Početak kraja dobrih vremena

Sloveniji u prvom kvartalu ove godine ne cvetaju neke naročite ekonomske ruže. Inflacija je u martu dostigla stopu od 6,5 odsto, što je najviši nivo u poslednjih pet godina. Mada je lani ekonomija uspevala da održi zdrav rast, sve je manje verovatno da će takav tempo biti nastavljen i u naredne dve godine. Institut za makroekonomske analize i razvoj (IMAD) procenjuje da će stopa rasta u 2008. i 2009. iznositi 4,6, odnosno 4,1 odsto. Uz sve to, u opasnosti je i socijalni pakt poslodavaca i sindikata, koji je dobrim delom doprineo stvaranju povoljnog ambijenta za zavidan ekonomski napredak zemlje posle sticanja nezavisnosti. Stručnjaci priznaju da su sve to znaci da su ona dobra ekonomska vremena na izmaku, ali nude i delimičnu utehu kako je strah od stagflacije ipak preteran.
Gde leže osnovni uzroci najnovijih ekonomskih nedaća Slovenaca? Odgovori na to pitanje su višeznačni, pogotovo što nude i neke korisne putokaze i ostalim privredama na Balkanu.

Alarmna zvona

Ministri finasija EU zatražili su da Slovenija poboljša budžetsku poziciju, suzbije inflaciju i da poboljša dugoročnu održivost svojih javnih finansija, a s takvim preporukama se složio i ministar finansija Andrej Bajuk. Kada je reč o inflaciji od 6,5 odsto u martu, analitičari kažu da su hrana i nafta odgovorne za 90 odsto opšteg porasta cena, tri odsto iznad prihvatljivog nivoa. Mada EU kao celina prolazi kroz povećanu inflaciju, cene hrane na malo u Sloveniji porasle su značajno više nego u ostalim državama članicama. Ekonomisti za to okrivljuju tržišnu moć tri glavna trgovinska lanca (Merkator, Spar i Tuš), koji zajedno drže 80 odsto slovenačkog tržišta. To im omogućava da povećane nabavne cene hrane prebace isključivo na potrošače.

Ministri finansija EU zatražili su i da se obezbedi bolja budžetska pozicija u 2008. imajući u vidu bolje rezultate u 2007. nego što se očekivalo, kao i izbegavanje takozvane prociklične politike. Vladina potrošnja porasla je samo 1,4 odsto u 2007, što je omogućilo vladi da ostvari svoj prvi budžetski višak u proteklih deset godina. Očekuje se da ovogodišnji budžet ponovo bude „na crvenom“, jer će vlada morati da troši na izbornu kampanju za jesenje parlamentarne izbore.

Konačno, Brisel je upozorio Sloveniju da treba da poboljša dugoročnu održivost javnih finansija, tako što će reformisati penzioni sistem, imajući u vidu sve stariju populaciju. Bajuk je saopštio da je vladin cilj da obezbedi da „tržište kapitala normalno funkcioniše, kako bi se omogućilo mlađim generacijama da se usredsrede na štednju za staro doba.“ Javni dug Slovenije iznosio je 27,1 odsto BNP u 2006, ali troškovi vezani za proces sve starijeg stanovništva treba da rastu po stopi od 9,7 odsto BNP do 2050. godine.

