Pod oznakom poverljivo: Gde je otišlo 190 miliona evra u budžetu za 2021. godinu

Vlada Srbije podnela je predlog zakona o završnom računu budžeta Skupštini za prethodnu godinu istovremeno sa predlaganjem budžeta za narednu.

Prema propisima rok za to je bio u julu, ali kako se navodi u oceni Fiskalnog saveta ovo se može opravdati vanrednim okolnostima izazvanim turbulencijama na tržištu energenata i time što je od sredine februara do 22. oktobra Vlada bila u tehničkom mandatu.

Informacija da je budžet u 2021. godini zabeležio deficit od 284 milijarde dinara ili 4,5 odsto BDP-a nije nova, ali analiza završnog budžeta daje neke uvide u to kako je novac trošen.

Na primer, Fiskalni savet je utvrdio da je preko tekuće rezerve potrošeno 22 milijarde dinara ili 190 miliona evra više nego što je objavljeno u Službenim glasnicima.

Tekuća budžetska rezerva uvedena je kako bi se omogućilo da se budžet brzo prilagodi nepredviđenim okolnostima tako što bi vlada mogla samo da preraspodeljuje budžetska sredstva tamo gde su potrebna.

„Trošenje iz tekuće rezerve, međutim, često se nije koristilo za saniranje posledica nepredviđenih događaja, već za finansiranje tekućih politika – što nije opravdano“, napominje Fiskalni savet.

Rešenja o korišćenju ovog mehanizma (iznos, korisnik sa koga je novac uzet, korisnik kome je prenet i za koje namene) donosi Vlada, nakon čega se ona objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije.

„Naše analize pokazuju da su u 2021. godini realizovana izdašna trošenja kroz tekuću rezervu koja nisu bila prikazivana u Službenim glasnicima, i koja, po svemu sudeći, nisu svrsishodno trošena“, navodi se u oceni.

U završnom računu može se videti da je preko tekuće rezerve potrošeno 190 miliona evra, a izveštaj o trošenju ovog novca nije objavljen u realnom vremenu zato što su ti dokumenti označeni kao „poverljivi“ i „strogo poverljivi“.

Stručnjake u Fikalnom savetu čudi to što je svega tri odsto tih sredstava (750 miliona dinara) prosleđeno BIA-i.

Gro sredstava od 17,7 milijardi dinara je preneto Ministarstvu finansija 29. decembra prošle godine.

„Imajući u vidu da je u sličnom iznosu i sličnom periodu država upravo preko ovog konta dala velike zajmove Srbijagasu za pokrivanje gubitaka, nije isključeno da su upravo ove subvencije klasifikovane kao poverljive. S druge strane, sam Srbijagas u svojim izveštajima za 2021. eksplicitno navodi da je dobio subvenciju iz republičkog budžeta u skladu sa Uredbom o privremenoj meri ograničavanja cene gasa“, navodi se u oceni Saveta uz čuđenje zašto je onda taj transfer označen kao poverljiv.

Osim toga Savet navodi da obrazloženje odstupanja realizacije u odnosu na plan, iako na 150 strana, „gotovo da nema nikakvu informacionu niti analitičku vrednost“.

„Budžetski korisnici imaju obavezu da u posebnom delu završnog računa objasne sve razloge koji su doveli do odstupanja pojedinačnih rashoda u odnosu na planirane veličine. Međutim, osnovni problem leži u tome što nisu propisani adekvatni standardi u izveštavanju po ovom osnovu pa budžetski korisnici ovo izveštavanje tretiraju vrlo ležerno i neobavezujuće.

Konkretno, nijedan korisnik ne izveštava o odstupanju u odnosu na originalni budžet, pa čak ni rebalans, već u odnosu na poslednju dodeljenu aproprijaciju koja se tokom godine mnogo puta menja i revidira diskrecionim odlukama Vlade“, objašnjavaju u Savetu.

Tako ispada da velika većina korisnika prikazuje nekakve uštede iako su potrošili više novca nego što je predviđeno u budžetu ili rebalansu budžeta.

Konkretan primer za 2021. su, recimo, subvencije za JP PEU Resavica koje su probile plan gotovo dvostruko (potrošeno je 8,5 milijardi, budžetom a potom i rebalansom bilo predviđeno 4,7 milijardu), o čemu nema nijedne reči u obrazloženju.

Drugi, možda još ilustrativniji primer jeste Ministarstvo finansija, koje u obrazloženju nije našlo za shodno da navede i objasni potpuno novi program koji nije bio predviđen budžetom niti rebalansom, a koji je doneo troškove od 40 milijardi dinara, a što je kreditna podrška knjižena na nabavci finansijske imovine, namenjena za pokrivanje gubitaka javnih energetskih preduzeća.

Osim toga, drugu godinu zaredom budžetske pozajmice probijaju plan, a da to nije adekvatno obrađeno u završnom računu, prema oceni Saveta.

Budžetske pozajmice su u 2021. godini dostigle rekordno visokih 49 milijardi dinara i bile su preko 2,5 veće nego što je bilo predviđeno rebalansom, iako je on pravljen svega par meseci pre kraja kalendarske godine.

Pomenuto odstupanje, premda ogromno u apsolutnom i relativnom iznosu, u završnom računu gotovo da uopšte nije obrađeno.

Iz izveštaja Srbijagasa za 2021. može se videti da je ovo preduzeće krajem decembra iz budžeta Republike dobilo 35 milijardi dinara beskamatnih pozajmica pošto iz tekuće likvidnosti nije bilo u mogućnosti da obezbedi sredstva za kupovinu gasa po berzanskim cenama.

Takođe, završni račun i dalje ne daje informacije po kom osnovu, kome i u kom pojedinačnom iznosu je država plaćala kazne i penale u 2021. godini.

U Završnom računu za 2021. godinu prikazano je da su ukupni izdaci za kazne i penale iznosili 17,5 milijardi dinara (oko 150 miliona evra).