Polisa atraktivnija od štedne knjižice

Oni su kao argument u svoju korist naveli podatak da kamatne stope na oročenu štednju u bankama ne premašuju tri odsto, dok se prosek prinosa u fondovima kreće oko 16 odsto. Problem je, međutim, kako pronaći dodatna sredstva, u inače skromnim kućnim budžetima, za ovaj vid štednje koji bi, u to niko ne sumnja, svakome dobrodošao. I mada predstavnici osiguravajućih kuća naglašavaju da proizvod koji oni nude nije priča za bogate, već za one koji žive od redovnih mesečnih primanja, sa kojima mogu da naprave razumnu porodičnu strategiju, sve te poruke teško se uklapaju u statističku sliku Srbije u kojoj prosečna plata jedva premašuje 400 evra, dok je prosek penzija ispod 200 evra. Ali, upravo to je argument više u rukama osiguravajućih kuća koje su izračunale da bi premija za supružnike, starosti oko 35 godina, koji su se opredelili za riziko životno osiguranje sa osiguranom sumom od 100.000 evra, iznosila ukupno oko 28 evra mesečno, odnosno oko 1.700 dinara po osobi. Prednosti ove vrste štednje za starost, čini se, da su postali svesni članovi Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, njih više od 83.000, zahvaljujući čijim uplatama je vrednost imovine fonda dostigla 100 miliona evra.

– Najbitnija razlika i osnovna prednost dopunskih penzija u odnosu na životno osiguranje je fleksibilnost programa, s obzirom na to da članovi penzijskih fondova mogu sami da kreiraju dinamiku uplata, kao i da menjaju iznose uplata. I što je posebno važno ne plaćaju nikakve penale, kao što je to slučaj u životnim osiguranju. To praktično znači da ako prekinete sa uplatama, novac i dalje radi za vas i na kraju, kada odlučite da koristite dopunsku penziju, imaćete solidnu štednju. Ali najvažniji benefit koji svojim članovima ostvarujemo jeste prinos, koji se već pet godina unazad kreće u proseku oko 12,48 odsto – kaže Goran Jelisavac, direktor filijale Beograd Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom.

Sa prosekom od 1,5 polisa po osobi Srbija još uvek kaska za razvijenim državama, čiji građani imaju pet do šest polisa. Ako se još malo pozabavimo statistikom onda ćemo doći do zaključka da je prosečan osiguranik u Srbiji muškarac, star 39 godina, koji se opredelio za uplaćivanje životnog osiguranja na period od 20 godina i osiguranu sumu od 7.700 evra. Kada je reč o ženama, one su nešto mlađe, a njihova godišnja premija osiguranja kreće se u proseku oko 500 evra. Još jedan od podataka koji su se mogli čuti na tribini ukazuje na to da mladi u Srbiji gotovo da i ne razmišljaju o penziji. Jer, kako drukčije shvatiti podatak da su korisnici usluga dobrovoljnih penzijskih fondova stari u proseku između 40 i 50 godina.

********

PITANJA KOJA NAJČEŠĆE POSTAVLJAJU POTENCIJALNI KUPCI POLISA ŽIVOTNOG OSIGURANJA I DOBROVOLJNIH PENZIJSKIH FONDOVA

* Na kakve poreske olakšice može da računa poslodavac, koji uplaćuje dopunsku penziju za svoje zaposlene?

Goran Jelisavac, direktor filijale Beograd Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom: Da bi stimulisala poslodavce da uplaćuju dopunsku penziju za svoje zaposlene, država je iznos uplate od 5.501 dinara oslobodila plaćanja svih poreza i doprinosa. Na poreske olakšice mogu da računaju i pojedinci koji sami, putem administrativne zabrane, uplaćuju na svoj lični račun dopunsku penziju – oni su oslobođeni plaćanja poreza na zaradu od 10 odsto. Minimalnu uplatu svako društvo za sebe definiše, rukovođeno logikom šta je za člana isplativo da bi ostvario pristojnu penziju. Uplatom doprinosa kupuje se investiciona jedinica, a minimalne sume za uplatu kreću se u rasponu od 500 do 1.000 dinara.

