Da li državna pomoć pospešuje turizam u Srbiji?

Od 30. maja počinje podela novih 100.000 vaučera za odmor u Srbiji, u vrednosti od po 5.000 dinara, najavio je pre nekoliko dana ministar turizma i omladine Husein Memić.

Državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine Uroš Kandić za Danas objašnjava da je u ovoj godini, na početku januara, u rekordnom roku podeljeno 100 hiljada vaučera za subvencionisani odmor u Srbiji.

„Do sada je na destinacijama iskorišćeno više od trećine tih vaučera, iako letnja sezona još uvek nije ni počela“, navodi on.

Vaučeri su, kako dodaje, dali višestruk doprinos razvoju celokupne turističke privrede.

„Pre svega kroz produžetak turističke sezone koja više ne traje samo tokom letnjih meseci već od aprila do novembra, zatim oživljavanje novih destinacija i produžen boravak gostiju u turističkim mestima. Sve to se odrazilo na rast turističkog prometa, posebno tokom pandemije, jer su vaučeri spasili turističku privredu u trenucima kada je tražnja sa inostranih tržišta bila u velikoj meri obustavljena“, ističe Kandić.

Prema njegovim rečima, znatno je povećan broj domaćih turista.

„Od 2015. godine, kada je ovaj sistem uveden, do 2022. godine, broj domaćih turista je povećan sa 1,3 miliona na više od dva miliona, a noćenja domaćih gostiju su porasla sa 4,2 na 7,3 miliona. Podsetiću da je do 2015. godine, nekoliko godina unazad, turistički promet domaćih gostiju stagnirao“, kaže naš sagovornik.

Broj turističkih noćenja građana Srbije u prvom kvartalu u našoj zemlji iznosio je 1.312.202, što čini rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a prosek podižu Šumadija i Zapadna Srbija, gde je u prvom kvartalu jedino zabeležen rast od 7,8 odsto.

Ukupno 274.880 građana Srbije u prva tri meseca ove godine noćilo je u nekoj od banja.

Najposećenija je bila Vrnjačka Banja, u kojoj je 74.367 građana provodilo vreme, iako je ta banja doživela pad turističkih noćenja od 5,9 odsto u odnosu na ovaj period 2022. godine. Druga po redu jeste Sokobanja, u kojoj je u prva tri meseca 2023. godine noćio 55.881 građanin Srbije, a koja je ostvarila rast od 11,7 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.

Najposećenija srpska planina u prvom kvartalu ove godine bio je Zlatibor gde je vreme provodilo 181.425 građana, dok Kopaonik malo zaostaje, sa 181.231.

Ipak, iako su ovogodišnje brojke između ove dve planine slične, na Zlatiboru se beleži rast od 46,4 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok se na Kopaoniku beleži pad od 9,1 odsto.

Ekonomista Saša Đogović navodi da iako svrsishodni, vaučeri nisu naš izum.

„To su koristile i druge zemlje u kriznim periodima da se potstakne turistička tražnja. Kod nas je to sad postalo tradicionalno i uglavnom je namenjeno niže platežno sposobnom stanovništu, penzionerima i slično“, kaže on.

On dodaje da je dobro što se vaučerima omogućava stanovništvu da poseti određene destinacije, ali da bi prava stvar bila da se privuku stranci u većoj meri.

„Oni su platežno sposobniji gosti i to se ne odnosi samo na strance iz regiona, nego iz cele Evrope i šire. Što se tiče banja, tu bi trebalo poraditi sa nordijskim zemljama. Mogao bi da se napravi sporazum da njihovo zdravstveno osiguranje finansira odlazak njihovih građana sa određenim zdravstvenim problemima na rehabilitaciju u naše banje“, smatra naš sagovornik.

Trebalo bi da pravimo jedinstvene turističe proizvode sa zemljama regiona, objašnjava on.

„Recimo to bi mogli da budu „Putevi Valtera“. Kinezi su jako voleli film „Valter brani Sarajevo“, pa bi mogla da se napravi turistička tura od Beograda do njegovog rodnog mesta i preko drugih mesta do Sarajeva, to bio bio jedinstven turistički proizvod“, ističe Đogović.

Kao još jednu ideju on ističe i da treba napraviti baze za eko turizam, kao što bi mogla da bude Tara, gde bi mogao da bude i muzej održivog razvoja i ekologije.

On smatra da bi promociju trebalo plasirati i preko javnih ličnosti i poznatih lica, kao što je Novak Đoković.

„To košta, ali svuda gde je on popularan, samim tim pozivom može da se napravi veliki bum“, ističe Đogović.

Kako objašnjava, da bi se nešto pokrenulo, mora i da se uloži.

„Ako želimo nešto ozbiljno da radimo, mora da se investira novac, ali primarno ga treba investirati u saobraćajnu infrastrukturu i plansku, održivu turističku infrastrukturu, da nam planine ne budu betonirane, nego da se vidi duh odredišta na koje se dođe“, ističe on.

Direktor turističke organizacije Sokobanje Ljubinko Milinković za Danas navodi da su vaučeri svakako doprineli povećanju broja turista, ali kako dodaje, jako je bitno i profilisanje turističke ponude samog mesta.

