Podsticaji nikad veći, beba sve manje: Da li mere za rast nataliteta deluju i da li postoje bolja rešenja?

Kao meru populacione politike, država je u prethodnih nekoliko godina značajno povećala novčana sredstva koja se izdvajaju za rađanje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta.

Povećan roditeljski dodatak za prvo dete sada iznosi 371.614 dinara i isplaćuje se jednokratno, za drugo 329.643 i isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate, za treće 1.977.861 i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata, a za četvrto 2.966.792 dinara i isplaćuje se u 120 mesečnih rata.

Na to se dodaje i paušal za nabavku opreme za dete u iznosu od 6.867 dinara, koji se isplaćuje zajedno sa jednokratnim iznosom dodatka za prvo, odnosno prvom ratom za drugo, treće i četvrto dete.

Na sve to, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će od aprila ili maja ove godine roditelji dobijati 500.000 za prvo, a 600.000 dinara kada dobiju drugo dete, dok će za treće i četvrto dete, prema njegovim rečima, uslediti „još ozbiljnija finansijska pomoć“.

Kao još jednu vrstu podsticaja, Vlada Srbije utvrdila je da će država ove godine izdvojiti 1.500.000.000 dinara za izgradnju ili učešće u kupovini prve nekretnine za majke koje rode dete.

Sve pomenuto, kako nadležni navode, je u cilju ublažavanja ekonomske cene podizanja deteta, usklađivanja rada i roditeljstva i osnaživanja porodice.

Ipak, s obzirom na to da je u 2023. rođeno 60.813 beba, što je za 1.437 manje u odnosu na 2022. godinu, postavlja se pitanje da li ove mere imaju efekta. Imaju li pomenuti finansijski podsticaji kapacitet da pozitivno utiču na rast nataliteta, koliko je realno da roditelji ostvare prava na subvencionisanje nekretnine, i da li bi neka druga rešenja imala više potencijala da motivišu majke da rađaju?

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže da je uvek bolje da postoje neke mere, nego da ih nema uopšte, bez obzira na to što su demografi neretko skeptični prema njihovom uticaju.

„Iz ekonomskog ugla rekao bih da mere ipak imaju neki efekat, iako je teško proceniti koliki, jer bismo za to morali imati protivčinjenice u isto vreme. Pošto imamo dugoročnu tendenciju pada nataliteta, neki bi mogli reći da one ne daju rezultat. Međutim, možda bi bez njih situacija bila još gora“, ističe profesor.

Kako bi se stanje na ovom polju popravilo, naš sagovornik je mišljenja da treba da postoji univerzalni dečiji dodatak, i da bi to bila istovremeno i demografska i socijalna mera.

„Tu meru vidim kao važniju od jednokratne pomoći. Ona obezbeđuje sigurnost tokom 18 godina. U raznim zemljama postoje brojne varijante ove pomoći. Na primer, u nekim od njih što je dete starije, to je finansijska pomoć veća, dok pojedine povećavaju davanja za svako naredno dete. Postoji čitav niz lepih rešenja kojima se zemlje Evrope bore za standard porodice sa decom i veći natalitet istovremeno. Mi imamo sada sistem koji bi mogao biti unapređen u najmanju ruku tako što bi se uveo univerzalan dečiji dodatak“, predočava Arandarenko.

Sa druge strane, kada je reč o subvencijama države za kupovinu prve nekretnine, treba istaći da postoje brojni zahtevi, odnosno ograničenja.

Ovaj vid pomoći države mogu da iskoriste majke koje su od januara 2022. godine dobile dete, a u deo uslova spada i to da nemaju nekretninu na svom imenu, i da zajednička primanja oba roditelja ne prelaze dve prosečne plate.

Kada se ispune svi uslovi, iznos sredstava koji može maksimalno da se odobri je 20.000 evra, a razlika u visini subvencije zavisi od mesta na kom se kupuje kuća ili stan. To znači da što je lokacija urbanija, to je iznos subvencije manji, te je samim tim porodici potrebno više sopstvenog novca.

Iz tog razloga, Arandarenko ističe da sa subvencijama roditelji možda ne mogu da kupe stan baš u Beogradu, ali da ipak u drugim gradovima verovatno mogu.

„U drugim zemljama se porodice koje kupuju prvi stan na primer oslobađaju poreza za određeni udeo. Ipak, uprkos svim merama koje su na snazi, mi imamo manje instrumenata za podsticaj nataliteta nego što je slučaj sa članicama Evropske unije“, poručuje ovaj profesor.

Da se vlast u pogledu pronatalitetne politike u najvećoj meri oslonila na roditeljski dodatak, upozorava i Jelena Ćirić-Nikolić sa portala „Bebac“, koja ističe da se nikada nije davalo više novca za rođenje dece, a da je istovremeno zabeležen minimalan broj rođenih beba od kada se meri natalitet u Srbiji.

„Jedini zaključak koji možemo izvući jeste ujedno i ono na šta su roditelji upozoravali – da se porodice ne osnivaju zarad novca, već da im je potrebno sigurno društvo, i da znaju da će biti podržani od strane države kada dobiju dete. Nije poenta samo roditi ga, već odgajiti, čega su svi koji nastoje da osnuju porodicu svesni“, kaže naša sagovornica.

Kao glavne poteškoće ističe probleme sa kojima se majke suočavaju po povratku na posao, manjak mesta u vrtićima, nedovoljno pedijatara i ginekologa u pojedinim mestima, koji, kako kaže, sada nisu deo pronatalitetne politike.

Dodatnu prepreku vidi i u zahtevnim uslovima za dobijanje subvencija za nekretnine, jer, kako napominje, uz finansijska ograničenja gotovo je nemoguće dobiti kredit dovoljan za stan u Beogradu.

Darija Kisić: Ministarstvo radi na donošenju tri strateška dokumenta među kojima je i Strategija podsticanja rađanja https://t.co/DzXqLqd9Gh

— Danas (@OnlineDanas) July 10, 2023

„To može biti eventualno jednosoban stančić. Država daje 20.000 evra, a za stan treba mnogo više para. Banke ne daju velike kredite za plate oko 70.000 dinara, te roditeljima ostaje opcija da im neko pomogne. S tim u vezi, pomoć države nije baš realna priča, što potvrđuje broj dobijenih subvencija koji ne prelazi 500, a rođeno je preko 60.000 beba. Na sve to, za dobijanje subvencije roditelje diskvalifikuje ako imaju mali stan. To znači da ne mogu dobiti pomoć da kupe drugi, veći, i da prošire porodicu, ako već imaju bebu i mali stan“, zaključuje ona.

Da podsetimo, mesta u kojima država odobrava veći stepen subvencija su Vladičin Han, Babušnica, Bojnik, Golubac, Žitorađa, Bela Palanka, Mali Zvornik, Lebane, Merošina, Medveđa, Svrljig, Surdulica, Tutin, Bosilegrad, Preševo, Prijepolje, Trgovište, Kuršumlija i Bujanovac.