Politički razlozi koče usvajanje platnih razreda

Tema koja je već nekoliko godina prisutna u javnosti sada će biti i predmet savetovanja sa međunarodnim ekspertima, iako još uvek nije jasno da li je reč o suviše komplikovanoj materiji ili je Vladi potrebno da uvede novi sistem, a da se od nevolja sa sindikatima „sakrije“ iza autoriteta MMF-a.

U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave kažu za Danas da prelazak na novi sistem plata predstavlja „sveobuhvatan i kompleksan proces, koji sa sobom nosi i specifične izazove“.

– Kao prvo, odnosi se na preko 400.000 zaposlenih u javnim službama, odnosno ustanovama, državnim organima, javnim agencijama, jedinicama lokalne samouprave, itd. To podrazumeva i odgovarajuću pripremu ovih poslodavaca za promene koje reforma donosi, jer će oni biti ti koji će primenjivati novi sistem plata kada počne njegova primena – navodi se u odgovoru Danasu.

Dodaju i da „sprovođenje reforme sistema plata i njena implementacija zahteva i pažljivu finansijsku analizu, kako prelazak na nov sistem plata ne bi ugrozio budžetsku stabilnost postignutu u prethodnom periodu“.

– Treba imati u vidu da su ovakvi procesi u drugim zemljama trajali i više od 10 godina, te ni u Srbiji ne može biti sproveden u kratkom roku. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave će i u narednom periodu, u saradnji sa resornim ministarstvima i socijalnim partnerima, preduzimati sve aktivnosti usmerene na zakonom definisani početak primene novog sistema plata – ističu u tom ministarstvu.

I stručnjaci se slažu da je to stručno-tehnički bio veoma zahtevan posao, trebalo je popisati sva radna mesta i odrediti koeficijente, ali je taj katalog već završen.

– Očigledno je da do sada nisu nađeni pravi koeficijenti koji bi zadovoljili sve aktere u ovom procesu, pre svega sindikate u državnoj upravi. Očigledno je i da zbog toga Vlada nije ranije želela da pređe na novi sistem nego je u pokušajima da izvrši ravnomerniju raspodelu išla širokim zahvatima, po ministarstvima jer je to bilo politički isplativije – kaže za naš list Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.

Tako su do sada plate povremeno rasle jedino po sektorima, i to kada je u njima dolazilo do napetosti, pa je u jednom trenutku povišice dobila policija, pa potom vojska, zdravstveni radnici, prosvetari.

Vučković, međutim, ističe da je poenta u novom sistemu plata to što će neke zarade da porastu ali da to neće biti vezano za ministarstvo nego za vrstu posla.

– Novi sistem trebalo bi da ispuni dva zahteva. Prvi je da obezbedi pravičniju naknadu od sadašnje koja je regulisana šumom propisa. Pri tom mora da se obezbedi princip „jednake zarade za jednak posao“, odnosno da se raspodela vrši prema radnom mestu i koeficijentu. Drugi zahtev je da se sve to uklopi u fiskalni prostor namenjen zaradama i baš u tom delu je bitna uloga MMF-a jer će po raznim sektorima biti različitog rasta plata – zaključuje Vučković.

Podsetimo, o platnim razredima govori se još od 2014. godine a zadatak da ih uredi prvo je dobila tadašnja ministarka državne uprave Kori Udovički.

Ona je u startu obećala da će zakon biti usvojen već na jesen, ali to se pokazalo kao preambiciozno, jer u tom trenutku država nije imala pojma koliko ljudi radi u javnom sektoru.

Nova dilema bila je da li će ujednačena zarada da se primeni i na javna preduzeća, ali je to vrlo brzo odbačeno, čak i pre nego što je sindikat u EPS-u, na primer, stigao da reaguje ili Srbijagas da ignoriše.

Nova „začkoljica“ kasnije bile su razne državne agencije, komisije, uprave ili saveti, jer se nije ni znalo koliko ih je, a pokušaj da se njihov broj smanji rezultirao je ukidanjem nekih, spajanjem sa drugima pa osnivanjem novih, što je sve dodatno iskomplikovalo.

Na kraju se svelo na to da neće biti obuhvaćeno svih oko 700.000 radnika u javnom sektoru i državnim preduzećima, već samo državna i lokalna uprava, odnosno oko 400.000 ljudi.

Ubrzo je ministarka obećala da će „sadašnja šuma od 900 koeficijenata i 70 naknada“ biti uporediva već 2016. Ali, nije bila, a priču je ponovo pokrenuo tadašnji premijer Aleksandar Vučić i preneo je na novu ministarku u tom resoru, Anu Brnabić.

Ona je prvo sve odložila za 2018. ali kako je u međuvremenu konstituisana nova Vlada na čijem je čelu bila Brnabić, njen resor pripao je Branku Ružiću, koji je rok pomerio još dva puta – prvo na 2020, a potom na 2021.

Država nema snage za platne razrede

Još dok je bio premijer Aleksandar Vučić se žalio kako država nema snage za platne razrede jer se boji demonstracija. Tvrdio je da su svi protiv tog sistema jer bi on izjednačio plate u Beogradu i Vranju iako su troškovi života u tim sredinama različiti. Tada je prvi put priznao da iz političkih razloga, zbog svog ostajanja na vlasti ne želi da uvede novi model zarada iako misli „da bi takvo izjednačavanje plata bilo lekovito za Srbiju i zadržalo ljude u manje razvijenim područjima“.