Pooštravanje uslova kreditiranja i očigledni znaci usporavanja ekonomija glavnih slovenačkih trgovinskih partnera u Evrozoni i na Balkanu izložili su jakom pritisku maloprerađivačku i građevinsku industriju – glavne motore ekonomskog rasta u poslednje dve godine. U sličnoj situaciji su i oni sektori koji su učestovali u prošlogodišnjem privrednom rastu sa 50 odsto. Osim toga, slovenačka privreda je posebno ranjiva zbog značajnog smanjenja kupovne moći kod kuće, slabljenja potražnje u inostrantsvu i pratećih posledica turbulencije na svetskom kreditnom tržištu. Pojedine banke u Sloveniji već su najavile da će morati da plate više kako bi finansirale svoje kreditne aktivnosti, pošto se međunarodna međubankarska tržišta sporo oporavljaju od uticaja finansijske krize u SAD. Kao posledica toga, sve veći troškovi pozajmica kompanijama i domaćinstvima verovatno će u određenoj meri zauzdati dalji rast zaduživanja. Centralna banka Slovenije očekuje, pak, da godišnji rast kredita kompanijama sa sadašnjeg nivoa od 30 odsto padne ispod 20 odsto u naredne dve godine.
Niske kamatne stope i labavi kreditni standardi predstavljali su pravo blago za kompanije i domaćinstva. Dok su kompanije investirale rekodne sume u infrastrukturu i opremu, dotle su domaćinstva uzimala hipotekarne kredite po stopama bez presedana. Zaduživanja domaćinstava porasla su između 40 i 50 odsto tokom 2007. Poslednji uporedivi podaci za cene nekretnina pokazuju da su one porasle za osam odsto u 2005. i 13,9 odsto u 2006. U isto vreme, bruto fiksna formacija kapitala (investicije u zemlju, zgrade i mašine) iznosila je tri četvrtine prošlogodišnjeg privrednog rasta.
Kako se ta dobra vremena polako približavaju kraju, tako se pažnja pomera na nebalanse čiji su koreni u povećanju kreditnih aktivnosti. Sredstva su tada slobodno cirkulisala od banaka do kompanija i potrošača, ali je uvoz koji je pokrivan ovim novcem rastao brže nego izvoz. Rezultat toga jeste rekordni trgovinski deficit koji dostiže 4,9 odsto BNP.
Brz rast kredita, sve veći deficit, ekonomija koju pokreću investicije u infrastrukturu i visoka inflacija nisu samo karakteristični za Sloveniju. Od toga pate i ostale brzorastuće ekonomije u EU, naročito baltičkih zemalja. I dok te zemlje nastoje da sustignu stare članice EU, one prirodno prolaze kroz konvergenciju nivoa cena na nivo ostalih zemalja EU.
Pojedini posmatrači primećuju, međutim, da plate kod većine novih članica EU rastu brže od produktivnosti i tako erodiraju konkurentnost sopstvenih ekonomija. Kako povećane cene namirnica i nafte ruše domaću potražnju, tim zemljama očajnički će biti potreban povećan izvoz da bi održale ekonomski rast na sadašnjem nivou. Štaviše, jaz između izvova i uvoza moraće da bude premošten kad-tad, bilo smanjenjem uvoza, bilo da izvoz postane mnogo konkurentniji.
Slovenija je u znatno povoljnijoj poziciji da izvede prelaz s rasta podsticanog potrošnjom domaćinstava i investicajama na rast koji počiva na izvozu, nego većina novih članica EU. Na prvom mestu, osnovu slovenačkih industrijskih odnosa činio je sporazum između udruženja poslodavaca i sindikata da rast plata treba da zaostaje za rastom produktivnosti. Uz stopu nezaposlenosti od 4,7 odsto u 2007, tržište rada je bilo stabilno, ali prema proceni IMDA plate su ipak rasle sporije nego produktivnost. Izvoz jeste bio glavni pokretač prošlogodišnjeg rasta, ali je uvoz rastao čak i brže, tako da je neto razmena negativno uticala na rast. Stručnjaci IMDA objašnjavaju da taj izvozni bum pokazuje da pad troškova po jedinici rada u slovenačkoj industriji nudi šansu da ekonomija izađe iz usporavanja.
Ekonomski analitičari upozoravaju, međutim, da bi sve upornija inflacija mogla da pomrsi račune, pogotovo ako se ne vodi dovoljno računa o pozivima na umeren rast zarada i ako troškovi rada porastu do neodrživog nivoa. Slovenački sindikati već duže vremena zahtevaju povećanje plata u skladu s inflacijom i rastom produktivnosti. Nakon što su propali uporni pokušaji da se postigne sporazum s poslodavcima, oko 200.000 zaposlenih u sektorima energije, transporta i maloprodaje stupilo je u štrajk upozorenja.
Pretprošle nedelje u Ljubljani pridružilo im se 35.000 radnika, članova sindikata Evropske unije, koji su na ulicama slovenačke prestonice zahtevali veće plate, jednake plate za muškarce i žene, kao i pravičnu raspodelu tereta borbe protiv inflacije. Pripadnici 54 evropske sindikalne organizacije iz 29 evropskih država, 23 članice Evropske unije, kao i Švajcarske, Srbije, Hrvatske, Makedonije, Rusije i Ukrajine, krenuli su ulicama Ljubljane od Gospodarskog rastavišča (sajmišta) do Kongresnog trga u centru grada, gde su se učesnicima obratile sindikalne vođe.
Generalni sekretar Evropske federacije sindikata (ETUC) Džon Monks rekao je, između ostalog, da evropski radnici „zahtevaju veće plate, da ih zaslužuju i da će se za njih boriti“, kao i da radnici neće nikada pristati na platnu diskriminaciju, odnosno nejednako plaćanje za isti obavljeni posao. „Pozive na umerenost, koji dolaze iz Evropske centralne banke treba usmeriti na uprave i direktore, a ne u radionice ili kancelarije“, rekao je još Monks.