Pogrešan investicioni koncept

Četiri države imaju veoma različite ekonomske strukture: Rusija i Brazil se oslanjaju na izvoz robe, Indija na sektor usluga, a Kina na fabričku proizvodnju. Kada je reč o društvenom uređenju, Brazil i Indija su demokratije, dok Kina i Rusija nisu. Najzad, kao što je napisao Džozef Naj, Rusija je „supersila u opadanju“, dok su Kina i ostale zemlje u usponu (iako je to znatno slabije izraženo). Ipak, kao što to biva u retkim prilikama kada život postane nalik mašti, BRIK – četiri države, kojima se sada pridružila Južna Afrika, oformile su sopstvenu grupaciju koja često organizuje sastanke i pokreće određene inicijative. Njihov najambiciozniji plan odnosi se na osnivanje razvojne banke.

Na sastanku održanom proteklog meseca u gradu Durbanu, lideri pet zemalja najavili su da će glavna aktivnost njihove Nove razvojne banke biti investicije u infrastrukturne projekte u državama u razvoju, koje su „ograničene nedovoljnim dugoročnim finansiranjem i stranim ulaganjima“. Oni su obećali da će obezbediti neophodan kapital budućoj banci, kako bi bila „delotvorna u finansiranju infrastrukture“. Druga inicijativa pokrenuta na istom sastanku odnosila se na stvaranje fonda od 100 milijardi dolara, u cilju „odolevanja kratkoročnim pritiscima“. Činjenica da se najveće svetske ekonomije u usponu redovno sastaju i osmišljavaju zajedničke projekte treba da predstavlja razlog za slavlje, ali poražavajuće je to što su izabrale ulaganje u infrastkturne projekte kao glavnu delatnost. Takav pristup u skladu je sa stavovima o ekonomskom razvoju iz pedesetih godina prošlog veka, koji su odavno zamenjeni gledištima koja uzimaju u obzir višestruke prepreke, počev od loše državne uprave do propusta na tržištima, čiji uticaj nije isti u različitim zemljama. U tom kontekstu, možemo otići tako daleko i oceniti da globalna ekonomija trpi posledice prevelikog a ne nedovoljnog „prekograničnog finansiranja“.

Ono što svet očekuje od BRIK-a nije pokretanje još jedne razvojne banke, već preuzimanje veće uloge u rešavanju najvećih globalnih pitanja. Države BRIK-a su dom za gotovo polovinu svetskog stanovništva i u njima se nalazi ogroman neiskorišćen privredni potencijal. Dakle, ukoliko međunarodna zajednica ne uspe da se izbori sa najozbiljnijim izazovima, poput potrebe za upostavljanjem zdravog globalnog ekonomskog poretka ili klimatskih promena, navedene države će platiti najveći ceh. Ipak, te zemlje su do sada igrale prilično nezapaženu ulogu na međunarodnim forumima G-20 ili Svetske trgovinske organizacije, a kada su imale priliku da unaprede svoju poziciju uglavnom su se ponašale vodeći računa samo o nacionalnim interesima. Ideje i institucije koje su nastale u razvijenim državama Zapada predstavljale su u prethodnom periodu okosnicu globalne ekonomije, ali stare sile nemaju ni legitimitet ni moć da nastave da to čine u budućnosti. Stoga, sile u usponu moraju da pokažu kakve vrednosti zastupaju.

Autor je profesor međunarodne političke ekonomije na Univerzitetu Harvard