Pogačar: Tražili smo otpis duga, dali su nam manji porez

On je za Betu rekao da je pre početka pregovora sa Vladom Srbije, a posle više protesta tih radnika, u januaru ove godine njihovo poresko opterećenje, koje je Poreska uprava obračunala iznosilo oko 80 odsto prihoda.

„Postignut je dogovor da neoporezivi deo mesečnih prihoda iznosi 570 evra, što je oko 67.000 dinara, da se normirani, neoporezivi troškovi podignu sa 43 odsto na 50 odsto i da se na ostatak prihoda primenjuje ukupna poreska stopa od oko 56 odsto“, rekao je Pogačar.

Dodao je da će se ostatak duga za prethodnih oko šest godina otplaćivati do 1. januara 2022. godine u mesečnim ratama i da će im biti priznat radni staž.

Novi dogovor je, kako je rekao, iznenada postignut juče popodne na poziv predstavnika Vlade Srbije.

Inovirani predlog modela oporezivanja bi, prema njegovim rečima, trebalo da se amandmanima unese u Predlog zakona izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak gradjana koji je ušao u proceduru usvajanja u Skupštini Srbije.

Predlog izmena Zakona o porezu na dohodak koji je poslat u Skupštinu predvidja da neoporezivi iznos za prethodnih pet godina od 2015. godine iznosi mesečno 32.000 dinara (oko 270 evra), a da se normirani troškovi koji su iznosili 20 odsto podignu na 43 odsto, što je trebalo da važi do 1. oktobra ove godine, a da se posle toga neoporezivi iznos smanji na 18.300 dinara.

Dogovorom o korekciji Predloga izmena Zakona o porezu na dohodak gradjana predviđeno je i da taj zakon važi, kako je rekao Pogačar, do 1. januara 2022. godine, a da za izradu konačnog modela oporezivanja trebalo bi da se napravi radna grupa u kojoj bi bili i frilenseri.

Pogačar je rekao da je teško proceniti kolika su u proseku bila primanja frilensera, kojih je po procenama oko 100.000 i da će se to znati posle poreske kontrole.

Spor oko oporezivanja radnika na internetu počeo je u oktobru prošle godine kada su službenici Poreske uprave krenuli u kontrolu i doneli rešenja sa, kako su frilenseri tvrdili, astronomskim poreskim dugom za poslednjih pet godina, a od 2015. godine.

Frilenseri su tvrdili da su više puta pitali poreznike koliko treba da plate porez, ali da im je rečeno da za tu delatnost u zakonu nije predvidjen model oporezivanja dok poreski stručnjaci tvrde da su frilenseri spadali u grupu gradjana kojima se oporezuju „svi drugi prihodi“ na koje je porez duplo veći nego na plate zaposlenih.

Stopa poreza na „sve druge prihode“ iznosi 20 odsto, doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje 25,5 odsto, a za zdravstveno osiguranje je 10,4 odsto, ukupno oko 56 odsto.

Pogačar je rekao da je teško proceniti koliki su bili prosečni prihodi frilensera dok se ne završi poreska kontrola jer jer izdato samo oko 100 rešenja i poslat poziv za još 1.000 kontrola.

„Postupak kontrole teče tako što poreski službenici frilenserima pošalju poziv, a zatim dodju u kontrolu deviznih računa na koje može da se sliva i novac i po drugim osnovama, na primer od rođaka, a u postupku treba dokazivati poreklo“, rekao je Pogačar.

Ministar finasija Siniša Mali, obrazlažući danas u Skupštini Srbije poslednje izmene Zakona o porezu na dohodak građana, rekao je da frilenseri koji su mesečno prihodovali do 64.000 dinara, odnosno godišnje do 768.000 dinara, po novom zakonskom rešenju neće imati obavezu da pokriju poreze i dopirnose koje nisu platili.