Poljoprivrednici o zabrani izvoza: Vučić treba da nam da 300 evra po hektaru

Malo pre toga proizvođači i izvoznici žitarica u Srbiji govorili su za Danas o tome kako bi najracionalnije rešenje u trenutku kada su jedni od najvećih izvoznika pšenice i kukuruza u svetu Rusija i Ukrajina u ratnom sukobu bilo da se uvedu kvote za izvoz, ali da zabrana nije dobro rešenje.

Više pojedinosti o tome u ovom trenutku nema, poručili su nam iz ministarstava jer bi detalji o tome koliko će zabrana trajati trebalo da budu poznati sutra nakon sednice Vlade. Vučić je rekao i da će država subvencionisati gorivo za poljoprivrednike kako bi im najmanje mesec i po dana cena ostala ista na svim NIS pumpama i da ljudi treba da znaju da država troši ušteđevinu.

Da zabrana nije dobro rešenje za naš list tvrde i poljoprivrednici.

Slavko Vukov iz Saveza udruženja banatskih poljoprivrednika za Danas kaže da mu sve ovo liči na devedesete kada su, kako kaže, seljaci morali da povuku ne bi li se zemlja izvukla iz krize. Samo što su nas tada, kako kaže, drugi zatvarali, a sada sami donosimo uredbe.

“Mi smo jedini sa kojima država može da se igra kako hoće. Jedini koji su pod restrikcijama zarad dobrobiti naroda, sve ostalo je slobodno. To nije način, ako se i želelo nešto moglo je drugačije. Država je mogla prošle godine u žetvi da kupi ozbiljnije količine pšenice, mogla je po povoljnim cenama da kupi, ovo sada će praktično ugušiti tržišne cene, cene padaju, a naša mogućnost da zaradimo otpada”, napominje Vukov.

Ni obećanje da će cene goriva ostati na istom nivou neko vreme ne znače, kako kaže, mnogo jer su inače visoke.

“Nezadovoljan sam odlukom o zabrani izvoza, kao i većina mojih prijatelja koji se bave poljoprivredom. Sada bi gospodin predsednik trebalo da izađe i kaže, ako vas ograničavam na tržištu biću dobar pa ću iz budžeta da izdvojim 300 evra po hektaru i da vas jednokratno pomognem, to bi bilo korektno”, naglašava Vukov.

Cene će sada sasvim sigurno pasti na domaćem tržištu, ističe Vukov, jer su poljoprivrednici svesni da prozvode viškove, mnogo više nego što treba za domaću potrošnju.

“Usmereni smo na izvoz, kupci su nam izvoznici i zabranom izvoza se direktno otima profit nama proizvođačima”, napominje Vukov.

On podseća da postoji problem i sa azotnim đubrivom i njemu nije jasno zašto Azotara u Pančevu ne radi već godinama. Država je prvo, kako kaže, morala da sanira fabriku, da bismo imali proizvodnju đubriva, jer ćemo i na jesen imati ponovo problema sa tim.

Poljoprivrednik iz Slankamena Zoran Kotarac kaže za Danas da je strašno šta se sve dešava sa cenama, da sve cene rastu.

“Ako gledamo šire i ako je Rusija zabranila izvoz kao jedan od najvećih izvoznika, možda ne možemo mi drugačije, ali onda država treba da plati robu po ceni koja je na tržištu i gotovo. Ne bi bilo u redu da se cena obori”, napominje Kotarac.

Tokom prošle godine Srbija je najviše izvozila povrće i voće, kao i žitarice, pšenicu i kukuruz. Kukuruza je Srbija prodala tokom 2021. za 468,4 miliona evra, malina za 361,5 miliona evra, pšenice za 215,9 miliona evra.