*****************

* Da li po isteku perioda, na koji je mešovito životno osiguranje oročeno, osiguranik može da koristi akumulirani iznos kao doživotnu rentu i da li unapred mora da se ugovori dinamika i tačan iznos uplata premija?

Miodrag Kvrgić, generalni direktor Merkur osiguranja: Mešovito životno osiguranje podrazumeva isplatu osigurane sume na kraju perioda, pri čemu isplata može da bude jednokratna, ili u vidu rente. Iskustvo, međutim, govori da se relativno mali broj osiguranika opredeljuje za rentni način isplate osigurane sume, a čak 95 odsto želi da raspolaže celokupnom osiguranom sumom. Renta može da bude doživotna, ili tačno utvrđena mesečno sa određenim rokom trajanja. Odluka o načinu isplate može da se donese prilikom sklapanja ugovora, ali može i po isteku perioda osiguranja. Kad je reč o dinamici uplata premije odgovor je potvrdan, s obzirom na to proizvodi životnog osiguranja podrazumevaju primenu matematičkih modela i verovatnoće nastanka osiguranog slučaja. Zato je potrebno da imamo sve elemente prilikom zaključenja ugovora, odnosno, na koji rok se ugovor sklapa, kolika je osigurana suma, na koji način će se plaćati premija, kao i njen iznos. Doduše, osiguravajuća društva daju mogućnost da se u slučaju nekih nepredviđenih okolnosti promeni visina premije ili perioda trajanja, ali to se retko dešava.

***********

* Kako se, kad je reč o životnom osiguranju, obračunava vrednost osigurane sume?

Dragan Filipović, direktor Sektora za osiguranje lica u Viener štediše osiguranju: Upoređuju se uplate i isplate na osnovu tablica smrtnosti, kamatne stope, pola osiguranika, dužine trajanja osiguranja i premije koju je on odabrao da plaća. S jedne strane su uplate, na drugoj očekivane isplate. Osiguranu sumu on po isteku može da dobije, slično je i kod rentnog, to su metode aktuarske matematike, kad gledate rezultate one se poklapaju sa onim što je očekivano na početku uplate.

* Koliki je minimalni period za uplatu premije osiguranja koji osiguraniku garantuje da neće ostati bez uplaćenog novca?

– Po Zakonu o obligacionim odnosima, tri godine je minimalni period koliko je neophodno uplaćivati premiju osiguranja nakon čega postoji obaveza osiguranja. Po isteku tog perioda osiguraniku su na raspolaganju dve opcije – da se do tada uplaćena sredstva, odnosno prikupljena matematička rezerva (deo novca koji ostane nakon svih troškova koje je društvo imalo zbog pretpostavljene smrtnosti), isplate kao jednokratna premija, obračuna se osigurana suma koja bi se isplatila po isteku osiguranja i u tom slučaju osiguranik ostaje osiguran od treće godine do isteka osiguranja na redukovanu sumu. Ako ne želi da bude osiguran, može da traži otkup osiguranja, i svaki osiguravač je u obavezi da mu isplati otkupnu vrednost.

*****************

* Jedno od pitanja koje muči korisnike usluga osiguravajućih fondova odnosi se na to koliko su njihovi ulozi sigurni, odnosno gde se investiraju akumulirana sredstva životna osiguranja?

Dragana Marković, predstavnica Grawe osiguranja: Najveći deo investicionog portfelja usmerava se u državne obveznice, u Grawe osiguranju to je čak 97 odsto od ukupnog obima sredstava. Treba, takođe, naglasiti da životno osiguranje sadrži i štednu komponentu zbog koje mnogi i odlučuju da kupe polisu. Jedna od prednosti osiguranja života ogleda se u tome što se štedi u evrima i tako se čuva vrednost uloženog novca

* Da li, osim plaćanja premije, ima i dodatnih troškova?

