Počinje revitalizacija dva najveća bloka

Praktično, Kostolac ima razvojne projekte do 2025. godine što domaćoj elektroenergetici obezbeđuje značajnu sigurnost i usmerava pravac razvoja utemeljen u realnim rezultatima proizvodnje i poslovanja. Naime, unazad tri godine kompanija beleži vredne proizvodne i finansijske rezultate i spada u sam vrh društveno odgovornih preduzeća u Srbiji. Podsetimo, ona je prošla kroz najdublje procese restrukturiranja sredinom prošle decenije i umesto fragmentacije, ovde je izvršena integracija površinskih kopova i termoelektrana u jedno preduzeće. To je donelo niz kvalitetnih poslovno tehničkih rešenja, od ukrupnjavanja investicija, sredstava za održavanje postrojenja do radne snage i njenog efikasnog upošljavanja.

– Rezultati niza preduzetih radnji i koraka iz prethodne tri godine sada su vidljivi. Pre svega, postavljeni su realni ciljevi na osnovu potencijala kojima raspolažemo i to se vidi sada u pravom svetlu. Prošlu godinu završili smo sa neto dobiti od 4,6 milijarde dinara, odnosno kada se oduzmu porezi i druge stavke, poslovna dobit iznosi gotovo dve milijarde dinara. I pretprošle godine smo ostvarili dobit i planske proizvodne zadatke. Ove godine ostvarili smo dobre rezultate, iznadplansku proizvodnju uglja od 9,2 miliona tona, električne energije od 6,2 milijarde kilovat-časova i otkrivke od 39,5 miliona kubika. U proseku, proizvodnja je veća od bilansne za više od 20 odsto. Tome je prethodio potpuno novi princip organizacije rada na bazi integrisanog preduzeća, uspostavljanja timskog menadžmenta i dobrih, realnih ciljeva ne samo poslovne i proizvodne politike, već i investicija. Mi praktično znamo šta hoćemo i možemo za deset, petnaest godina – kaže o receptu zvanom Kostolac prvi čovek kompanije Dragan Jovanović.

On dodaje da je sadašnja investicija jedna od najvećih u republici i značajan je posao za domaću elektromašinogradnju, koja će biti angažovana na ovom projektu. Naime, 47 odsto poslova i finansija realizovaće EPS, dok 53 odsto pripada kineskoj strani, računajući tu i opremu i ugradnju.

Kostolac praktično postaje veliko gradilište, što je deo sveukupne strategije razvoja ovog basena. Zna se da Kostolac raspolaže značajnim energetskim potencijalima, a nastojanje da budućnosti budemo oslonac EPS-u, dobija potvrdu u planovima revitalizacije postojećih kapaciteta, ali i gradnji novih.

– Naš osnovni cilj jeste stabilna proizvodnja električne energije za sistem Elektroprivrede, sa što manjim troškovima, visokom energetskom efikasnošću i pod uslovima ostvarivanja dobiti. Da bismo to ostvarili, imamo strategiju koja podrazumeva tehnološke i organizacione promene, ali i rekonstrukciju sadašnjih postrojenja, pa je pred nama najvažniji period za ukupnu strategiju razvoja Kostolca, ali i energetike u celini – kaže Jovanović.

Prema njegovim rečima, drugi investicioni ciklus započet je rehabilitacijom blokova, „B2“ druge faze i „B1“ gde će se raditi iduće godine kompletna rehabilitacija. Takođe, važan projekat je izgradnja sistema za odsumporavanje, čime će biti ispunjeni standardi o dozvoljenoj emisiji sumpordioksida, koji moraju da budu primenjeni do 2017. godine.

– Gradićemo i dva infrastrukturna objekta, a reč je o pristaništu na Dunavu i železničkoj pruzi za potrebe preduzeća. Međutim, mi počinjemo i pregovore u vezi trećeg investicionog ciklusa, a to je proširenje kopa „Drmno“ sa proizvodnjom na 12 ili više miliona tona uglja u zavisnosti od odluke o snazi novog termoenergetskog bloka za čiju gradnju takođe ulazimo u pregovore. Moram da naglasim da ovde nije građen ni jedan termokapacitet punih dvadeset godina i to je zaista veliki problem. Mi ćemo rehabilitacijom ovih blokova produžiti njihov vek za dvadeset godina, ali je od strateškog interesa gradnja novog kapaciteta od najmanje 350 megavata – naglasio je Jovanović.

U proteklih mesec dana, za vreme vanrednog stanja zbog vremenskih neprilika Termoelektrane „Kostolac“ i kop „Drmno“ položili su najteže ispite, jer su na mreži bili svih ledenih dana sa proizvodnjom od 21 milion kilovat – časova dnevno, radeći sa maksimalnim opterećenjem.

