Politička podrška Agrokoru može, finansijska ni pod razno

 Stručnjaci ukazuju da su Agrokorove firme u Srbiji u dobrom stanju, imaju dobre brendove i skoro sve su profitabilne. S druge strane, predsednik srpske vlade Aleksandar Vučić je prilikom posete privrednom sajmu u Mostaru izjavio da će „Agrokor da nam bude teška, teška, veoma teška tema i kod nas u Srbiji, ne samo u Hrvatskoj i BiH“.

Takođe, on je najavio i da će se država Srbija umešati u rešavanje problema Agrokora, koji u Srbiji zapošljava oko 11.000 ljudi, rečima „videćemo, iako su nam vezane ruke, šta je to što mi kao vlada i kao zemlja možemo da učinimo. Plašim se da su tu stvari otišle predaleko i da su bilansi Agrokora mnogo lošiji nego što je bilo ko mogao da očekuje“ dodajući da država nije svemoćna, ali da će nastojati da se uradi sve što može da se zaštite zaposleni.

Sama ideja da bi država Srbija mogla finansijski da se umeša u problem Agrokora prema mišljenju ekonomista ne bi trebalo ni da dolazi u obzir.

Ekonomista Dragovan Milićević ističe da neka politička podrška može da se desi, ali ni pod razno ne bi trebalo razmišljati o bilo kakvom finansiranju iz budžeta.

„Preduzeća iz okvira Agrokora koja posluju u Srbiji su uglavnom dobra i nisu previše zadužena. Problem bi mogao da se desi ako se preduzeća zatvore, ali ne verujem da se to može desiti. Verovatnije je da ih prodaju“, ističe Milićević uz napomenu da je pravi rizik u eventualnim garancijama ovdašnjih firmi za kredite matici u Hrvatskoj koje se inače ne knjiže u bilansima.

Konsultant za strane investicije Milan Kovačević takođe smatra da jedini izvor problema može biti u tome da su neka od preduzeća iz Srbije, od kojih su najveći Merkator, Dijamant i Frikom, garantovala za kredite Agrokora.

„U tom slučaju poverioci mogu doći da se naplate od naših preduzeća. Međutim dostupni su nam samo bilansi iz 2015, a to je bilo davno. Finansijske izveštaje za 2016. videćemo negde krajem leta ili na jesen, što pravi veliki problem“, kaže Kovačević dodajući da Vučić ne može ništa da uradi, posebno što je poznato da su ga već varali sa podacima iz finansijskih izveštaja.

Prema njegovim rečima, za nas bi najbolje bilo da se prodaju preduzeća Agrokora u Srbiji, jer je koncern u tolikim problemima da neće skoro ponovo postati dobro preduzeće.

„Nekoliko poznatih konsultanata je angažovano, ali nema tu mađioničarskih trikova. Ako je firma prezadužena, situacija se ne može popraviti ako se nešto ne proda“, ističe Kovačević.

Najveće preduzeće Agrokora u Srbiji je Merkator S u kom su se nakon preuzimanja sjedinili brendovi Merkator, Idea i Roda. Ovo preduzeće je u 2015. godini ostvarilo prihode od prodaje od 112 milijardi dinara, što je prema proceni Milićevića oko 20 odsto ukupnog tržišta maloprodaje i veleprodaje u Srbiji. Ova firma je u 2015. godini ostvarila neto dobit od 381 milion dinara, ali stvari u preduzeću ne stoje baš sjajno. Naime u napomenama uz finansijski izveštaj revizor je naveo da iako je u 2015. godini ostvaren dobitak, kratkoročne obaveze društva su na kraju ove godine bile veće od obrtne imovine za 5,8 milijardi dinara, dok su ostvarena racija likvidnosti i solventnosti nepovoljna. Dodatno kompanija se zadužila još skoro 10 milijardi dinara, dok je do maja 2016. na otplatu kredita izdvojeno 5,7 milijardi dinara. Merkator S je na kraju 2015. godine imao dugoročne obaveze uglavnom za kredite od 16 milijardi dinara i kratkoročne od čak 35 milijardi dinara. Od toga su dugovali dobavljačima 28 milijardi dinara.

Frikom je zabeležio u 2015. godini dobit od 11,8 miliona evra uz veoma malu izloženost povezanim licima. S druge strane, Dijamant je napravio gubitak od 2,5 miliona evra u 2015. godini uz date garancije od 5,3 milijarde dinara.

Goran Kovačević, generalni direktor trgovinskog lanca Gomeks i član Unije poslodavaca, ističe da će bez obzira na ishod krize sa Agrokorom naše tržište ostati dobro snabdeveno.

„Može se pojaviti problem u nekim gradovima gde su njihove trgovine dominantan snabdevač, kao što je Niš, ali mislim da nismo blizu tog katastrofičnog raspleta krize“, napominje Kovačević.

Dok bi drugi domaći trgovci mogli da preuzmu snabdevanje maloprodajnog tržišta, sa dobavljačima je situacija komplikovanija.

„Srpski proizvođači su zaista u nepovoljnom položaju. S jedne strane pretpostavljam da postoje ozbiljna potraživanja koja se ne mogu tako lako i kvalitetno naplatiti pa bi logika bila da krenu u prinudnu naplatu, a s druge strane, trgovački lanac ima značajno tržišno učešće i svi se nadaju da će ga neko preuzeti i nastaviti poslovanje, pa bi u tom slučaju bilo potpuno pogrešno prekidati saradnju. Mislim da je veoma bitno da država preuzme korake u cilju podrške proizvođačima kako bi se izbegle negativne posledice koje su neminovne, ali ne moraju biti i katastrofalne. Ovo je jednostavnije reći nego napraviti i mislim da Vlada mora da se direktno uključi u komunikaciju sa rukovodstvom Agrokora, jer domaći proizvođači nemaju dovoljno snage da utiču na ovako turbulentne procese. Ovo je jedna bujica koju je teško kontrolisati“, poručuje Kovačević.

Zid ćutanja

Goran Kovačević ističe i da je upozoravao na rizike još prilikom preuzimanja Merkatora od strane Agrokora, ali je i u institucijama i u javnosti naišao na „zid ćutanja“. „Interesantno je da je prvi tekst o lošem stanju Agrokora objavljen u novinama gde se Agrokor nije reklamirao, pa i za medije ostaje otvoreno pitanje odgovornosti za ovakve situacije ma koliko oglašivači mogu negativno uticati na politiku medija“, kaže Kovačević.