Dugo je u Srbiji bilo teško ubediti javnost da iznos prosečne zarade, koliko god mali bio u poređenju sa drugim evropskim zemljama, odražava pravu sliku primanja zaposlenih u Srbiji.
S jedne strane stajale su brojke, podaci dobijeni anketom preduzeća, a s druge novčanici građana u koje nije pristizalo toliko novca. Kako su pokazali najnoviji podaci Zavoda za statistiku koji prosečnu platu od ove godine obračunava na osnovu informacija iz Poreske uprave, a ne ankete, istovremeno su i jedni i drugi bili u pravu.
Prosečna plata u Srbiji u prošloj godini iznosila je 384 evra, svega 10 evra manje od proseka računatog prethodnom metodologijom, ali je čak dve trećine zaposlenih primilo plate manje od tog iznosa. Ni ovaj podatak ne objašnjava u potpunosti nepoverenje građana u zvaničnu statistiku. Polovina zaposlenih je primila neto platu manju od 36.788 dinara, odnosno 309 evra (podatak se odnosi na mesec novembar 2017). Na kraju tu je i potpuno poražavajući podatak da je neto plata koju je najveći broj zaposlenih u Srbiji primio bila u rasponu od 20.000 do 25.000 dinara odnosno od 168 do 210 evra. Ovoliku neto platu prošle godine primilo je oko 19 odsto zaposlenih u Srbiji (takođe u novembru koji statističari uzimaju kao reprezentativan mesec za celu godinu) ili drugim rečima svaki peti zaposleni u našoj zemlji je primio ovu platu koja se kreće oko minimalca koji je prošle godine iznosio 22.880 dinara (za mesec od 176 radnih sati).
Prema podacima RZS-a prvih deset odsto zaposlenih sa najmanjim platama (prvi decil) u novembru 2017. primilo je u neto iznosu manje od 23.612 dinara. Drugi decil je primio neto platu u rasponu od 23.612 do 24.998 dinara. Treći decil (trećih deset odsto) zaposlenih je primio zaradu od 24.998 do 27.095 dinara. Najveći raspon je u poslednjem decilu (10 odsto zaposlenih sa najvećim platama) koji se kreće od 80.000 dinara do preko 200.000 koliko je iznosila najveća plata. Prosečnu platu od 47.247 dinara u novembru je isplaćena sedmom decilu zaposlenih.
Statistika ne obuhvata zarade u neformalnom sektoru gde prema procenama iz Ankete o radnoj snazi radi skoro 630.000 ljudi. S obzirom da se najčešće radi o slabo plaćenim poslovima prava slika o platama je još tmurnija od one koju prikazuje zvanična statistika.
Veliki raspon između onih sa najmanjim i onih sa najvećim platama nije jedina nejednakost u platama. Prema podacima RZS, žene su u 2017. godini primale 10,4 odsto manju platu od muškaraca. Ovo se odnosi na sve starosne grupe osim starijih od 60 godina. U toj kategoriji muškarci moraju da rade do 65. godine i nakon toga odlaze u penziju, dok žene mogu u penziju ranije sa 60 godina, ali ako žele mogu da rade od 65. godine tako da se one sa većim platama odlučuju da nastave da rade.
Inače podaci Poreske uprave pokrivaju 1,85 miliona zaposlenih u preduzećima, kod preduzetnika kao i zaposlene po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. U Srbiji se vodi da ima oko 2,05 miliona zaposlenih, ali razlika je u stotinak hiljada individualnih poljoprivrednika kao i paušalcima koji ne podnose poreske prijave, kao što su advokati ili taksisti.
Plate u javnom sektoru 20 odsto veće nego u privatnom
U 2017. godini zaposleni u javnom sektoru su primali prosečnu neto platu od 51.864 dinara, dok su zaposleni u privatnom sektoru zarađivali 43.847 dinara, odnosno 18 odsto manje. Najveća razlika u primanjima je između zaposlenima u pravnim licima i zaposlenih kod preduzetnika. Prosečna plata u pravnim licima je iznosila 49.336 dinara, dok su preduzetnici isplaćivali plate skoro na nivou minimalca, 24.815 dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
