Foto: BETAPHOTO/ DRAGAN GOJICU Srbiji je ove godine dobro rodilo i kukuruza, ali i pšenice, soje i suncokreta biće dovoljno i za nas, ali i za izvoz.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je kako epidemija virusa korona nije uticala na poljoprivredu i da smo što se hrane tiče mirni naredne dve godine.
On je rekao da je Srbija proletos izvezla oko milion tona pšenice, jer je imala velike lagere, ali da ovogodišnjim rodom, ali i cenom proizvoda, mogu biti zadovoljni osim ratara i voćari.
„Ostalo je da se još završi žetva soje i berba kukuruza, ali već sada znamo da će ovo što se tiče primarne proizvodnje biti dobra godina, nešto malo iznad proseka“, kaže za Danas agrarni analitičar Žarko Galetin.
Pšenice će ove godine biti, kako kaže, 2,7 miliona tona, od toga 1,2 do 1,3 miliona tona za izvoz, što je na nivou ranijih godina i što bi trebalo da bude dobro i finansijski, što će zavisiti i od blagonaklonosti svetskog tržišta.
On kaže da je ovaj rod iznad nivoa desetogodišnjeg proseka, ali i podseća da su neke od poslednjih godina, ne i prošla, bile prilično loše.
„Kukuruza će takođe biti dosta, posejano je nekih 970.000 hektara, što znači da je gotovo svaka četvrta parcela u našoj zemlji pod ovom kulturom. Rod je sasvim dobar, sedam do osam tona po hektaru, ili ukupno nekih sedam miliona tona što je negde za nijansu manje nego prošle godine“, ističe Galetin.
On kaže da će za izvoz biti sigurno 2,5 do tri miliona tona i napominje da je najveći dobitnik među ratarskim kulturama ove sezone soja.
„Soja ove godine ima izuzetnu cenu, 400 dolara za tonu, kod nas je kilogram na 43 ili 44 dinara što je za 25 odsto viša cena u odnosu na prošlu godinu“, napominje naš sagovornik.
Galetin kaže da ćemo imati nekih 650.000 do 700.000 tona ove žitarice, te da je i suncokret slično dobro rodio.
„Epidemija zbog virusa korona je promenila percepciju tražnje jer su najveći uvoznici žitarica ustvari zemlje koje nisu toliko jake finansijski i kod njih je korona dodatno oslabila kupovnu moć. Onda je u jednom trenutku u maju i junu krenuo pritisak na svetskom tržištu i cene su počele da rastu“, objašnjava Galetin.
Ono što je, kako kaže, karakteristično za većinu drugih zemalja, pre svega članica Svetske trgovinske organizacije, jeste što su zemlje zbog krize donele odluku o smanjenju izvoza, usledili su bilateralni sporazumi što je sve donekle dezavuisalo osnovne postulate ove organizacije.
„Svetsko tržište izgubilo je krovnu instituciju, onu koja reguliše regularnost, ali Srbija nema tu brigu jer imamo zatvorene bilanse, dobar izvozni potencijal i nema potrebe da se plašimo da nečega nećemo imati. To je najvažnije,“ napominje Žarko Galetin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
