Poljoprivredni proizvodi prvi na udaru konkurencije iz EU

Mihailo Crnobrnja, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju izjavio je za Danas da će primena sporazuma ne samo ubrzati tokove roba, većće, zbog nižih carinskih opterećenja na uvoz iz zemalja EU doprineti smanjenju budžetskih prihoda.

– Dobra stvar je, međutim, što će smanjenje carinske stope omogućiti jeftiniji uvoz repromaterijala što će dobro doći domaćim izvoznicima, koji su po pravilu i značajni uvoznici. Kako je za Srbiju važno da poveća izvoz, smanjena carina na uvozne proizvode će delovati podsticajno na povećanje izvoza – rekao je Crnobrnja, uz napomenu da će prve efekte „osetiti“ proizvođači, čije će sirovine i repromaterijali iz uvoza pojeftiniti.

Naš sagovornik, takođe, tvrdi da će primena sporazuma doprineti i smanjenju troškova proizvođača, mada će tu računicu delimično pomutiti svetska ekonomska kriza i kolebanja na deviznom tržištu“. To znači da će dobitak ostvaren na ćupriji biti potrošen na mostu, mada je i to bolje nego imati dva gubitka – carinsko opterećenje na uvoz i otežan izvoz zbog cenovno nekonkuretnih proizvoda“, kaže Crnobrnja.

Najava jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma izazivala je oprečne reakcije javnosti, pogotovo kad je rečo poljoprivrednim proizvodima. Jer, ukinute su carine na uvoz žive stoke za uzgoj i priplod, kao i na neke poljoprivredne proizvode koji se u Srbiji ne proizvode (riba, morski plodovi, tropsko voće, začini…). Pri tom, carinske stope na ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode u prvoj godini primene sporazuma ostaju na nivou između 80 i 95 odsto od sadašnje carine. Komentarišući dejstvo primene tog sporazuma na poljoprivredu, Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije ukazao je nedavno na činjenicu da cena ulaska na tržište Evropske unije mora da se plati i to će naročito doći do izražaja u vreme primene Sporazuma o asocijaciji i pridruživanju.

– Jednostrana primena sporazuma na duži rok će štetiti poljoprivredi zbog razlike u nivou subvencija. Jer, subvencije za poljoprivredu u EU iznose oko 34 odsto, dok domaću poljoprivredu očekuju restrikcije, pa se postavlja pitanje konkurentnosti naših proizvoda koji su, zbog neuporedivo nižih subvencija u odnosu na EU, skuplji. Otuda i zaključak da primena odredbi Prelaznog sporazuma nije dobro rešenje, upravo zbog visokog protekcionizma, uz nizak nivo podsticaja u Srbiji – tvrdi Stanković, podsećajući na činjenicu da su ulaskom u tranziciju sve zemlje „razumele“ da poljoprivreda može, pa čak i ekstenzivnom proizvodnjom, da podmiri potrebe domaćeg stanovništva.

Niže carine i monopolisti

Smanjenje carina trebalo bi da se odrazi i na cene uvoznih prehrambenih proizvoda. Međutim, pitanje je da li će trgovci, zbog nižih carinskih opterećenja, sniziti cene uvoznih artikala. Utoliko pre što spisak uvoznika prehrambenih proizvoda upućuje na zaključak da taj posao drže uglavnom monopolisti, koji nisu skloni da zaradu dele sa potrošačima, o čemu govore i dosadašnja iskustva – komentariše Mihailo Crnobrnja, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

Jeftiniji automobili

Beograd – Uprava carina Srbija počela je od juče da naplaćuje carine od 10 odsto na uvoz automobila poreklom iz Evropske unije zbog primene Prelaznog trgovinskog sporazuma. U Upravi carine Srbije agenciji Beta je rečeno da je za vozila sa motorom preko 2.500 kubnih i dizel motorom, poreklom iz EU, carina smanjena sa 20 na 10,6 odsto, a na ostale je smanjenja na 10 odsto. Prema tekstu Prelaznog sporazuma, koji je objavljen na sajtu Kanceralije Vlade Srbije za evropske integracije www.seio.sr.gov.yu, predviđeno je da se carine na putničke automobile u prvoj godini primene smanje na 85 odsto dosadašnjih. To bi značci da bi carine trebalo da se smanje sa sadašnjih 20 odsto na 17 odsto. Dopunama Zakona o carinskoj tarifi, koje su danas stupile na snagu, naveli su u Upravi, carina na automobile smanjena je sa 20 na 12,5 odsto. Beta