„Ono čemu su vaučeri posebno doprineli jeste jedan pozitivan efekat na to da se veći broj nosilaca turističe ponude, ugostitelji i fizička lica koja izdaju usluge smeštaja,  prevedu iz sive zone u belu zonu. Da bi se u tim objektima realizovali subvencionisani vaučeri oni moraju da posluju legalno i tek onda mogu da se nađu na listi Ministarstva turizma i omladine“, objašnjava naš sagovornik.

Kako dodaje, vaučeri su doprineli i produžetku turističke sezone.

„Dopineli su produžetku najposećenijeg dela sezone. Ranije je taj period kod nas, u Sokobanji trajao u junu, julu i avgustu, a sada traje od aprila pa do sredine novembra“, ističe Milinković.

On naglašava i da je dobro što su vaučeri ograničeni na minimum pet noćenja.

„Da bi vaučer bio realizovan, turista mora da rezerviše smeštaj na najmanje pet noćenja, što je još jedna pozitivna stvar, jer se povećava prosek boravka turista“, pojašnjava naš sagovornik.

Takođe, ono što on ističe kao pozitivan efekat jeste novac koji pristiže u destinaciju, odnosno direktno kod nosilaca turističke ponude.

„Od 29.000 vaučera koliko je rezervisano u Sokobanji od onih prethodnih 100.000 koji su podeljenji, do ovog momenta već je realizovano oko 11.000 njih. To je već 55 miliona dinara novca koji je stigao u destinaciju“, kaže Milinković.

Vaučeri su najviše doprineli u jeku pandemije virusa korona.

„Vaučeri su ključnu ulogu imali i u vreme kovida i postkovid perioda, to je spasilo privredu u Sokobanji u tom periodu. Nije zatvoren nijedan ugostiteljski objekat i niko nije izgubio posao“, navodi on za Danas.

Kao još jednu dobru stranu vaučera, on ističe to da neki ljudi do sada možda nisu imali prilike da putuju, a da to sada, uz vaučere, mogu da priušte.

Naš sagovornik, takođe, objašnjava da vrednost vaučera može da pokrije cene smeštaja.

„Uz vaučer građani mogu pet noći i pet dana da borave u destinaciji, a da dopune budžet za ishranu i ostalo iz svog džepa. Ako je bračni par, oni sa dva vaučera koji iznose 10.000 dinara mogu da uzmu dvokrevetni apartman na pet noćenja u centru Sokobanje“, objašnjava Milinković.

Iz Udruženja „Moja Srbija“ naovde da se od 2015. godine, kada je akcija sa vaučerima pokrenuta, na listu prijavilo svega oko 120 ugostitelja.

„Sledeće godine ih je bilo oko 300, a danas ih ima oko 4.000. Te 2015. godine ugostitelji su se bavili turizmom skoro isključivo kao dodatnim zanimanjem. Danas veliki broj građana doživljava turizam kao isplativi biznis, ulažu sredstva u renoviranje i izgradnju smeštajnih kapaciteta i razmišlja o daljem širenju posla. Gotovo svi članovi našeg Turističkog kluba „Moja Srbija“ (oko 150 ugostitelja) su već godinama popunjeni tokom cele godine. Prošle godine, kada je Vlada prihvatila naš predlog da se akcija produži do 30. novembra, gotovo svi ugostitelji su popunili čak i novembar, mesec u kome se smeštajni kapaciteti najčešće zatvaraju i ne koriste“, objašnjavaju oni.

Kako dodaju, akcija deljenja vaučera nije nova, ali je delotvorna.

„Akcija „Moja Srbija“ pokrenuta je na osnovu našeg projekta, koji smo ponudili Tursističkoj organizaciji Srbije još 2011. godine. U okviru te akcije krenula je i podela vaučera za odmor. Tu akciju, naravno, nismo mi izmislili. Slične akcije postoje u mnogim drugim zemljama. Podela vaučera za odmor predstavlja jednu od najisplativijih subvencija u srpskoj privredi, jer za razliku od ulaganja novca u strane firme koje dolaze da bi uzele subvencije i iskoristile jeftinu radnu snagu, u okviru ove akcije sam novac ostaje u Srbiji, podstiče razvoj i vrlo brzo se vraća u budžet“, navode iz Udruženja.

Oni dodaju da su cene u određenoj meri porasle i da je to dobro jer „sa noćenjem od šest evra niko ne može da razmišlja o širenju i ulaganju“.

„Bilo bi svrsishodno da se već naredne godine iznos vaučera poveća na 10.000 dinara“, poručuju naši sagovornici.

Akcija nije socijalni program, već pomoć privredi, tvrde iz „Moja Srbija“.

„Mnogi građani doživljavaju akciju podele vaučera kao socijalni program, što ona ustvari nije. To je akcija za podršku privredi, odnosno ugostiteljima koji se bave uslugom smeštaja (posredno i svim drugim ugostiteljima). Korist koju dobijaju građani je sekundarna, ali veoma bitna dobit. Akcija podele vaučera je donela veliko povećanje prometa u domaćem turizmu, ali ono na čemu je sada neophodno raditi jeste uređenje turističkih destinacija, obogaćivanje sadržaja, animacija gostiju i promocija“, smatraju oni.

Vlada Srbije je za novu seriju vaučera obezbedila 500 miliona dinara, a vaučere će primati oko 4.200 ugostiteljskih objekata u Srbiji.

Krajnji rok za korišćenje vaučera je 20. novembar ove godine.