Polisa koja garantuje bezbrižnu starost

Predstavnici osiguravajućih kuća koje posluju na srpskom tržištu koriste svaku priliku da ukažu na činjenicu da bi brži razvoj ove industrije, osim sigurnije starosti i viših penzija na šta mogu da računaju potencijalni vlasnici polisa osiguranja, moglo da donese i značajne prihode državi. Panel diskusija pod nazivom „Sektor osiguranja u Srbiji – zakonska regulativa i uticaj recesije“, u organizaciji Danas konferens centra, koja je okupila predstavnike Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije i vodećih osiguravajućih kuća i posrednika bila je takođe jedna od prilika da se ukaže na sve probleme koji prate rad osiguravajućih društava. Kako je istaknuto, glavne prepreke za brže širenje sektora životnog osiguranja su nedostatak poreskih podsticaja i nefleksibilni uslovi zapošljavanja, kao i poljuljano poverenje građana u finansijski sektor i njihova neinformisanost o uslugama koje pružaju osiguravajuće kuće.

Prema rečima Zorice Dunović, pomoćnika ministra ekonomije, država će u nastojanju da podstakne razvoj sektora osiguranja, do kraja oktobra pripremiti prvi nacrt izmena Zakona o osiguranju, kojim će biti uvaženi predlozi osiguravajućih kuća i uvedene poreske olakšice za firme i građane koji budu uplaćivali životno osiguranje.

– Činjenica je da nema dovoljno podsticaja za ulaganja u dugoročnu štednju. Zato smo procenili da bi izmenama zakona, već naredne godine, građanima i firmama trebalo dati podstrek da više ulažu u osiguranje. Jedna od stimulativnih mera koja se odnosi na preduzeća jeste oslobađanje poslodavca plaćanja poreza na dobit ukoliko radnicima uplaćuje premiju do 3.000 dinara, dok će građani moći da računaju na umanjenje osnovice za porez na dohodak, u skladu sa visinom svoje premije za životno osiguranje. U opticaju je i drugi predlog, prema kojem bi građanima mogla da se redukuje poreska osnovica i za druge vrste njihovih ulaganja, kao i za osiguranje koje uplaćuju za decu, ali iznose tih olakšica i uslove tek treba utvrditi. Osim toga, država će od naredne godine izdavati i dugoročne obveznice sa rokom dospeća do 20 godina – istakla je Dunovićeva, odgovarajući na primedbe osiguravača da na tržištu nema atraktivnih hartija sa dužim rokom dospeća.

Ona je podsetila da se priprema i izmena Zakona o javnom dugu, tako da se organima lokalnih vlasti daju smernice o tome kako i koliko smeju da se zadužuju, što je dobro za investitore, jer će na taj način biti povećana sigurnost njihovog obezbeđenja.

Viceguverner Narodne banke Srbije Mira Erić Jović ukazala je na to da je ukupna premija osiguranja u drugom kvartalu ove godine pala za 0,7 odsto, „što nije dramatično, ali je signal za upozorenje“. Najveći pad zabeležili su vidovi tzv. neobaveznog osiguranja – imovinsko (16,6 odsto) i kasko (9,6 odsto).

– Uvođenje poreskih olakšica sigurno bi podstaklo razvoj životnog osiguranja, ali preduslov za to jeste razvijeno tržište kapitala, s obzirom na to da poslednje državne obveznice dospevaju na naplatu 2016. godine pa je pitanje u koje hartije od vrednosti osiguravajuće kuće uopšte mogu dugoročno da ulažu – primetila je viceguvernerka.

Ona je ocenila da bi u stabilnim uslovima poslovanja regulatorni okvir i industrija osiguranja trebalo da deluju anticiklično dok bi u vremenu krize ta politika trebalo da relaksira određene standarde, „ali ne i upravljanje rizicima“.

– Stoga bi upravljanje rizicima u osiguranju trebalo da bude u prvom planu, a tek onda prodaja. Aktuelna kriza je kriza likvidnosti, koja se transformisala u krizu solventnosti, što je dalje rezultiralo padom poverenja u finansijski sektor. Primetno je, takođe da iako ukupna premija beleži trend rasta, broj zaključenih ugovora u životnom osiguranju stagnira. Trebalo bi ipak naglasiti da je finansijski sektor pokazao da je, zahvaljujući pre svega konzervativnoj politici NBS, otporan na krizu – naglasila je Mira Erić Jović.

Kristof Cetl, predsednik Upravnog odbora Grave osiguranja je kao ilustraciju nivoa razvoja na kojem se trenutno nalazi ovaj sektor u Srbiji naveo podatak da se na životno osiguranje godišnje po glavi stanovnika izdvaja devet evra, dok se na igre na sreću troši osam evra, na frizerske usluge 11, a na alkohol i duvan 66 evra.