– Mi inače radimo tokom cele godine u projektovanim kapacitetima i za nas je normalno da i u tim, malo težim uslovima, dajemo visoku proizvodnju, jer je naša oprema pravljena za rad, između ostalog i u takvim ekstremnim uslovima. Zima je praktično prošla, sada nastavljamo u istom režimu jer nas na to primorava bilans za ovu godinu, tako da je deo priče o vanrednim uslovima iza nas, i radimo da bismo ispunili planove proizvodnje i poslovanja. Nije nikakva tajna i nekakav poseban recept za ovakav rad postrojenja i na uglju i u termoelektranama, jer se tokom godišnjih remonta kvalitetno pripremamo za težak zimski period rada. Uvek ima mesta poboljšanjima i mi i iz ovog zimskog perioda radimo analize, koje će nam pokazati gde su moguće promene i još kvalitetniji rad. Međutim, moram bez lažne skromnosti da se zahvalim svim zaposlenima u preduzeću koji su iskazali visok stepen odgovornosti i samopožrtvovanja u tom periodu. Zaista je pokazan visok profesionalni moral svih i to je dalo dodatnu pouzdanost svih naših kapaciteta jer su se kvarovi, kojih je bilo, otklanjali u hodu na ekstremno niskim temperaturama. Ni jednog trenutka nije bila dovedena u pitanje redovna proizvodnja. Zbog toga je pred nama leto kada ćemo u redovnim, istina skraćenim remontima uraditi sve neophodne opravke kako bi i narednu zimu dočekali spremno – pojasnio je Dragan Jovanović.

O Kostolcu se dovoljno zna, ali malo priča jer započete reforme su u stvari logičan sled modernizacije kompanije koja se bavi proizvodnjom električne energije, a poznato je da je jedna od najstarijih na Balkanu sa tradicijom od 143 godine neprekidnog rada preduzeća. Nova razvojna faza trebalo bi da omogući rad narednih pedeset godina, što je dovoljan razlog za ulaganja u proizvodne kapacitete.

– Ne bih da govorim o strateškim planovima koji su u domenu vizije, ali radimo na istraživanju novih ležišta uglja. Želimo da se uverimo da je ležište Dubravica zaista rentabilno i zajedno sa EPS-om već tri godine finansiramo istražne bušotine. Za sada tu očekujemo rezerve više od 500 miliona tona uglja što će, ako se potvrdi biti dovoljan razlog za gradnju još jedne termoelektrane od 600 megavata. Ali, to je domen četvrtog investicionog ciklusa i o njemu ćemo razgovarati kada realizujemo ove započete – zaključuje Jovanović.

Izgradnja pristaništa

Od infrastrukturnih objekata dva su iz oblasti saobraćaja i transporta, a reč je o luci i železničkoj pruzi. Izgradnja pristaništa i pristupnih puteva prema planovima iznosiće 15,8 miliona dolara, a realizovaće se u celosti od strane PD „TE – KO Kostolac“. Projekat podrazumeva izgradnju lučke strukture: pripremne radove, spoljnu infrastrukturu, zemljane radove, unutrašnju infrastrukturu i konstruktivne radove, izgradnju superstrukture sistem pražnjenja, mašinskoj opremi za luku i izradu glavnog projekta. Izgradnja pruge iznosiće oko 22 miliona dolara i planirana je u dužini od 20 kilometara, a od stanice Stig do „TEKO B“ realizovaće u celosti PD „TE – KO Kostolac“. To podrazumeva izgradnju nove pruge – pripremne radove, donji stroj, gornji stroj – ugradnju šina sa pratećom opremom, ukrštanje sa putevima, hidrotehničke radove, ugradnju elektroopreme, ugradnju mašinske opreme i izradu glavnog projekta.

Sistem za odsumporavanje

Izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u Termoelektrani za blokove „B1“ i „B2“, vredna je 130,5 miliona dolara, a obuhvata projektovanje, izradu delova i isporuku, demontažu i montažu, građevinske radove i puštanje u rad postrojenja. To znači da će u okviru radova biti izgrađeni sledeći sistemi: sistem dimnog gasa – kanali, ventilatori, pripadajuća oprema – abzorberi za svaki blok po jedan sa pripadajućom opremom, sistem odvodnjavanja gipsa 1. i 2. stepena sa pripadajućom opremom, sistem otpadne vode sa pripadajućom opremom, sistem istovara krečnjaka, sistem obrade i pripreme krečnjaka sa mlinovima i pratećom opremom, sistem procesne vode, sistem za pražnjenje, izgradnja novog dimnjaka, elektro oprema i oprema za merenje, regulaciju i upravljanje, trakasti transporter za gips do deponije gipsa i izrada glavnog projekta. Kada se radi o deponiji gipsa, gde projektovanje, izrada delova i isporuka, montaža, građevinski radovi i puštanje u rad, ukupne vrednosti od deset miliona dolara, nije u obimu kineskog kredita i realizovaće se iz sredstava PD.

Investicije u ovoj godini

Aranžmanom sa kineskom kompanijom CMEC iz Pekinga ugovoreni su poslovi u prvoj fazi realizacije projekta za PD u iznosu od 344,6 miliona dolara i to 183,2 miliona dolara kineska strana i 161,4 miliona strana našeg privrednog društva. Rok završetka je 30 meseci.

Rekonstrukcija bloka „B1“

Početak revitalizacije bloka „B1“, planiran naredne godine, važan je projekat, a vrednost u koju je uračunata i oprema i radovi iznosi iznosi 111,6 miliona dolara. U ovim radovima kineski obim – projektovanje, izrada delova i isporuka, demontaža i montaža, građevinski radovi i puštanje u rad u visini je od 52,7 miliona, a tim delom obuhvaćena je i rekonstrukcija kotla i zamena parovoda.

Revitalizacija bloka „B2“

Nastavak revitalizacije od aprila ove godine bloka „B2“ u visini od 64,6 miliona dolara realizovaće se u celosti od strane PD TE – KO i podrazumeva rekonstrukciju kotla, parovoda, elektronapajanja, elektrofiltera, merenja, upravljanja i regulacije, izradu glavnog projekta, dok je turbinski deo urađen u 2010. godini.