Poljoprivrednici ponovo nezadovoljni predlogom Vlade: Šta je ponuđeno, a šta je traženo?

Poljoprivrednici su, po ko zna koji put, izašli nezadovoljni sa sastanka, a ponudu koju su dobili smatraju neadekvatnom.

Poljoprivrednik Saša Tomas, koji je prisustvovao sastanku, za Danas navodi da je njima juče u Vladi ponuđeno 10.000 dinara subvencija za ovu godinu, koje bi bile isplaćene u roku od 30 dana od dana donošenja te uredbe.

„Za 2025. godinu nam je ponuđeno 18.000 dinara bez pravdanja, što bi bilo isplaćeno do kraja marta“, objašnjava on.

Tomas dodaje da im je ponuđeno i do 17.000 dinara, koje bi morali da pravdaju kroz sertifikovano seme.

„Ono oko čega se mi nismo složili je to što mi tražimo da pravdanje tih do 17.000 dinara bude kroz kompletan repromaterijal, a ne samo kroz sertifikovano seme, zato što smo mi već setvu pšenice obavili“, ukazuje naš sagovornik.

Tomas naglašava da su oni već posejali tavansku pšenicu i da su mislili da Vlada to ima u vidu.

„Smatramo i da će, ukoliko se tih 17.000 dinara bude pravdalo kroz sertifikovano seme, semenske kuće podići cene i na kraju ćemo mi samo biti protočni bojler“, ukazuje on.

Kada je reč o povratu akcize za dizel gorivo, njihov zahtev je, kako kaže, da to dizel gorivo dobijaju na benzinskoj pumpi gde bi im odmah bila skinuta akciza.

„Iz Vlade tvrde da zbog Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) trenutno nisu u mogućnosti da to ispune i da bi možda mogli u 2025. godine da nam povećaju povrat akcize ili da eventualno to bude nešto progresivno pa da u narednih nekoliko godina dođemo do kompletnog povrata akcije, ali isto kroz refakciju, a ne na benzinskoj pumpi“, navodi Tomas.

On dodaje i da poljoprivrednici vide spremnost Vlade da se obračuna sa fiktivnim gazdinstvima.

„Ali smatramo da to može i na drugačiji način, recimo kroz promet na računu, a ne preko sertifikovanog semena i preko naših leđa“, poručuje Tomas.

On naglašva da nisu zadovoljni ovom ponudom.

„Posebno zato što ne postoje konkretni datumi isplate naših subvencija i ništa konkretno u vezi te akcije, gde bi u zakonu stajalo da je minimalni povrat akcije 50 ili 60 dinara“, objašnjava naš sagovornik.

Takođe, što se tiče berze, postoji radna grupa u kojoj, prema rečima Tomasa, sede „raznorazni likovi“.

„Oni ne rade u interesu poljoprivrednika već u interesu otkupljivača, tako da ta radna grupa mora da se profiltrira i da tu ostanu ljudi koji se razumeju u berzu i da se to ubrza. Ne postoje subvencije koje mi možemo da dobijemo da bi nam nadoknadile gubitak koliki mi imamo na po jednom kilogramu naših žitarica“, upozorava on.

Tomas podseća da oni traže i moratorijum na sve poljoprivredne kredite.

„I to se odnosi na sve poljoprivrednike i u svim bankama, jer su poljoprivrednici prezaduženi. To tražimo za 2025. godinu, ali ne da poljoprivrednici idu sami, već da Nardona banka izda nalog i naredi bankama to, da se olakša poljoprivrednicima, jer smo mi već treću godinu u suši“, navodi on.

Što se tiče daljih koraka, znaće se tek nakon sastančenja poljoprivrednika.

„Mi ćemo danas da obavimo naše skupštine po udruženjima, sastaće se upravni odbori i donećemo odluku kakav će biti naš odgovor. U nedelju ćemo imati neke konkretne stavove i doneti konačnu odluku i poslati odgovor Ministarstvu“, objašnjava on.

Tomas kaže i da ne zna da li će biti novih sastanaka.

„Ponude koje smo juče dobili od predstavnika Vlade nisu adekvatne i nisu konkretizovane na pravi način. U našem fokusu su uglavnom sistemska rešenja, neki model mora da se nađe, mi smo u teškom položaju i subvencije su nam potrebne“, zaključuje on.