– U Srbiji se samo 0,2 odsto BDP-a investira u životno osiguranje, iako je prema istraživanjima 25 odsto građana zainteresovano za ovu uslugu, dok je 19 odsto izjavilo da su zainteresovani, ali da im je potrebno još informacija kako bi odlučili da ulažu u ovaj svojevrsni vid štednje. Ako se tome doda podataka da je prosečna penzija u Srbiji oko 21.000 dinara onda je još očiglednije kolika je uloga životnog osiguranja. Zato je, osim unapređenja zakonske regulative, veoma važna i edukacija građana. Prema našim procenama u Srbiji bi mogao da se primeni francuski model životnog osiguranja, po kojem bi se građanima vraćao deo uplaćene premije, a dobijena sredstva investirali u dugoročne hartije od vrednosti koje bi izdavala država. Već posle deset godina, pozitivni efekti primene ovog modela bili bi izraženi kroz 1,34 milijarde evra ukupnog životnog osiguranja – rekao je Cetl i naglasio da dugoročno posmatrano negativnih efekata po budžet nema.

On je dodao da Grave ulaže 85 odsto sredstava u dugoročne hartije i pohvalio nameru države da ponudi dugoročne obveznice.

Nebojša Divljan, generalni direktor Delta Đenerali osiguranja ukazao je na neophodnost uvođenja fleksibilnijeg modela zapošljavanja u osiguravajućim kućama, „jer od 10 ljudi koji počnu da se bave prodajom osiguranja samo jedan postane profesionalac“.

– Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u Srbiji premašio je 4.000 evra, ali je, uprkos tome, penetracija osiguranja ostala na nivou od 1,9 odsto BDP-a. To znači da rast BDP-a ne dovodi automatski do rasta penetracije osiguranja. Naprotiv, premija u neživotnim osiguranjima pala je za 3,8 odsto, a najveći pad izazvala je slabija prodaja automobila za čak 40 odsto kao i pad kupovine na lizing, koja je bila veliki pokretač kasko osiguranja, inače obaveznog pri zaključivanju svakog lizing ugovora. Potrebno je i da se proširi lista obaveznih osiguranja. U Evropi je recimo obavezno osiguranje od poplava i zemljotresa, a u Srbiji seljaci traže od države da im nadoknadi štetu kada dođe do poplave a da prethodno nisu razmišljali o tome da bi trebalo osigurati imanje od elementarnih nepogoda – konstatovao je Divljan. On smatra da bi država trebalo da uvede poreske olakšice kako bi pomogla sebi, pošto nema jeftin i veliki pristup kapitalu i inostranstvu i naveo da kriza likvidnosti u realnom sektoru dovodi do rasta nenaplativosti premije.

Kristijan Oto Neu, generalni direktor DDOR-a Novi Sad ocenio je da Srbija zaostaje za zemljama u regionu u oblasti životnog osiguranja, najviše zato što ima malo kapaciteta za štednju, ali i zato što građani nisu navikli da štede za starost jer se u velikoj meri oslanjaju na državu od koje očekuju da im obezbedi penziju.

– Postoji i problem poverenja, zbog čega većina građana štednju plasira u kratkoročne depozite u bankama, koje može brzo da povuče. Upravo zbog tog gubitka poverenja biće potrebno izvesno vreme kako bi se građani Srbije uverili da je ulaganje u životno osiguranje dugoročni, ali i siguran, vid štednje. Neophodno je takođe da osiguravajuće kuće svoje troškove administracije i distribucije svedu na minimum. Utoliko je neophodnije da se što pre definiše da li će osiguravajuće kuće od januara morati da razdvoje životna od neživotnih osiguranja, ili će ta obaveza biti prolongirana, što je u ovom trenutku prihvatljivije rešenje imajući u vidu troškove koje to razdvajanje podrazumeva – naglasio je Neu.

Darko Bobesić, direktor Društva za zastupanje u osiguranju Sejf invest, upozorio je na teškoće sa kojima se suočavaju posrednici u osiguranju.

– Aktuelna zakonska regulativa predviđa da posrednici i zastupnici moraju da budu stalno zaposleni. Otežavajuća okolnost je i to što jedan posrednik ne može da radi za više osiguravajućih kuća. Zbog toga predlažemo da se napravi poseban zakon o brokerima u osiguranju, koji bi olakšao poslovanje posrednicima i koji bi bio usklađen sa pravilima koja važe u Evropskoj uniji, pre svega sa Direktivom 44/92. Ne treba zaboraviti da je pred agentima osiguravajućih kuća težak zadatak – da najpre uvere potencijalnog klijenta da je neophodno da se osigura a zatim i da ga „nateraju“ da višak novca uloži u životno osiguranje – naglasio je Bobesić.

Mira Erić Jović i Zorica Dunović su po tom pitanju iznele različite stavove, pošto Dunovićeva smatra da bi u aktuelnoj ekonomskoj krizi trebalo izaći u susret osiguravačima i obavezu razdvajanja odložiti do 2011. godine da bi se izbegli troškovi, dok je viceguvernerka insistirala na poštovanju zakona i dodala da bi odustajanje od ove obaveze unelo pravnu nesigurnost. Kao rešenje za uštedu troškova Erić Jović je predložila da životna i neživotna osiguranja za pojedine poslove osnuju zajedničke službe.

