Podrška za lozu i vinarstvo

Prosečno vinogradarsko gazdinstvo poseduje oko 45 ari vinograda, a iz godine u godinu raste broj registrovanih vinarija i sada ih ima 72, od kojih su pojedine opremljene i za prihvat gostiju u vinskim turama. Ovde u Aleksandrovcu, u srcu Župe, sve je podređeno i posvećeno vinu. Zato i ne čudi odgovor koji nam je predsednik opštine Aleksandrovac dao na pitanje šta ga na poslovnom planu najviše raduje i šta najviše priželjkuje u 2018. godini:

– Raduju me novi hektari zasada u vinogradima, blizu 1.000 hektara novih zasada u mojim mandatima, nove male porodične vinarije koje sebi krče mesto na probirljivom tržištu vina. Raduju me mladi, obrazovani ljudi koji sebe nalaze u nastavljanju tog porodičnog posla koji nas je učinio poznatim i van granica Srbije. Želeo bih da što više mladih i obrazovanih ljudi prepozna svoju šansu za dobar i kvalitetan život u našoj blagorodnoj Župi i da hrabro uz našu podršku stupi na vinsku poslovnu scenu ne samo Srbije već i Evrope. Neka ove moje reči shvate i kao apel i kao poziv da ih Župa Aleksandrovačka očekuje sa dobrodošlicom, poručuje dr Jugoslav Stajkovac.

Vino je u Župi vekovima bilo znak moći, bogatstva, vlasti, ali i izvor opstanka. Pili su ga keltski ratnici, rimski legionari, vizantijski stratezi, srpski župani i carevi, episkopi i arhiepiskopi, turski begovi. Prema istorijskim i arheološkim izvorima u Župi se na tragu vina živi već više od 3.000 godina. Župa zauzima značajno mesto u vekovnoj tradiciji srpskog vinogradarstva i vinarstva. U pisanim dokumentima prvi put se pominje još 1196. u Studeničkoj povelji, gde stoji zapisano da je župan Stefan Nemanja manastiru Studenici darovao vinogradarska sela u Župi. Nekada su i tri najveća srpska manastira Hilandar, Studenica i Žiča kroz čitav srednji vek imali svoje vinograde i podrume vina u Župi. Srpska Šampanja, kako ju je 1904. nazvao francuski konzul Deko, nalazi se u kotlini između Kopaonika, Željina, Goča i Jastrepca. Kažu da je klima u Župi ista kao klima u francuskoj oblasti Bordo.