Ako je suditi prema informacijama iz krugova bliskih Ministarstvu odbrane, država je odustala od privatizacije vojnih fabrika. Umesto privatizacije, država je, saznaje Danas, odlučila da ostane većinski, a u dogledno vreme da postane i stopostotni vlasnik Zastave-Oružja iz Kragujevca, Slobode iz Čačka, Krušika iz Valjeva, Prvog partizana iz Užica, „Milana Blagojevića“ iz Lučana i Prve iskre iz Bariča.
Na to ukazuje i podatak da je Nacrt zakona o proizvodnji naoružanja i vojne opreme, koji je već trebalo da bude u skupštinskoj proceduri, povučen iz javne rasprave, čime je na privatizaciju i mogućnost inostranih ulaganja u srpske vojne fabrike, stavljena tačka. Iz Ministarstva odbrane su tim povodom stigla nemušta obrazloženja da je Nacrt zakona o proizvodnji naoružanja i vojne opreme u javnost „pušten“ preuranjeno i bez saglasnosti viših vojnih struktura. Uporedo s tim plasirana je i informacija o nameri države da ostane većinski, a u dogledno vreme da postane i stopostotni vlasnik preduzeća srpske odbrambene industrije. Država je, naime, konverzijom dugova vojnih fabrika u svoj trajni ulog, već postala većinski vlasnik tih preduzeća. Sada planira da otkupom preostalog društvenog kapitala u firmama namenske proizvodnje postane i njihov većinski vlasnik. Dalji razvoj srpskih vojnih fabrika trebalo bi da bude finansiran iz državnog fonda za odbrambenu industriju Srbije koji bi, kako saznajemo, trebalo da bude osnovan do kraja ove godine.
Podsetimo da je Ministarstvo odbrane Srbije fabrikama odbrambene industrije dostavilo Nacrt zakona o proizvodnji naoružanja i vojne opreme kojim je, između ostalog, inostranim investitorima bilo omogućeno da prvi put u 155 godina dugoj istoriji vojne industrije u Srbiji, ulažu u fabrike domaće odbrambene industrije, i to do nivoa koji bi im obezbeđivao većinsko vlasništvo. Ta odredba naišla je na odobravanje poslovodstva vojnih fabrika koja su tu podršku pravdala činjenicom da država najčešće nema novca ni za održavanje kontinuiteta proizvodnje naoružanja i opreme, a kamoli za ulaganja u tehničko-tehnološki razvoj vojnih fabrika. Nacrt novog zakona, uz manje korekcije koje su se odnosile na omogućavanje inostranih grinfild investicia i izbegavanje dupliranja kapaciteta u namenskoj industriji, podržala je i Jedinstvena sindikalna organizacija preduzeća Odbrambene industrije Srbije. Podrška je stigla i od stručne javnosti koja smatra da ne bi trebalo praviti razliku između privatizacije vojne i ostale industrije. Tim pre što su srpskom metalskom kompleksu, generalno, neophodna kako zamašna ulaganja u tehničko-tehnološki razvoj, tako i u nova tržišta, gde glavnu reč vode velike svetske kompanije, poput američkog Dženeral dajnamiksa u vojnoj industriji, na primer, koji se širi kupujući oružarske firme.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
