Podrška razvoju turizma u Peščari

– Moram reći da do sada, a plašim se da će tako biti i u budućnosti, nismo svesni značaja Deliblatske peščare kao jedine takve i najveće peščare u Evropi – ističe Đoković i podseća da Peščara čuva preko 900 zaštićenih biljnih vrsta, nekoliko zaštićenih vrsta ptica, bogatstvo flore i faune…

Peščara je, dodaje, prepoznatljiva i po lovnom turizmu.

Ranije je Deliblatska peščara bila stecište školskih ekskurzija u centru „Paja Marganović“. Nažalost, kaže Đoković, ti objekti su prilično zapušteni i potrebna je rekonstrukcija i adaptacija, koje iziskuju dosta novca.

On navodi da postoji i edukativni centar, koji bi takođe trebalo unaprediti kroz međunarodne projekte i uz podršku države i JP „Vojvodinašume“, koje upravlja Specijalnim rezervatom prirode Deliblatska peščara.

Pored turističkih mogućnosti i kapaciteta, Đoković kaže da je na obodima Peščare u začetku i seoski turizam. Nedavno je jedna porodica turističku ponudu obogatila tako da pored smeštaja nudi i organizovano branje gljiva.

Pokrajinska administracija je spremna da nastavi da pruža podršku razvoju turizma u tom prirodnom dragulju.

– Ove i prethodne godine dali smo nekoliko subvencija opštinama Kovin, Vršac, Bela Crkva, opštinama koje zahvataju Deliblatsku peščaru. Novac je namenjen podizanje smeštajnih i ugostiteljskih kapaciteta na tom području. U zamahu je i klaster Deliblatska peščara. Pored subvencija za turističke objekte, obezbeđujemo i subvencije za klastere različite prirode, kako proizvodne, tako i turističke. Već u februaru 2019. ćemo raspisati konkurs za klastere gde ćemo moći da finansiramo kako „meke“ projekte – različite vrste istraživanja, analiza, dokumentacija i edukacija, tako i kapitalne projekte koji podrazumevaju izradu turističke infrastrukture. Voljni smo i apsolutno ćemo podržati svaku vrstu klastera za Deliblatsku peščaru, odnosno njihove projekte – kategoričan je Đoković.

U tom specijalnom prirodnom rezervatu izgrađeno je i oko 1.200 vikendica, a na pitanje da li se i one mogu uključiti u smeštajne turističke kapacitete, Đoković kaže:

– Veliki problem našeg turizma kao privredne grane na nivou države je loše sproveden turistički inspekcijski nadzor. Ni kategorizacija objekata nije obuhvatila apartmanske objekte tog tipa, ona ih samo spominje. U ruralnim sredinama takvi objekti nisu kategorisani. Verujem da će mnogi, kao što je to model na Belocrkvanskim jezerima, početi i u Peščari da nudi svoje vikendice turistima – dakle, usluge smeštaja, noćenja, ishrane …- ističe Đoković.

Potpredsednik Pokrajinske vlade primećuje da taj kraj, pa i ceo južni Banat, nikada nije sišao na Dunav, koji je uz Peščaru najveći resurs tog kraja.

– Dunav je zanemaren i zapostavljen, taj kapital u kulturološkom, transportnom, turističkom i svakom drugom smislu nije dovoljno valorizovan. Jedan od strateških pravaca razvoja tog kraja jeste spuštanje Deliblatske peščare i turizma na Dunav. Velika reka treba da donosi turiste i novi elan, novu vrednost turističkom proizvodu koji se zove Deliblatska peščara – smatra Đoković.

Najveća u Evropi

Deliblatska peščara je najveća peščara u Evropi i prostire se na oko 35.000 hektara. Specijalnim rezervatom prirode „Deliblatska peščara“ upravlja JP „Vojvodinašume“. Pored lovnog turizma, razvijen je školski, edukativni i sportsko-rekreativni turizam, U Sportsko-rekreativnom centru Čardak i edukativnom centru Čardak postoje smeštajni kapaciteti za školske ekskurzije, radionice, istraživače, rekreativce na stazama zdravlja, sportske kampove i pripreme sportista…

Projekat „Turizam kao najveći potencijal Alibunara“ sufinansira se sredstvima Opštine Alibunar. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.