„Pogonska spremnost“ Infostanu donosi 10 miliona evra

Novcem iz te stavke Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ će održavati vodovodnu mrežu, a kako su nam pojasnili u Infostanu sve je definisano u Odluci o prečišćavanju i distribuciji vode.

– Cena za pogonsku spremnost sistema je visina naknade u fiksnom iznosu za održavanje i ispiranje distributivnog sistema vodovodne mreže koju utvrđuje javno komunalno preduzeće koje vrši prečišćavanje i distribuciju vode uz saglasnost osnivača – ističu za Danas u Infostanu tehnologije.

Odlukom je predviđeno i da su građani dužni da komunalnom preduzeću plaćaju cenu za pogonsku spremnost sistema, bez obzira na količinu utrošene vode.

– JKP Beogradski vodovod i ima obavezu da svim korisnicima svojih usluga obezbedi neprekidno snabdevanje zdravstveno i higijenski ispravnom vodom za piće u dovoljnim količinama. Da bi se obezbedilo obavljanje ove komunalne delatnosti postoji obaveza održavanja stalne pogonske spremnosti sistema preduzeća, a to podrazumeva odgovarajući pritisak u vodovodnoj mreži i kvalitet vode za sve korisnike, bez obzira na količinu utrošene vode – napominju u Infostanu.

Pitanja o tome šta građani plaćaju kroz „pogonsku spremnost sistema“ poslali smo i Gradu Beogradu, a kako odgovore još nismo dobili ostali smo uskraćeni za informaciju o tome koliki će biti prihod i da li je ovo privremena ili stalna stavka.

U Beogradu prema popisu iz 2011. ima nešto više 600.000 domaćinstava, ali i gotovo 740.000 stanova, što znači da će JKP na godišnjem nivou od ove novouvedene stavke dobijati 1,1 milijardu dinara ili 9,7 miliona evra.

Predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Goran Papović kaže za Danas da treba tačno da se definiše šta to znači kako bi građani znali šta plaćaju.

„Pitanje je da li je to stavka za stalno, koja je struktura cene, šta sve ide u nju, za šta se troši. Da li je to kazna građanima za lepo vreme“, ističe Papović.

Ekonomista Milan R. Kovačević ističe za Danas da s obzirom na nizak standard života u Srbiji nova stavka u računima za Infostan“ predstavlja dodatni i veliki namet za potrošače.

– Očito je da država pokušava da u budžet inkasira novac dobijen od građana na slabije vidljiv način – ističe Kovačević. Prema njegovim rečima problem predstavlja i činjenica da inkasirani novac neće biti korišćen u svrhu unapređenja funkcionisanja vodovodnog sistema već je reč o dodatnom nametu, odnosno udaru na džepove građana.

Sa tim mišljenjem se slaže i Željko Veselinović, odbornik u Skupštini grada Beograda i predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, koji ističe da je vlastima najlakše da dodatne dažbine nametnu građanima kroz račune za komunalije.

– Reč je o taktici da ta poskupljenja rasporede na veći broj dažbina kako bi to prošlo nezapaženo. Kao gradski odbornik pouzdano znam da ovo neće biti poslednji namet koji se sprema potrošačima, pa će tako primera radi biti propisana i taksa za tretman smeća, preko koje će građani plaćati rad planirane spalionice – ističe Veselinović. On dodaje da je apsolutno nepotrebno da troškove održavanja komunalne mreže plaćaju domaćinstva, koja su inače opterećena visokim nametima, jer bi sredstva za te potrebe mogla da se stiču oporezivanjem velikih sistema.

– Reč je dakle o kompanijama koje troše velike količine vode i ostvaruju velike profite. Shodno tome logično bi bilo da oni podnesu najveći teret održavanja infrastrukture komunalnih preduzeća. Nažalost kod nas to nije slučaj jer je vlastima najlakše da takvim nametima opterete građane – zaključuje naš sagovornik.