Mira Erić Jović, viceguverner Narodne banke Srbije

Upravljanje rizicima u osiguranju trebalo bi da bude u prvom planu, a tek onda prodaja. Jer, aktuelna kriza je kriza likvidnosti, koja se transformisala u krizu solventnosti, što je dalje rezultiralo padom poverenja u finansijski sektor. Primetno je, takođe da iako ukupna premija beleži trend rasta, broj zaključenih ugovora u životnom osiguranju stagnira. Ipak, trebalo bi naglasiti da je finansijski sektor pokazao da je, zahvaljujući pre svega konzervativnoj politici NBS, otporan na krizu.

Kristof Cetl, predsednik Upravnog odbora Grave osiguranja

U Srbiji se samo 0,2 odsto BDP-a investira u životno osiguranje, iako je prema istraživanjima 25 odsto građana zainteresovano za ovu uslugu, dok je 19 odsto izjavilo da su zainteresovani, ali da im je potrebno još informacija kako bi odlučili da ulažu u ovaj svojevrsni vid štednje. Prema našim procenama u Srbiji bi mogao da se primeni francuski model životnog osiguranja, po kojem bi se građanima vraćao deo uplaćene premije, a dobijena sredstva investirali u dugoročne hartije od vrednosti koje bi izdavala država. Već posle deset godina, pozitivni efekti primene ovog modela bili bi izraženi kroz 1,34 milijarde evra ukupnog životnog osiguranja.

Zorica Dunović, pomoćnik ministra ekonomije

– Činjenica je da nema dovoljno podsticaja za ulaganja u dugoročnu štednju. Zato smo procenili da bi izmenama zakona, već naredne godine, građanima i firmama trebalo dati podstrek da više ulažu u osiguranje. Jedna od stimulativnih mera koja se odnosi na preduzeća jeste oslobađanje poslodavca plaćanja poreza na dobit ukoliko radnicima uplaćuje premiju do 3.000 dinara, dok će građani moći da računaju na umanjenje osnovice za porez na dohodak, u skladu sa visinom svoje premije za životno osiguranje. Osim toga, država će od naredne godine početi da izdaje i dugoročne obveznice sa rokom dospeća do 20 godina.

Nebojša Divljan, generalni direktor Delta Đenerali osiguranja

Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u Srbiji premašio je 4.000 evra, ali je, uprkos tome, penetracija osiguranja ostala na nivou od 1,9 odsto BDP-a. To znači da rast BDP-a ne dovodi automatski do rasta penetracije osiguranja. Naprotiv, premija u neživotnim osiguranjima pala je za 3,8 odsto, a najveći pad izazvala je slabija prodaja automobila za čak 40 odsto kao i pad kupovine na lizing. Potrebno je i da se proširi lista obaveznih osiguranja. U Evropi je recimo obavezno osiguranje od poplava i zemljotresa, a u Srbiji seljaci traže od države da im nadoknadi štetu kada dođe do poplave a da prethodno nisu razmišljali o tome da bi trebalo osigurati imanje od elementarnih nepogoda.

Kristijan Oto Neu, generalni direktor DDOR-a Novi Sad

Zbog gubitka poverenja u finansijski sektor većina građana štednju plasira u kratkoročne depozite u bankama, koje može brzo da povuče. Upravo zbog toga biće potrebno izvesno vreme kako bi se građani Srbije uverili da je ulaganje u životno osiguranje dugoročni, ali i siguran, vid štednje. Neophodno je takođe da osiguravajuće kuće svoje troškove administracije i distribucije svedu na minimum. Utoliko je neophodnije da se što pre definiše da li će osiguravajuće kuće od januara morati da razdvoje životna od neživotnih osiguranja, ili će ta obaveza biti prolongirana, što je u ovom trenutku prihvatljivije rešenje imajući u vidu troškove koje to razdvajanje podrazumeva.

Darko Bobesić, direktor Društva za zastupanje u osiguranju Sejf invest

Aktuelna zakonska regulativa predviđa da posrednici i zastupnici moraju da budu stalno zaposleni. Otežavajuća okolnost je i to što jedan posrednik ne može da radi za više osiguravajućih kuća. Zbog toga predlažemo da se napravi poseban zakon o brokerima u osiguranju, koji bi olakšao poslovanje posrednicima i koji bi bio usklađen sa pravilima koja važe u Evropskoj uniji, pre svega sa Direktivom 44/92. Ne treba zaboraviti da je pred agentima osiguravajućih kuća težak zadatak – da najpre uvere potencijalnog klijenta da je neophodno da se osigura a zatim i da ga „nateraju“ da višak novca uloži u životno osiguranje.