Poljoprivreda i prehrambena industrija čuvaju pad BDP-a u Srbiji

On je za agenciju Beta rekao da je udeo poljoprivrede Srbije u BDP 7,5 odsto, dok je u centralnoj i istočnoj Evropi 3,5 odsto, u zapadnoevropskim zemljama manje od dva odsto, a slično je i sa prehrambenom industrijom.

Udeo poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP će se, prema njegovim rečima, smanjivati sa daljim razvojem Srbije u korist produktivnijih grana kao što se dešavalo i u drugim evropskim zemljama, ali „Srbiju sada manja ekonomska razvijenost od drugih čuva od većeg pada BDP-a“.

„To su grane privrede koje u ovoj zdravstvenoj krizi neće pretrpeti toliko veliku štetu kao, na primer autoindustrija ili turizam i zato će pad BDP Srbije biti manji, a oporavak brži“, rekao je Brčerević.

Dodao je da je „veoma dobro što je to prepoznao Medjunarodni monetarni fond (MMF), jer je u narednim danima i mesecima neophodno veliko zaduživanje države, a ono će, uz relativno optimistične prognoze kredibilnih međunarodnih institucija, sigurno biti olakšano“.

Srbiji će to, kako je rekao, značiti da ima bolje „karte“ pred investitorima od kojih će pozajmljivati veliki novac i verovatno će zbog toga dobiti niže kamate i generalno bolje uslove za zaduživanje.

MMF u svom najnovijem izveštaju projektuje da će Srbija ove godine zabeležiti pad BDP od tri odsto, Nemačka sedam odsto, Francuska 7,2 odsto, a Italija 9,1 odsto.

Sledeće godine Srbija će, prema prognozi MMF-a, imati privredni rast 7,1 odsto.

„Naročito je dobro to što je MMF za 2021. prognozirao relativno visok rast Srbije jer to u narednim godinama znači i lakše vraćanje povećanog javnog duga u budućnosti“, rekao je Brčerević.

Ima smisla, kako je naveo, očekivati nešto brži privredni rast u 2021. godini, pre svega zbog niske baze iz 2020, a „ovakva prognoza MMF-a, naročito sada ide u prilog Srbiji, ali se mora priznati da su sve prognoze za 2021. trenutno krajnje nepouzdane“.

On je ocenio da je paket mera Vlade Srbije za pomoć privredi zbog posledica pandemije uglavnom dobar, da je radjen u skladu sa načelnim preporukama relevantnih svetskih institucija, medju kojima je i MMF i da slične mere preduzima većina drugih evropskih zemalja.

Na pitanje da li je Program „Srbija 2025“, vredan 14 milijardi evra, ostvariv, Brčerević je rekao da je to sada malo verovatno jer će javne investicije u 2020. sigurno snažno pasti, budući da se zbog krize ove godine neće realizovali svi projekti koji su planirani.

„Bilo bi dobro da se već od 2021. nastavi sa većim ulaganjima države u infrastrukturu jer Srbija spada u infrastrukturno najnerazvijenije evropske zemlje, pa su joj potrebna povećana ulaganja u izgradnju kanalizacije, vodovodne mreže, prečiščivače otpadnih voda, sanitarnih deponija, železničke i putne infrastrukture“, rekao je Brčerević.

Istakao je da je Fiskalni savet godinama ukazivao i na nedovoljno investiranje države u zdravstvo, a da se značaj tih ulaganja sada naročito vidi.

Glavni problem sa Pogramom „Srbija 2025“ je, kako je ocenio, to što nije razradjen u detaljima, „ne znaju se tačno prioriteti za ulaganja i nije jasno zašto su u te planove ubačeni neki projekti poput izgradnje sportskih objekata koji sigurno ne spadaju u prioritete“.

Na pitanje zašto Fiskalni savet kritikuje isplatu 100 evra punoletnim gradjanima, Brčerević je rekao da je to „populistička mera“.

„Ona neće imati značajnijeg uticaja na ekonomiju, jer jednokratna isplata ne može ni efikasno ni trajno da pokrene privredu“, rekao je Brčerević.

Istakao je da je najgore „što će taj poklon postati javni dug koji će vraćati svi građani iz svojih džepova sa kamatom jer država nema sredstava odakle će to finansirati, osim zaduživanja“.

„Ako se već zadužuju svi gradjani onda bi imalo smisla da se tim novcem pomogne najugroženijima ili da se država zadužuje za nešto korisno, na primer, da se uloži u bolnice i kliničke centre, a ne da se tako bespovratno i besmisleno troši“, rekao je Brčerević.