Srbija nema plavi dizel, ali Hrvatska ima: Koliko su srpski poljoprivrednici u lošijem položaju od svojih kolega?

Poljoprivrednicima u pojedinim zemljama regiona, primera radi u Hrvatskoj, takva mogućnost je dostupna te je cena dizela koji oni plaćaju znatno niža od one po kojoj ga nabavljaju paori u Srbiji.

Poljoprivrednim proizvođačima u Hrvatskoj pak, povoljna cena “plavog dizela” garantuje manje troškove i uslove za ostvarivanje boljih proizvodnih rezultata nego što imaju njihove kolege u Srbiji.

Šta poljoprivrednici zahtevaju, a šta im se nudi

Podsećanja radi, jedan od osnovnih zahteva srpskih paora, koji su do 21. novembra u znak protesta blokirali saobraćajnice širom zemlje, upravo je oslobađanje od obaveze plaćanja akcize.

Sa druge strane, Vlada Srbije nije rada da se odrekne akcize za naftne derivate koje plaćaju polljoprivednici već im nudi povraćaj akcize.

Konkretno, Vlada nudi paorima da uz posedovanje agro kartice na pumpama NIS-a dizel kupuju po ceni od 179 dinara po litru, a da se taj iznos dodatno umanji za 50 dinara po litru na ime povraćaja akcize.

Na pumpama drugih trgovaca dizel bi plaćali po redovnoj ceni takođe uz povraćaj akcize u iznosu od 50 dinara po litru.

PPoljoprivrednicima koji su protestovali takva ideja nije, bar zasad, prihvatljiva već insistiraju na ukidanju akcize, odnosno uvođenju takozvanog “plavog dizela”. Odgovor na iznesenu ponudu Vlade paori će dati u nedelju na novom sastanku sa premijerkom Anom Brnabić i ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković.

Šta je „plavi dizel“

Termin “plavi dizel” označava umanjenje važeće cene tog derivata za iznos državnih dažbina koje učestvuju u njoj, odnosno svojevrstan vid subvencije poljoprivrednicima.

Inače, sastav “plavog dizela” je identičan kao i kod regularnog ali se obeležava plavom bojom kako bi se razlikovao i lako identifikovao.

Od zemalja u okruženju Srbije, model “plavog dizela” primera radi primenjuje Hrvatska. Njegov iznos se računa po formuli prema osnovnoj ceni fosilnog goriva u prethodnom 14-dnevnom razdoblju, sa ograničenom premijom.

Poljoprivrednici odgovorili na poziv Ministarstva: Izneli jedan uslov za početak pregovorahttps://t.co/DgjHRwcxH8

— Danas (@OnlineDanas) November 19, 2023

Podaci pokazuju da su malopridajne cene goriva u Hrvatskoj niže nego na pumpama u našoj zemlji pa je tako i cena “plavog dizela” niža od one koju Vlada nudi poljoprivrednicima u Srbiji.

Naime, ako prihvate ponudu nadležnih, na NIS-ovim pumpama srpski poljoprivrednici bi dizel plaćali po ceni od 129 dinara po litru, kada dobiju povraćaj PDV, a na pumpama drugih trgovaca regularnu cenu umanjenu za 50 dinara (u ovom trenutku to bi bilo 154 dinara po litru).

Sa druge strane, aktuelna cena “plavog dizela” u Hrvatskoj je 0,92 evra po litru, odnosno ako se preračuna u srpsku valutu košta 107,76 dinara po litru.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da bi Vlada Srbije trebalo da ukine akcizu na dizel koji kupuju poljoprivrednici jer bi to unapredilo njihovu proizvodnju i učinilo ih konkurentnim na tržištu.

– Ako vlade u regionu i Evropskoj uniji to čine kako bi pomogli svojim poljoprivrednim proizvođačima definitivno je da bi to trebalo da čini i Vlada Srbije. Međutim, pomoć kroz oslobađanja od obaveze plaćanja akcize ne treba da bude jedini vid podrške. Potrebno je poljoprivrednicima odobravati i subvencije i to srazmerno njihovoj ukupnoj proizvodnji – objašnjava Kovačević.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Rajić navodi za Danas da ljudi iz poljoprivrednog sektora opravdano smatraju da je potrebno ukinuti akcize na dizel poljoprivrednim proizvođačima.

– Ono što je za poljoprivrednike, po svemu sudeći, osnovni problem u sistemu povraćaja sredstava, kako predlaže Vlada, je bojazan kada će im država novac refundirati. Za poljoprivrednike je znatno povoljnija varijanta da akcize za dizel koji oni kupuju uopšte nema. Sa druge strane, pitanje je da li je ta opcija prihvatljiva za Ministarstvo finansija, odnosno da li bi lišavanje prihoda od akciza za dizel koji kupuju poljoprivrednici ugrozilo budžet. Shodno tome, potrebno je da obe strane, i Vlada i poljoprivrednici, učine napor kako bi se kroz pregovore našlo najoptimalnije rešenje – zaključuje naš sagovornik.