Foto: FoNet/ Inicijativa Ne davimo BeogradOdluka Gradskog veća da se niški aerodrom „Konstantin Veliki“ ustupi bez naknade državi, doneta na „preporuku“ Vlade Srbije prošlog petka, izazvala je građanske proteste, kao i ujedinjenu negativnu reakciju opozicije i revolt nevladinog sektora u tom gradu.
Bezmalo svi oni su kao motiv za ovakav, iznenadni „poklon Niša Srbiji“ videli nedavnu koncesiju za Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“, koja je „naložila“ da Aerodrom u Nišu, sa kojeg se može leteti lou kost kompanijama do evropskih destinacija i za desetak evra, prestane da mu bude „konkurencija“.
Ugovor o koncesiji za „Nikolu Teslu“ koji je Vlada Srbije zaključila sa francuskom korporacijom „Vansi erports“ nije objavljen, tako da nije poznato šta sadrži, a posebno ne da li ima i neke „tajne“ klauzule koje mogu bitno da promene obaveze ugovornih strana, pa i smisao tog javnog posla. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je nešto ranije da „niški aerodrom oduzima putnike beogradskom“. Dokumenta Vlade, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Grada Niša, u koje je Danas imao uvid, kao i izvori našeg lista, potvrdili su da centralna vlast „doživljava“ niški aerodrom kao „nelojalnu konkurenciju“ beogradskom, pre svega zbog „ekstremno“ niskih aerodromskih taksi od svega tri evra po putniku.
Jedna od najtransparentnijih indicija da će se država na ozbiljniji način umešati u poslovanje niškog aerodroma bila je Vučićeva izjava s početka ove godine, da je „država dozvolila niškom aerodromu da se razvija iako oduzima putnike beogradskom“. On je tada kazao da se za niški i dva druga lokalna aerodroma planira ograničenje broja putnika, rekavši da su oni „zaštićeni ograničenjem na milion putnika u sledećih 12 godina“, bez preciziranja da li se ograničenje odnosi na godišnji broj putnika i da li važi zbirno za sva tri aerodroma ili samo za niški.
Prema tvrdnjama Branislava Jovanovića, gradskog odbornika i nekadašnjeg predsednika gradske vlade, kao i izvora Danasa, početkom februara, a na sastanku u Nišu „iza zatvorenih vrata“, resorna ministarka Zorana Mihajlović i njen pomoćnik u Ministarstvu Zoran Ilić jasno su kazali da se „postojeći ugovori sa lou kost kompanijama moraju aneksirati na način da utvrde više aerodromske takse“. Mihajlović je naložila gradonačelniku Niša Darku Bulatoviću da „niški aerodrom ubuduće ne može da objavi niti jednu novu liniju, niti da pregovara sa avio kompanijama dok ona i njeno Ministarstvo o tome ne budu obavešteni“. Ilić je, kako navode Jovanović i pojedini učesnici sastanka, kazao da putničke takse od tri evra, koje su inače dogovorene „bez konsultacija sa Ministarstvom“, „nisu održive“, te da bi „trebalo da se podignu na najmanje šest evra“.
Tek koji dan ranije ministarka Mihajlović je potpisala „mišljenje“ u kojem oštro kritikuje Studiju o održivosti i proširenje kapaciteta niškog aerodroma od 2017. do 2022. godine, koju je izradila Regionalna razvojna agencija Jug iz Niša. Ona je, opet, kao poseban problem označila predlaganje izuzetno niske cene aerodromskih usluga „koje su niže od najniže cene iz konkurentskog okruženja“. Prema njenom mišljenju, „istorijskom razvoju Aerodroma u Nišu u prethodne dve godine, kako se inače navodi u toj Studiji, nisu doprinele niske cene već pre svega aktivnosti i investicije Vlade Srbije u taj aerodrom, koji se uprkos tome „konstantno obraća Vladi i Gradu Nišu za pomoć“.
U preksinoćnom javnom obraćanju ona je, međutim, kao primarni razlog za preuzimanje Niškog aerodroma od strane države navela njegovu komercijalnu neodrživost.
– Sve analize pokazuju da Aerodrom u Nišu nije u mogućnosti da iz redovnog poslovanja investira više od 10 miliona evra, koliko je potrebno da bi infrastruktura, oprema, funkcionisanje i bezbednost bili na najvišem nivou. Vlada neće da dozvoli da aerodrom propadne jer Grad Niš nema dovoljno novca da uloži u njega, kako bi mogao dalje da se razvija i da beleži još veći rast broja putnika, navodi se u njenom saopštenju – rekla je Mihajlović.
Vlada Srbije je na sednici prošlog četvrtka donela zaključak na osnovu kojeg preporučuje gradu Nišu, kao sadašnjem vlasniku aerodroma, da obezbedi prenos celokupne imovine i osnivačkih prava javnog preduzeća Aerodroma Niš na Republiku Srbiju. U zaključku je navedeno da je potrebno preneti i sertifikate, kao i sve ugovorne obaveze Aerodroma Niš na budućeg operatera.
