Početak gradnje brze pruge do kraja godine – treći put

Projekti izgradnje auto-puta na Koridoru 11 i deonica pruge Beograd – Budimpešta, ukupne vrednosti oko 2,5 milijardi dolara, možda su i najvažniji. Ukupna vrednost svih projekata u saradnji sa Kinezima dostiže 5,6 milijardi dolara.

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović je sa predstavnicima kompanija CCCC i CRBS potpisala Memorandum o razumevanju o izgradnji auto-puta od Preljine do granice sa Crnom Gorom i izgradnji Fruškogorskog koridora, brze saobraćajnice od Novog Sada do Rume. Prema njenim rečima, ugovori o početku gradnje auto-puta od Preljine do Požege biće potpisani u novembru na sastanku lidera 16 zemalja Evrope i Kine.

„To znači da bismo već sledeće godine mogli da počnemo sa radovima“, rekla je Mihajlovićeva.

Drugi veliki projekat brze pruge Beograd – Budimpešta, koji bi putovanje između dve prestonice skratio na tri sata, prema izjavi Mihajlovićeve i Petera Sijarta, ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, mogao bi da otpočne u novembru. Međutim, rokovi za izgradnju ove pruge se odlažu skoro od samog početka. Još na samitu krajem 2014. godine pojavila se ideja i potpisan je memorandum o razumevanju o spajanju Beograda i Budimpešte brzom prugom, što bi imalo veliki značaj za transport kineske robe od luke u Solunu ka Zapadnoj Evropi.

Već u decembru 2014. Mihajlovićeva je izjavila „računam da ćemo za dve i po godine vozom od Beograda do Budimpešte putovati za dva sata i 24 minuta, dok sada tom prugom putujemo osam sati“.

Potvrda je stigla u januaru 2015. godine kada je premijer Aleksandar Vučić kategorički rekao da sve mora biti gotovo za dve godine.

„Ako smo rekli da će (pruga Beograd – Budimpešta) biti za dve godine, onda mora da bude za dve godine, jer dobro poznajem kako Kinezi rade i kod njih opravdanja za probijanje rokova nema.“
U avgustu 2015. premijer Aleksandar Vučić i kineski ambasador u Beogradu Li Mančang najavili su početak gradnje pruge do kraja te godine.

I prekjuče, oko mesec dana pre nego što je prvi brzi voz na obnovljenoj pruzi Beograd – Budimpešta prema prvobitnim obećanjima trebalo da krene, premijer Vučić je izjavio da očekuje da će u naredne dve i po ili tri godine ovaj voz krenuti. Dakle, ne treba ga očekivati pre 2020. godine.
Osim auto-puteva i pruge, možda i mnogo zanimljivije su najave oko saradnje kineskih kompanija sa nekim problematičnim državnim preduzećima.

Pre svega tu je RTB Bor, u ovom trenutku možda i najveći problem za javne finansije Srbije. Već duže vreme se govori o zainteresovanim kineskim kompanijama da uđu u Bor po ugledu na Hestil koji je preuzeo imovinu Železare Smederevo. Vučić je razgovarao sa predstavnicima kompanije Heng Kang, koja je pored RTB-a navodno zainteresovana i za ulaganje u avio i metalnu industriju i trgovinu medicinskom opremom. Kupci rudnika u Boru mogli bi da računaju na otpis državnih potraživanja i raspolaganje novim nalazištima bakra.

Kompanija Higer je pokazala interesovanje za saradnju sa Ikarbusom, proizvođačem autobusa koji kuburi, čak i pored saradnje sa Mercedesom koja je svojevremeno predstavljena kao investicija nemačke kompanije. I za ovaj projekat najavljene su državne subvencije.

Verovatno najosetljiviji razgovori vođeni su sa predstavnicima Poli grupe i to o ulaganjima u namensku industriju i izgradnju „sajber sekjuriti“ laboratorije.

Pored toga u avio-industriji, očekivalo se da će na ovom forumu stići i zvanična potvrda o terminu prvog leta između Beograda i Pekinga, a kineske kompanije su već pokazale zainteresovanost za koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“.

Direktan let bi mogao dodatno da poveća broj kineskih turista čiji je broj u prvom kvartalu ove godine udvostručen u odnosu na isti period prošle godine.

Dodatno, grad Beograd je potpisao protokol o saradnji sa kompanijom CRBC o izgradnji tehnološko-industrijskog parka pored Pupinovog mosta.

Ekonomista Ivan Nikolić, koji je u dva navrata bio na studijskim putovanjima u Kini u razmaku od četiri godine, ističe da je napredak ove zemlje neverovatan, toliko da smatra da je Put svile istorijska šansa Balkana.

„Tamo sam stekao utisak da su čuda moguća. Kao što je početkom devedesetih u zemlje Istočne Evrope seljena proizvodnja i tehnologija sa Zapada kako bi utvrdili pozicije i sprečili povratak tih zemalja Rusiji, tako sada ovaj region ima šansu pošto se našao na putu Kine ka Evropi“, optimističan je Nikolić.

Ipak, on upozorava i na njihove investicije u drugim zemljama, pre svega Africi, gde je uglavnom bio sistem izgradnje infrastrukture – ključ u ruke.

„Oni, kao i svi drugi, gledaju da dobiju najviše za sebe. To je stvar pregovaračke moći i umešnosti pregovaranja. U Africi su izvodili radove njihovi ljudi u zamenu za kredite ili preuzimanje resursa. Zemlja domaćin uvek je dobijala projekte na vreme. Sada mislim da je malo drugačije, jer Kinezi kreću u širem frontu, ne samo u infrastrukturu, i u većem broju zemalja, faktički duž tog puta ka Evropi. Mislim da neće moći sve sami i da je to šansa i za kompanije iz tih zemalja“, napominje Nikolić dodajući da je ekspanzija Kine nezaustavljiva.

Sa ovim se slaže i Danijel Cvijetićanin, profesor na Univerzitetu Singidunum, koji ističe da događaji kao što je forum u Pekingu otvaraju privrede.

„Do sada smo bili vezani za EU i Zapad, ali iako je to bilo dobro, pokazalo se da sa tim investicijama možemo maksimalno do privrednog rasta od tri odsto. Treba da se otvorimo i nađemo i partnere na Istoku. Treba imati na umu da tu nema nikakvih emocija ili istorije. Sve se bazira na interesima, a čini mi se da su sada interesi naše privrede više u skladu sa interesima istočnog nego evropskog kapitala“, napominje Cvijetićanin.

Saglasnost Vučića sa Putinom

Peking – Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da je u susretu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tokom foruma u Pekingu razgovarao i o pretnjama stvaranjem „velike Albanije“ i o drugim problemima na Balkanu i da su „postigli visoku saglasnost po tim pitanjima“. On je istakao da je i na forumu govorio o potrebi izgradnje gasne interkonekcije sa Bugarskom, kako bi mogao da se dobija ruski gas, jer Srbija veruje da će gasovod od Rusije do Turske jednim krakom ići i ka Bugarskoj. „Ako želimo da budemo industrijski razvijena zemlja, moraćemo našu potrošnju da povećamo sa dve milijarde kubnih metara godišnje na četiri-pet milijardi. Toliko gasa nemamo odakle da uzmemo“, objasnio je Vučić i dodao da ga već pet godina ubeđuju da „gasa ima negde drugde“, ali nema ga, nego samo u Rusiji.