– Postoji trošak od oko šest evra, koji se plaća prilikom prve uplate. Osim toga plaća se i porez na razliku između uplaćene i isplaćene sume. Mi se zalažemo za oslobađanje od tog poreza, koji sada iznosi 15 odsto jer procenjujemo da bi to povećalo i broj osiguranika.

****************

* Kako se ulaže novac iz DPF i koliko su ulozi bezbedni?

Aleksandar Šiljegović, izvršni direktor DDOR Garant društva za upravljanje DPF: Načelo sigurnosti je osnova poslovanja fondova, a novac se uglavnom ulaže u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje država, kao i drugi izdavaoci sa rejtingom A, zatim u municipalne obveznice pojedinih opština. Čak 90 odsto ulaganja usmereno je u državne HOV, dok se ostatak novca nalazi na depozitnim računima, odnosno a vista depozitima kod kastodi banke. Aktuelni su i keš fondovi, ali se u svakom slučaju ide na najniži nivo rizika, s obzirom na to da za dužničke hartije od vrednosti garantuje država, dok iza keš fondova stoje velike banke.

* Da li je DPF zakonom dozvoljeno ulaganje u nekretnine?

– Zakon dozvoljava da se do tri odsto vrednosti imovine fonda investira u nekretnine. Postoji i mogućnost ulaganja u akcije, čak i u one koje se kotiraju na inostranim berzama. Na tržištu EU imamo minusne kamate pa to nije atraktivno u ovom trenutku.

* Da li se na isplaćenu sumu plaća porez?

– Svi penzijski fondovi su oslobođeni poreza na prinos+razliku u glavnici. To praktično znači da oni koji su uplate realizovali do maja 2011, kada je stupio na snagu novi zakon, mogu da podigne celu sumu odjednom ili da se odluče za neku programiranu isplatu. Po starom zakonskom rešenju uslov za isplatu je da je osiguranik navršio 53 godine života, dok je novim Zakonom ta granica podignuta na 58 godina. Treba ukazati i na to da oni koji su sa uplatama krenuli po novom zakonu, mogu jednokratno da podignu 30 odsto iznosa jer država na ovaj način želi da promoviše ideju o štednji, imajući u vidu da na ceo preostali iznos teče prinos. Ostatak sume se povećava do poslednje isplate, odnosno do poslednjeg dinara na računu.

*****************

* Da li dobrovoljne penzije mogu da se nasleđuju?

Nataša Marjanović, članica IO Đenerali osiguranja Srbije: U slučaju smrti člana fonda sva sredstva akumulirana na računu, sa prinosima, nasledna su. Član može sam da izabere naslednika, može i da ga promeni tokom perioda štednje, a ukoliko ga ne odabere, onda se po Zakonu o nasleđivanju utvrđuju naslednici, kojima pripada sve što se zatekne na računu. Penzijski fondovi, koji na tržištu Srbije posluju od 2006. godine, i još su u „fazi akumulacije“, do sada su svojim članovima isplatili oko 55 miliona evra. Reč je uglavnom o jednokratnim isplatama, a neznatan deo čini programirana isplata.

Ohrabrujuća računica

– Ukoliko je neko od zaposlenih počeo, pre deset godina, da uplaćuje po 3.000 dinara mesečno, koliko je 2006. iznosila neoporezovana suma za dopunsku penziju (sada je to 5.501 dinar), i ukoliko ga je sa istom sumom pratio i poslodavac (2006. to je bio iznos od 6.000, a danas 11.000 mesečno), on je dosad ostvario 990.000 dinara bruto uplate, i neto prinos (nakon umanjenja svih naknada), od 560.000. To praktično znači da sada raspolaže sa 1.550.000 dinara računato po prosečnoj vrednosti investicione jedinice svih fondova. Inače, prosečan prinos ostvaren u prethodnih pet godina iznosi 12 odsto godišnje, promena kursa je oko četiri odsto, a inflacija oko pet odsto, što znači da su prinosu realni – procenjuje Nataša Marjanović, član IO Đenerali osiguranja Srbije.