Foto: FoNet/Instagram Budućnost SrbijeAVSrbija u prošloj, kriznoj i ovoj, nadamo se, postkriznoj godini beleži značajan rast BDP-a na evropskom nivou, ali su visoke stope rasta u delu javnosti izazvale sumnju. Predsednik Resornog odbora za privredu i finansije Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić izjavio je da bi bio „oprezan povodom projekcija rasta“ i „da smo svedoci da RZS poslednjih nekoliko godina redovno šteluje podatke kad god je to potrebno ovoj vlasti.
To je posebno slučaj sa BDP, plašim se da je BDP niži nego što nam RZS to predstavlja, samim tim to znači da je udeo javnog duga u BDP veći nego što je to zvanično prikazano“, rekao je Nikezić. Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević je takve ocene nazvao „prljavim maštarijama“ i rekao da je štelovanje bilo kog statističkog podatka, ne samo BDP-a, praktično neizvodljivo i pod stalnom je kontrolom Evrostata i MMF-a.
I ranije su ekonomisti izražavali sumnju u neke od podataka koje je objavljivao Zavod za statistiku i vodile su se duge, iscrpljujuće rasprave preko medija između njih i direktora nacionalne statističke agencije. Danica Popović, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da su najviše sumnjali u statistiku radne snage i stope zaposlenosti i nezaposlenosti.
„Bilo nam je nelogično da imamo pad BDP-a i rast zaposlenosti. Na ovo je reagovao i Fiskalni savet i napisao nekoliko radova. Prosto, na osnovu zvaničnih statističkih podataka nismo mogli izvući jednoznačan zaključak“, ističe profesorka Popović.
Ona ukazuje i na praksu da se prilikom iskazivanja indikatora uzima procena BDP-a u četvrtom kvartalu, „čime su svi podaci pogurani na gore“.
„Niko ne može da negira ili ospori podatke RZS-a, jer za to bi trebalo da imamo sopstvenu statistiku. Ali možemo da izrazimo sumnju u neke podatke“, napominje Popović, dodajući da naša privreda nije takva da se može na osnovu ekonomske aktivnosti malog broja preduzeća izvući zaključak za celu privredu.
Ona podseća i na to da je RZS pre dve godine odjednom prestao da objavljuje kvartalne fleš procene BDP-a, pa je onda prošle godine ponovo odjednom, počeo opet da ih prikazuje.
„Čini se da kada su podaci u korist vlasti biće objavljeni, a kada nisu, onda može da se desi i da ne budu“, zaključuje ona.
Sredinom 2020. godine kada je RZS naglo prestao da objavljuje kvartalne fleš procene BDP-a, direktor RZS Miladin Kovačević je u intervjuu Danasu to objasnio rečima da „fleš procena nije statistički već analitički indikator“.
„Većina zemalja u Evropi ne računa niti objavljuje takvu procenu, jer ta procena na bazi ograničenog seta podataka nije pouzdana u meri koja bi zadovoljila kako javnost tako i korisnike u sferi odlučivanja. Stoga je RZS prestao da objavljuje takozvanu fleš procenu“, rekao je tada Kovačević.
Onda je u avgustu prošle godine opet – za javnost iznenada – objavljena fleš procena za drugi kvartal 2020. Dan-dva pre zvanične objave RZS-a, državni zvaničnici, predsednik i premijerka već su uveliko u javnosti baratali ovim podacima, s obzirom da je pad BDP-a u drugom kvartalu bio drugi najmanji u Evropi.
Ivan Nikolić, ekonomista Ekonomskog instituta, smatra da je statistika pod takvom kontrolom da je mogućnost manipulacije podacima minimalna.
„Nacionalna statistika je pod kontrolom Evrostata (evropske statističke agencije), a s obzirom da imamo važeći sporazum sa MMF-om i oni je kontrolišu. Zanimljivo je da je ta činjenica poznata, a opet se stalno obnavljaju sumnje u nacionalne račune. Reći da je statistika nacionalnih računa štelovana je neozbiljno i umanjuje autoritet onih koji to izgovaraju“, smatra Nikolić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
