Poljoprivrednici nezadovoljni: 60 litara goriva se potroši do njive i nazad

U skladu sa Uredbom koju je Vlada donela, a koja važi mesec dana, predviđeno je da se cena goriva na domaćem tržištu usklađuje na sedmičnom nivou, svakog petka, a jedna od stavki jeste i da se istakanje ograniči na 60 litara.

Ekonomisti sa kojima smo razgovarali smatraju da je to „čist marketing“ i predizborna kalkulacija jer za pun rezervoar sa ovim pojeftinjenjem može da se uštedi tek 20 dinara, dok poljoprivrednike manje muči cena, više to što su ograničeni na 60 litara goriva.

„To za 60 litara ne shvatam, nema svrhu. Sa 60 litara ne mogu ništa. Sve zavisi od mašine, jedan traktor ne može sa tim da radi ceo dan, ako krene u setvu može da radi pet, šest sati i šta će posle. Mora ponovo da ide da sipa gorivo“, kaže Slavko Vukov, poljoprivrednik iz Zrenjanina.

To je pokazatelj da Vlada i resorno Ministarstvo nemaju sluha, kako kaže, a ni ideje kako da reše problem.

„Nerazumna je mera. Ne rešava problem, možda negde gde ljudi imaju manje površine i manje mašine, ali ovde u Vojvodini ima traktora koji potroše 60 litara do njive i nazad“, ističe on.

Vukov kaže da su nadležni pre nego što će doneti ovakvu Uredbu mogli da izvade iz registra površine koje su ljudi prijavili i da na osnovu toga odrede količine i kažu koliko ko ima prava da sipa goriva i da se to uradi onda ili u cugu, u cisterni, na kanistere, da se tako završi priča.

Iz Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi imaju niz primedbi na Vladinu Uredbu, počevši od te da je za poljoprivrednike namenjen dizel po ceni od 179 dinara za litar, kog nema, bar ne na privatnim pumpama.

Da je tako potvrđuje i Vukov, koji kaže da ovog dizela po povlašćenim cenama za poljoprivrednike ima samo na pumpama NIS-a, što jeste problem jer ljudi imaju i po 20 kilometara da idu do NIS-ove pumpe, jer njih nema svuda, pogotovo ne u svakom selu.

Predsednik Udruženja vlasnika privatnih pumpi Milan Rakić za Danas kaže da je neprimereno da Vlada prebacuje odgovornost cenovnih udara i poremećaja na domaćem tržištu na vlasnike benzinskih pumpi i napominje da je Uredba o ograničenju visine cena derivata nafte neadekvatna, da ne odgovara stvarnim zahtevima domaćeg tržišta.

„Vlada morala da donese odluku da se ne obračunava PDV na akcizu prilikom obračuna veleprodajne cene, da donese uredbu kojom bi istovremeno ograničila najvišu maloprodajnu cenu, najvišu maloprodajnu maržu i najvišu veleprodajnu cenu, a sve navedeno u skladu sa prosečnom uvoznom cenom sirove nafte koja se nedeljno uveze na tržište Srbije radi prerade u derivate“, ističe Rakić.

To znači, kako kaže, da treba uskladiti tri navedena elementa koji su sadržani u maloprodajnoj ceni i da se na taj način kriza na svetskom tržištu sirove nafte ravnomerno raspoređuje na sve učesnike na naftnom tržištu Srbije i istovremeno štite potrošači motornih derivata od cenovnih udara na domaćem tržištu.

Ekonomista Goran Radosavljević je za naš list istakao da ovakvo smanjenje cene benzina i dizela na cenu od 187 dinara jeste čist marketing i predizborna kalkulacija.

„U prethodnih nekoliko dana cena nafte je pala ispod 100 dolara, bila je 130, pala je na 99 dolara i to je neko usklađivanje, ali da budemo fer i pošteni vrlo mizerno“, ističe Radosavljević za naš list.

„S obzirom na to da mi sada nemamo slobodno određivanje cena na tržištu već država Uredbom određuje cenu, jer ovo nisu odredili kompanije već država, ovo je čist marketing. Voleo bih da vidim tu kalkulaciju kojom su došli do toga da je cena niža za 26 para, neozbiljno je. Na jedan rezervoar nećete uštedeti ni 20 dinara kod dizela, a kod benzina još manje“, naglašava naš sagovornik.

„Zašto smo mi jedino roblje u ovoj zemlji“

Poljoprivrednik iz Zrenjanina Slavko Vukov kaže da je još veći problem zabrana izvoza, da je otkup stao, cene pale, a da ljudi imaju robe na lageru.

„Problem je ako ta Uredba o zabrani ostane, a bližimo se izborima i ako Uredba dočeka formiranje nove vlade, onda ima da uđemo u žetvu sa degradiranom cenom pšenice“, napominje Vukov.

Očigledna je namera države, kako kaže, da se izađe u susret okolnim državama kada se radi o izvozu nekih proizvoda, što je u redu, ali on podseća da je cena pala ispod nivoa koji je u okruženju.

„I šta sada mi treba da damo robu ispod cene da bi neko bio veliki prijatelj na Balkanu. Opet mi treba da izvučemo deblji kraj, a zašto samo mi, zašto su poljoprivrednici jedino roblje u ovoj državi, zato što najviše radimo? Strašno sam gnevan, jer proživeo sam devedesete, ne želim ponovo da radim za dobrobit svih, a na svoju štetu“, naglašava Vukov.