Podzemnom „gredom“ do premijerovih obećanja

Sami radnici privatizovanih preduzeća koji su na ulici i u rudarskom oknu tražili svoja prava dali su, najavljujući „marš na Podgoricu“, povoda asocijacijama na „žutu gredu“ i „antibirokratsku revoluciju“. Zluradima je štrajkački silazak rudara pod zemlju ličio i na čuvene proteste u Trepči pre četvrt veka.

Međutim, reči izgovorene u očaju zbog neisplaćenih zarada i otpremnina značile su pre svega da osiromašeni radnici traže svoja prava. Posle višednevnih protesta obećano im je da će ih i dobiti. Deo obećanog je ispunjen, a sudeći prema izjavama radničkih lidera, u slučaju da se sve na tome i završi, svi su spremni za nove štrajkove i proteste.

Zaposleni u nikšićkom Rudniku boksita proveli su osam dana u jami Biočki stan zahtevajući isplatu zaostalih zarada, regresa, dve zimnice, pokretanje proizvodnje i poštovanje kolektivnog ugovora. Umirio ih je 5. januara premijer Milo Đukanović uputivši im pismenu garanciju da će zahtevi biti ispunjeni. Štrajkom pod zemljom više od 80 rudara izborilo se za svoja i prava još oko 1.100 radnika nikšićkih Boksita: svi su, nakon Đukanovićeve „urgencije“ kod vlasnika CEAK-a Olega Deripaske, dobili četiri plate, a realizacija socijalnog programa je, navodno, u toku.

Đukanović je, posle protesta nekoliko hiljada Nikšićana koji su podržali rudare, poručio Deripaski da mora da preuzme odgovornost za situaciju u toj kompaniji. Crnogorski premijer optužio je ruskog biznismena da omete napor Vlade koja pokušava, kako je rekao za Pobjedu, da „supstituiše ulogu neodgovornog vlasnika“.

„Ne bih voleo da još jednom dođem u situaciju da većinskom vlasniku objašnjavam da se državne institucije moraju poštovati, i da je to ne samo pitanje dobrog vaspitanja, već i zakonska obaveza domaćih i stranih investitora u Crnoj Gori“, naveo je Đukanović i dodao da je zbog nepoverenja radnika prema investitoru Vlada nedavno sa Deripaskom potpisala ugovor o poravnanju, kojim se obavezala da će obezbediti garancije od 135 miliona evra za opstanak industrije aluminijuma.

Rudari su, ipak, spremni za novi štrajk i odbacuju optužbe da iza njihovih zahteva stoje politički motivi. Takve optužbe, kažu, plod su nerazumevanja.

– Nas su jedino shvatili oni koji su bili u sličnoj situaciji, bez prava na rad i zaradu. Oni drugi, koje verovatno ne muči nemaština, pominju politiku i neka im to služi na čast. Krajnji rok za ispunjenje naših zahteva je 15. februar i mi ćemo čekati do tada, u suprotnom naći ćemo načina da ponovo štrajkujemo, izjavio je predstavnik zaposlenih Marko Nikolić.

Po okončanju rudarskog štrajka, na ulicama Nikšića protestovalo je 1.500 radnika Željezare. Radnici nekada uspešnog preduzeća žalili su se na vlasnika, kompaniju Montenegro spešlti stils (MNSS), jer ne ispunjava obaveze iz kupoprodajnog ugovora. Obećana im je isplata novembarske plate do 27. januara, decembarske do 10. februara i pokretanje proizvodnje do sredine februara. MNSS je, prema izveštajima crnogorskih medija, tokom protesta uplatio novembarsku platu, ali samo jednom broju radnika. Jedna plata obećana je i za 180 radnika Radventa, takođe u vlasništvu MNSS.

Tridesetak radnika privatizovanog Promonta, trenutno u drugom stečaju, tražilo je da firma bude vraćena pod okrilje Željezare, ili da budu zbrinuti boljim socijalnim programom. Nikšićki livci zahtevali su isplatu dogovorenih otpremnina. Obećano im je da će problemi biti rešeni do 10. februara. Sindikati koji su organizovali protest zatražili su zbog Livnice i Promonta hitan sastanak sa državnim vrhom.

Predsednica Sindikata Livnice Angelina Mušikić rekla je podgoričkom Danu da radnici imaju snage da se izbore za svoja prava.

– Ako nam nadležne institucije ne veruju, dokazaćemo im i kada odemo u Podgoricu. Pre odlaska spremni smo i da pregovaramo, što očekujemo i od druge strane, a s kim ako ne s predstavnicima Vlade. Oni su, kao potpisnici privatizacionih ugovora, dužni da prate primenu istih, i kada dođe do problema da ih rešavaju na vreme, a ne da čekaju da pre toga radnici, tražeći zarađeno, izađu na ulice, kazala je Mušikićeva.

Rudari su poručili radnicima Željezare, Livnice, Radventa i Promonta da mogu računati na njihovu podršku.

– Bićemo zajedno u svemu i do kraja, rekao je Marko Nikolić.

I Mojkovčani prete jamom

Više od 1.100 radnika firmi u Mojkovcu koji su ostali bez otpremnina posle gubitka radnih mesta pre 2002. zapretilo je u utorak da će sići u jame Rudnika olova i cinka „Brskovo“ ako im Vlada u narednih 15 dana ne isplati po 2.000 evra. Miomir Jovanović i Draško Popović, predstavnici radnika, najavili su masovni štrajk glađu u napuštenoj jami rudnika, prepunoj opasnog otpada i teških metala, izvestila je RTV Crne Gore. „Sve ide vrlo sporo, sada je ispao sporan i novi zakon, pa smo prebačeni na novoformirani Fond rada. Jedino utočište, čini se, biće nam jama“, kazao je Jovanović i dodaje da radnici u Mojkovcu nisu „protiv toga da sindikat štiti interese zaposlenih iz Podgorice i Nikšića, ali očigledno je da radnička organizacija ne štiti interese Mojkovčana“.