možda je i posledica inflacije.

U prošloj godini Srbija je imala visok privredni rast od 7,4 odsto, a ukupno u poslednje dve godine imala je najveći rastu CIE. Međutim, ako se pogleda period od 2012. do 2019. godine nalazi se pri začelju ovog regiona po privrednom rastu. U celom periodu od 2012. do 20121. godine je na šestom mestu, tek nešto iznad proseka CIE.

Međutim, 2022. godina je počela loše, ratom u Ukrajini koji će prema Arsićevim rečima, sigurno negativno uticati na ekonomiju, mada je teško oceniti koliko.

“Izvesno je da će privredni rast biti ispod prognoziranih 4,5 odsto. Bile su projekcije da će inflacija početi da pada od drugog kvartala, ali imaćemo rast cena zbog rasta cena repromaterijala. Imaćemo fiskalni deficitr veći od planiranog, a to be se možda desilo i bez krize zbog nekih trošenja koja nisu planirana budžetom. Osimt oga država će morati iz budžeta da pokjrije gubitke javnih preduzeća iz energetike, EPS-a i Srbijagasa, čiji inputi poskupljuju, a njima su ograničene cene”, ocenio je Arsić dodajući da je u januaru prvi put u više godina zabeležen deficit budžeta s obzirom da taj mesec obično završi u plusu i da je to posledica i predizbornih trošenja.

Nekoliko je kanala kojima će se posledice rata preneti na ekonomiju Srbije. To je pre svega rast cena energenata.

“Vlast nije odgovorna za rast cena energenata, koji je počeo i pre krize u Ukrajini, ali je odgovorna za povećani uvoz struje i gasa usled lošeg upravljanja javnim preduzećima. U EPS-u nije bilo uglja, dešavale su se havarije, a kod gasa odlagano je proširenje skladišta prirodnog gasa, a i ono što smo imali rezervi je trošeno ranije za proizvodnju struje u termoelektranama-toplanama da bi se manje uvozila skupa struja”, ocenio je Arsić.

Drugi kanal kojim će nas ukrajinska kriza pogoditi je smanjenje izvoza u Rusiju i Ukrajinu koji je prošle godine iznosio milijardu evra. S druge strane pogodiće nas i slabiji rast evropskih privreda koje sankcije prema Rusiji takođe pogađaju. Takođe, preliće se i efekti kidanja proizvodnih lanaca u kojima učestvuju sirovine iz ove dve zemlje. Na kraju, opšta klima može uticati na samnjenje stranih investicija, mada napominje Arsić, postoje naznake da bi neki investitori mogli da premeste proizvodnju iz Rusije u Srbiju.

Recimo, na prvi pogled pozitivna posledica za našu privredu mogao bi biti rast cena poljoprivrednih proizvoda, jer ćemo ih izvoziti po visokim cenama, ali s obzirom da smo otvorena privreda, međunarodne cene će se preliti i kod nas, što će smanjiti standard naših građana.

Država preuzima gubitke EPS-a i Srbijagasa

Prema Arsićevim rečima, vlada je neke efekte krize sa potrošača prevalila na poreske obveznike.

To se odnosi na ograničavanje cena energenata zbog čega će javna preduzeća, EPS i Srbijagas da naprave gubitke, a koje će država, odnosno na kraju poreski obveznici morati da plate.

“Vlada je imala dve opcije: da pusti da se troškovi potpuno prevale na potrošače, preduzeća i domaćinstva, što bi značilo značajan rast cena struje i gasa. To je nepopularno, a takođe ni ekonomski nije dobro, jer bi firme koje koriste mnogo energije odjednom postale nerentabilne i došlo bi do stečajeva. Druga opcija, za koju se vlada odlučila je se cene gasa i struje zamrznu. Cena ovoga je rast gubitaka EPS-a i Srbijagasa koji će se na kraju prebaciti na poreske obveznike. Ekonomski pozitivno je što se na ovaj način, povećanjem javnog duga udar razvlači na duži period, ocenio je Arsić.