Da bi se promenila namena sredstava iz ruskog kredita za Železnice Srbije potrebna je saglasnost Vlade Srbije. Podsećam da je zvanična platforma za pregovore o ruskom kreditu za železničku infrastrukturu obuhvatila pet projekata, među kojima je i izgradnja pruge Valjevo-Loznica. Deonica od Stare Pazove do Novog Sada je važna, jer je Koridor 10 Vlada označila kao prioritet, ali i pruga Valjevo-Loznica ima i nacionalni i regionalni značaj.
Podudaraju se stavovi Ministarstva saobraćaja i Železnica Srbije kada je reč o tim stvarima – izjavio je juče Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja na panel-diskusiji „Kako do modernih srpskih železnica“.
Generalni direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović istakao je da bi novac iz ruskog kredita trebalo da se usmeri u Koridor 10 i da se umesto gradnje pruge Valjevo-Loznica rekonstruiše pruga Stara Pazova – Novi Sad. On je ipak dodao da to ne znači da ne bi trebalo graditi prugu od Valjeva do Loznice.
– Za izradu projektne dokumentacije za modernizaciju 45 kilometara pruge od Stare Pazove do Novog Sada potrebno je između šest i devet meseci i radovi bi mogli da počnu sledeće godine. Rekonstrukcijom te deonice skratilo bi se vreme putovanja vozom sa sadašnjih sat i po na 40 minuta. Iz ruskog kredita biće obnovljena i elektrifikovana pruga Beograd – Pančevo, uz izgradnju drugog koloseka, a radovi će početi u martu. Ove godine iz tog kredita biće rekonstruisane i tri deonice pruge na Koridoru 10 – naglasio je Simonović.
On je dodao da je planirano da se preostale tri dogovorene deonice na Koridoru 10 obnove 2014. godine, i da će se iz ruskog kredita finansirati i obnova srpskog dela pruge Beograd – Bar i nabavka elektromotornih vozova. Simonović je istakao da je prosečna brzina vozova na prugama u Srbiji 42 kilometra na sat, a samo u poslednjih godinu dana uvedeno je 300 deonica, ukupne dužine 400 kilometara, na kojima je obavezna lagana vožnja od najviše 10 kilometara na sat.
– Na 34 odsto pruge brzina je manja od 60 kilometara na sat, a na samo tri odsto veća od 100 kilometara na sat. Zbog toga Srbiji preti opasnost da se prevoz robe prebaci na Koridor 4, koji ide preko Mađarske, Rumunije i Bugarske, što bi železnicu dovelo u velike finansijske probleme. Da bi se izbegle „lagane vožnje“ na koridorima 10 i 11, potrebno je uložiti 350 miliona evra, radeći paralelno i remont pruge i otklanjanje slabih tačaka, a da bi se sve to završilo, potrebno je pet godina – rekao je Simonović.
Zamenik direktora Železnica Srbije Predrag Janković upozorio je da infrastruktura tog preduzeća ne može da prati zahteve tržišta, jer su brzine na njima tri puta manje od projektovanih, čemu je doprinelo neodržavanje pruga.
– U poslednjih 20 godina remontovano je samo 11 odsto od potrebnih 190 kilometara pruge godišnje. Broj kilometara pruge koji se eksploatišu stalno se smanjuje, pa je od ukupno 3.800 u upotrebi 3.160, a samo 7,5 odsto su dvokolosečne, dok je svega jedna trećina elektrificirana – zaključio je Janković.
Penali zbog nerada pet miliona evra
Železnice Srbije platile su pet miliona evra penala zbog kašnjenja u korišćenju kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, izjavio je juče generalni direktor tog preduzeća Dragoljub Simonović, na panel diskusiji „Kako do modernih srpskih železnica“. On je dodao da je to vrednost dva elektromotorna voza ili mosta na Tamišu. -Niko da odgovara za to, ama niko da kaže ko je kriv. Iako je nova garnitura direktora pokrenula nabavke iz tih kredita, platićemo sigurno još milion evra štete, jer neko dve godine drži u fioci nešto što je samo trebalo da potpiše – kazao je Simonović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