U izveštaju Vlade, koji prati ovakvu odluku, takođe se navodi da su poslovanje i razvoj niškog aerodroma komercijalno neodrživi, te da on „bez ozbiljnog ulaganja i podrške od strane Republike Srbije neće moći da opstane“.
– Za opstanak javnog preduzeća Aerodrom Niš, Vlada i Grad Niš su u više navrata, neposredno i posredno, obezbeđivali finansijsku pomoć, pomoć u opremi i svaku drugu vrstu pomoći u ukupnom iznosu koji je znatno veći od milijardu dinara – tvrdi se u izveštaju Vlade.
Na osnovu ovakvog zaključka, Gradsko veće Niša je prošlog petka odlučilo da se sva imovina niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ prepiše i poverava državi Srbiji na upravljanje, uz obrazloženje da će „država na taj način pomoći aerodromu da se ekonomski osnaži i još bolje pozicionira na tržištu, pošto je trenutno stanje ekonomski neodrživo“. Odluka će postati konačna kada je usvoji Skupština grada, koja je bila zakazana za sledeći četvrtak, pa prema nezvaničnim informacijama – odložena.
Ovakva odluka je pokrenula građanske proteste, sazvane inače preko društvenih mreža, koji su počeli u subotu uveče, a nastavljeni sinoć, sa zahtevom da Skupština grada ne usvoji odluku Gradskog veća, kao i da gradonačelnik Bulatović i svi članovi Gradskog veća zbog takve odluke podnesu ostavke. Građani su u subotu nakon protesta zasuli Gradsku kuću, u kojoj su sedišta gradonačelnika i Veća, papirnatim avionima i toalet papirom.
Proteste, koje je inače zakazao Miloš Bošković, poslanik „Dosta je bilo“ koji je nedavno podneo ostavku, podržali su Udruženi pokret slobodnih stanara i Nacionalna koalicija za decentralizaciju. Na poklanjanje aerodroma oštro su reagovali niški odbori DS, Pokreta slobodnih građana, DJB i Nove stranke, čiji je lider i nekadašnji gradonačelnik Niša Zoran Živković i učestvovao na protestu.
Janić: Kad finansiraš, hoćeš i da upravljaš
„Niški aerodrom je i sada naš, mi smo deo Republike. Ovakva odluka je u javnom interesu Niša i građana Niša, jer budžet grada nije u stanju da finansira sve obaveze u vezi sa aerodromom, među kojima je i 150 miliona dinara godišnje na ime isplate vojnog zemljišta od 175 hektara, u Donjem i Gornjem Komrenu, koje je Republika 2009. prenela Gradu. Novac koji nam ubuduće bude ostajao u budžetu nakon ovakve odluke, omogućiće da građani Niša bolje žive, kroz izgradnju infrastrukture i zadovoljavanje drugih potreba“, kazao je LJubiša Janić, načelnik Gradske uprave Niša, uz „ogradu“ da Gradska uprava „samo stručno i tehnički realizuje odluke gradskih organa“, a da je „sve ostalo politika, u koju se oni ne mešaju“.
Na pitanje Danasa da li je Republika mogla da nastavi sa dodatnim investiranjem aerodroma kao i do sada, pre svega zbog njegovog strateškog položaja i zbog toga što je alternativni aerodrom beogradskom i drugim aerodromima u regionu, a bez preuzimanja vlasništva nad njim, Janić je rekao da „kad finansiraš, hoćeš i da upravljaš“.
„Pomoć“ države
Aerodrom „Konstantin Veliki“ je otvoren 2003. zahvaljujući donaciji Norveške, kojom je rekonstruisan nakon NATO bombardovanja 1999. Tri godine kasnije, nakon raspada državne zajednice SCG, tadašnje državno rukovodstvo nije dozvolilo „Montenegro Airlines-u“ da registruje svoju ćerku kompaniju „Master Airways“. Iste godine pregovori rukovodstva ovog aerodroma sa „Ryanair-om“, kako bi ta kompanija došla u Niš, „spečeni su da se ne bi ugrozili interesi nacionalnog avio-prevoznika „JAT Airways-a“. Nacionalni prevoznik je 2007. zvanično najavio razvoj daljeg saobraćaja iz Niša, sa tri nove linije ka Nemačkoj i Austriji, ali to nikada nije realizovao, uz obrazloženje da „nije rentabilno“. Dve godine kasnije JAT je odustao i od jedine linije do Ciriha, uz isto obrazloženje. Ni novi nacionalni prevoznik Er Srbija ne leti iz Niša.
Uprkos tome, sa niškog aerodroma je prethodne godine, letelo 331.582 putnika što je 2,65 puta više u odnosu na rezultat ostvaren u 2016. godini, kada je letelo 124.917 putnika, a neuporedivo više od, recimo, 2010. godine, kada je zabeleženo samo 23.627 putnika. Sa aerodroma trenutno lete četiri lou kost kompanije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
