Poljoprivredni proizvođači: Izjave o rekordnim prinosima pšenice na nekim njivama koče rast cena

On je za Betu rekao da su tako ekstremno dobri prinosi postignuti na izuzetno malim površinama, a da prosek u Srbiji neće biti veći od oko četiri tone po hektaru.

„Malo je njiva gde je prinos rekordan, a mnogo više onih na kojima je u Vojvodini prinos ispod dve tone“, rekao je Jakšić.

Dodao je da izjave o rekordnim prinosima stvaraju lažnu sliku da će pšenice u ponudi biti iznad očekivanja, a da će je biti manje 30-40 odsto nego prošle godine.

Jakšić je rekao da se pojavio prvi otkupljivač koji je spreman da plati kilogram pšenice 19,6 dinara po kilogramu, što je „blagi rast u odnosu na dosadašnju cenu od 18 dinara koja donosi veliki gubitak proizvođačima“.

On je rekao da Ministarstvo finansija još nije odobrilo novac za Republičku direkciju robnih rezervi i količine koje bi kupila za državne zalihe, a da su poljoprivrednici tražili da država objavi cenu pre žetve od bar 22 dinara po kilogramu kako bi to ‘povuklo’ druge otkupljivače da ponude najmanje 20 dinara po kilogramu što bi obezbedilo minimalnu zaradu proizvođačima.

Prema rečima poljoprivrednika Janka Turčana iz Stare Pazove, „male su površine na kojima su dobri prinosi i ne treba se time hvaliti“ .

„Na najvećem delu površina pod pšenicom prinos će biti ispod proseka. Deo Banata je bio zahvaćen sušom i prinosi su slabi, kao i u delu Mađarske i Rumunije“, rekao je Turčan.

Član Upravnog Odbora NAPS-a iz Srema Jovan Fabri reko je da je prinos pšenice lošiji nego što se procenjivalo pre žetve.

„Na prste će moći da se nabroje njive sa nadprosečnim prinosom. Pšenice nema u izobilju i svaka cena ispod 22 dinara po kilogramu bila bi poražavajuća“, rekao je Fabri.

U Srbiji je zasejano oko 580.000 hektara pšenicom i ako prosečan prinos bude četiri tone po hektaru može se očekivati rod od oko 2,3 miliona tona, a pojedini stručnjaci ocenjuju da će biti od 2,5 do 2,6 miliona tona.