Pola milijarde evra za infrastrukturu ili za prava na Premijer ligu?

Juče je takođe objavljen poziv za vanrednu sednicu Skupštine akcionara ovog akcionarskog društva čiji je većinski vlasnik država na kojoj će jedna od dve tačke dnevnog reda biti odluka o odobravanju emisije neobezbeđenih dužničkih hartija od vrednosti u evrima u iznosu do 500 miliona evra koje će ponuditi na međunarodnom finansijskom tržištu.

Skupština će preneti na Nadzorni odbor obavezu da izabere na kojoj berzi će obveznice biti emitovane, da odredi njihovu ročnost, cenu i visinu kupona (kamatne stope) koju će platiti. U izjavama medijima Lučić je rekao da će to biti luksemburška ili frankfurtska berza, kao i da će već u maju sve biti spremno za emisiju obveznica, što znači i dobijanje kreditnog rejtinga kompanije od strane rejting kuća Mudiz i Standard end Purs.

„Uložićemo taj novac u dalji razvoj optičke infrastruktrue, mobilne mreže i u širenje Telekoma u inostranstvu“, rekao je Lučić, dodajući da će ponuditi usluge mobilne telefonije u Severnoj Makedoniji, Šavajcarskoj i Nemačkoj, a u drugoj fazi i u Americi i Kanadi.

Telekom Srbija je 2018. godine ušao u investicionu ekspanziju kupujući kablovske opratere, često po mišljenju stručnjaka po previsokim cenama, što je rezultiralo da je na kraju 2020. godine dug iznosio oko 150 milijardi dinara.

Inače, kada govorimo o ekspanziji, Telekom Srbija platiće prava na TV prenose utakmica Premijer lige u narednih šest godina 600 miliona evra, pa neki stručnjaci smatraju da bi ovo zaduživanje moglo dobrim delom pokrivati te troškove. Lučić očekuje da će zbog ovog poteza broj korisnika Telekoma skočiti sa sadašnjih milion na 1,3 miliona.

Finansijski izveštaji Telekoma za prošlu godinu još nisu dostupni, ali je Lučić pomenuo da su prihodi Telekoma u Srbiji porasli za 17 odsto, odnosno za 130 miliona evra, a na nivou grupe za devet odsto i da su dostigli 150 milijardi dinara.

Profit je prema njegovim rečima iznosio 13 milijardi dinara, što je nešto više od 100 miliona evra. On pak nije pominjao koliki je dug bio na kraju prošle godine, a to će biti važan kriterijum prilikom ocenjivanja rejtinga kompanije, kao i prilikom određivanja prinosa koji će kupci obveznica tražiti od Telekoma.

Nenad Gujaničić, broker u brokerskoj kući Momentum sekjuritiz ističe da se tako visok dug ne može brzo smanjiti i da je ukoliko nije bilo većih otplata u toku prošle godine, on na nivou od 140 do 150 milijardi dinara.

„Ako na to dodamo očekivani rast kamatnih stopa, koji je na međunarodnom tržištu već počeo, imaće problema da održe finansijsku strukturu stabilnom. Verujem da zato i žele da emituju dugoročne obveznice, kako bi održali stabilnost finansija i pored toga za investicije u 5G mrežu. Ali sa takvom zaduženošću kamate će biti prilično visoke“, napominje Gujaničić.

Ipak, i pored zaokreta na tržištu kapitala, kamatne stope na tržištu su i dalje niske i Gujaničić ne vidi problem za Telekom da prikupi onoliko novca koliko mu bude trebalo.

„Ipak, pitanje je visine prinosa. Treba servisirati tako visok dug u vremenima rastućih kamata. S druge strane kompanija uglavnom posluje na lokalu gde je teško podizati cene pošto su građani slabije kupovne moći. Kada se tome doda upravljenje kompanijom, partijski Nadzorni odbor, ne izgleda dobro ni iz ugla akcionara ni iz ugla poverilaca i kupaca obveznica. Zato bi cena zaduživanja mogla biti visoka“, zaključuje Gujaničić.

Sama procedura emisije korporativnih obveznica u svetu je uobičajena i daje određene prednosti kompanijama u odnosu na kredite kod banaka. Na primer, kod obveznica se plaćaju samo kuponi, godišnje ili polugodišnje, a glavnica se isplaćuje na kraju prilikom dospeća obveznica.

„To je presedan kod nas, inače uobičajena praksa u svetu. Povoljniji je način zaduživanja od kredita, ali znači i da kompanija treba da bude solventna prilikom dospeća obveznica. Onaj ko kupuje obveznice mora biti siguran da će kompanija moći da otplaćuje anuitete i glavnicu i zato su tu stručnjaci koji procenjuju poslovanje kompanije, sadašnje i buduće, kao i obaveze. Ono što može da brine je da u slučaju problema u poslovanju, poremećaja na tržištu i slično ukoliko kompanija ne bude mogla da otplati obveznice, pošto se radi o državnoj kompaniji, dug će se prebaciti na poreske obveznike“, objašnjava Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu.

Inače, Telekom Srbija je pre dve godine već emitovao korporativne obveznice u dinarima nakon što je s početkom pandemije država najavila to kao mogućnost pomoći privredi. Tada je prikupljeno 200 miliona evra u dinarima na pet godina sa kamatom od 3,97 odsto. Tada su banke nominalno otkupile obveznice, ali je ubrzo Narodna banka Srbije otkupila dobar deo tih hartija, što je izazvalo komentare ekonomista da je na ovaj način država primarnom emisijom finansirala neka preduzeća, a između ostalih i Telekom.

Telekom Srbija nije odgovorio na pitanja Danasa u vezi planiranog zaduženja.

Nikezić: Telekomu niko ne želi da pozajmi ni dinar

Predsednik Resornog odbora Stranke slobode i pravde za privredu i finansije Dušan Nikezić izjavio je da „novo zaduženje Telekoma, putem evroobveznica vrednih 500 miliona evra, samo znači da više niko ne želi da im pozajmi ni dinar. Ni banke, ni međunarodne finansijske institucije, a ni država, koja je očigledno odbila da ponovo štampa novac za otkup dinarskih obveznica“, naveo je Nikezić u pisanoj izjavi.

Prema njegovim rečima, „u prethodnih pet godina ukupan prihod Telekoma povećan je za 26 odsto, dok su dugovi učetvorostručeni i danas su skoro duplo veći od ukupnog prihoda“.

„Preko milijardu i po evra novog duga otišlo je na preplaćene investicije u partijske kablovske operatere, partijske medije, multimedijalne sadržaje i prava na prenose, a sve bez značajnog efekta na prihode“, rekao je Nikezić.

Dušan Nikezić nije odgovorio na pozive Danasa, a povodom njegovih izjava u vezi planiranog zaduživanja Telekoma.