Pol Krugman za DW: Bogate treba više oporezovati

On smatra da bogate treba više oporezovati, a da država mora da prestane sa štednjom.

DW: Nemačka je opsednuta takozvanom „crnom nulom“, prema kojoj državni izdaci i prihodi smeju u zbiru dati jedino nulu ili višak. Da li je to pravi put u budućnost?

Ekonomija u Nemačkoj biva održavana u životu samo na osnovu enormnih spoljnotrgovinskih suficita. Kada to ne bi uspevalo nemačka privreda bi bila na niskim granama. Možda to funkcioniše u Nemačkoj, ali ne mogu sve zemlje da ostvare tako gigantski suficit. Uspeh Nemačke na izvestan način oduzima potražnju u ostatku sveta. Uprkos dobrim statistikama o zaposlenosti i prihvatljivom rastu i Nemačka stenje pod sve starijom, škripavom infrastrukturom. Potrebne su velike investicije. Vi (u Nemačkoj) ste lošije održavali infrastrukturu i od nas (SAD) – a to jedva da je zamislivo. Istovremeno  tržište želi da ulaže novac, čak i s anegativnim kamatama. „Crna nula“ nije čak ni za Nemačku dobra. Ona doduše ne proizvodi nezaposlenost, ali sprečava investicije u budućnost.

Nemačka vlada upravo interno raspravlja o tome da li treba odbaciti „crnu nulu“ i investirati u infrastrukturu, kao što predlažu Socijaldemokrati. Da li je to pravi put?

To bi sigurno pomoglo. Pa to je očigledno. Što se tiče Sjedinjenih Američkih Država radi se o tri vrste investicija: Investicije u budućnost, dakle u infrastrukturu, ali i u obrazovanje, dečiju ishranu i slično. Kako da platimo to? Odgovor glasi: nikako! Ispravno je zadužiti se ako to društvu u budućnosti donese veliku dobit.To bi trebalo da uradi Nemačka. Međutim, postoje i drugi programi koji koštaju, pa bi ich trebalo finansirati malim podizanjem poreza. Svi moraju da daju doprinos.

Osim toga, postoje stvarno velike investicije. S njima je teže. Ali postoje dobri razlozi da se tvrdi kako celi razvijeni svet premalo investira. Javni sektor investira premalo. A ceo razvijeni svet može da pozajmljuje novac zu niske kamate. Mi, naprosto, to treba da uradimo.

Američki deficit u međuvremenu skoro da kipi izvan okvira. Zašto ste tako opušteni?

Naš deficit je naglo porastao, ali nema indicija da to proizvodi probleme na tržištu akcija. Aritmetika dugova nije loša, oni se na neki način isplate. Meni smeta što mi taj deficit imamo iz pogrešnih razloga. Dali smo velikim koncernima poreske olakšice, a oni su taj novac uzeli i nisu investirali. Ako se zemlje zadužuju u sopstvenoj valuti, kao SAD i Nemačka, onda mogu da imaju velike dugove bez finansijskih problema. Japan ima deficit od 200 procenata svog bruto nacionalnog proizvoda. I negativne kamate.To ne spada u 50 stvari koje me najviše brinu.

U Nemačkoj je velika tema povećanje poreza za bogate. U Vašoj zemlji se ti porezi upravo smanjuju. Koki put je bolji?

Ja bih povećao taj porez za bogate, svuda. Ne zbog deficita, već zbog stvari koje moraju da se plate. To je važan izvor prihoda. Ali i zato jer se naše društvo cepa zbog sve veće nejednakosti prihoda – to je daleko više od ekonomije. Ne radi se samo o tome da bi nam novac bogatih baš dobro došao. Postajemo društvo u kojem mala grupa bogatih ljudi više ne živi u istom materijalnom i finansijskom univerzumu kao svi mi ostali. To je zaista loše za društvenu koheziju. Tako su to ranije videli i umereni političari u Americi. A sada to važi kao radikalno. Tvrdim da je ograničenje bogatstva superbogatih samo po sebi dobra stvar. Nemačka je još uvek na početku tog puta u nejednakost. Ton i izdaleka nije tako kao kod nas. Ali bi bilo dobro da ne pođete našim putem.

Intervju u celosti čitajte na portalu Dojče vele.