Jedni poljoprivrednici zadovoljni, drugi izlaze na proteste: „Nije mi jasno zašto državi treba ovakav cirkus“

Ovo je različito od onog što je nekoliko meseci ranije država potpisala sa drugom grupom udruženja poljoprivrednika kada je obećala do 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme.

Država je obećala do 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme, ali nije donela pravilnik kako da to sprovede u delo, pa su ljudi ostali kratkih rukava. Sada je dogovoreno 10.000 po hektaru za čitavo gazdinstvo, bitno je samo da su zemljoradnici do 31. marta dobili 18.000 dinara osnovnog podsticaja u biljnoj proizvodnji.

Od sledeće godine, izmenom Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju dogovoren je regres za sertifikovano seme do 17.000 dinara po hektaru, a javni poziv za podnošenje zahteva biće raspisan najkasnije do kraja aprila 2025. godine, dok će se isplata čekati maksimalno 30 dana.

Dogovoreno je i da zahtevi za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2025. godini, u iznosu od 18.000 dinara po hektaru, budu isplaćeni najkasnije do 1. aprila 2025. godine.

Poljoprivrednik Đoka Ćurčić iz Vilova, koji je u Inicijativi za opstanak poljoprivrednika Srbije, očekuje da će ovih dogovorenih 10.000 dinara biti isplaćeno sigurno, a za dalje bi ipak sačekao da vidi šta će se desiti.

On je imao 20 hektara pod sertifikovanim semenom i trebao je u junu ili julu, kako je ranije bilo dogovoreno sa Vladom, da preda račune u vrednosti od 340.000 dinara.

– Prvo su nam rekli da sačekamo izbore pa će raspisati konkurs za regres. Onda su izbori prošli, oni nisu uradili šta su obećali i mi smo počeli da se bunimo. Došao je novi ministar Aleksandar Martinović koji je rekao da on ne zna o čemu mi pričamo – rekao je Ćurčić.

Sada je kaže dogovoreno 10.000 po hektaru, ali za kompletno gazdinstvo, što u njegovom slučaju izađe na sličnu računicu.

– Sejao sam nešto i „sa tavana“, pre svega žito i soja, oko 10 hektara, za koje ću po ovom novom dogovoru dobiti subvencije, tako da ukupno umesto 340.000, biće 320.000 dinara – kaže Ćurčić.

Sledeće godine, ako seme bude jeftinije od 17.000 dinara biće isplaćeno po računu, a ako bude više, poljoprivrednici će doplatiti razliku.

Kako kaže Goran Filipović poljoprivredenik iz Kisača, država će sada po njegovoj gruboj proceni dati tri do četiri milijarde dinara više, nego da je napravila pravilinik i platila samo onima koji su podneli račune.

– Nismo imali više vremena za pregovore i čekanja, morali smo da se hvatamo za ovo što imamo. Obećanje da nam pare za seme bude isplaćeno za pola godine nama ne znači ništa, jer nam novci trebaju sada. Deo poljoprivrednika svakako nije čuvao račune za seme, jer nisu ni znali šta će biti ispregovarano ranije. Jedino ljudima koji su sejali samo sertifikovana semena, pridržavali se pravila i čuvali sve račune, ovaj dogovor se neće isplatiti, ali njih je jako mali broj – izjavio je Filipović, koji je bio na poslednjim pregovorima u Vladi.

Kako dodaje, za svoje hektare sačuvao je 70 odsto računa, pa kada se sve sabere, po novom dogovoru, izgubiće oko 1.000 dinara po hektaru.

U javnosti se često čuje cifra „17.000 dinara“, ali seme u većini slučajeva je jeftinije.

Kako kaže Filipović, za repicu plaća oko 8.000 dinara po hektaru za seme, za soju 12.000 dinara, a suncokret od 12.000 do 14.000 dinara. Kukuruz ima najveće razlike, domaće seme je od 13.000 do 15.000 dinara, a strano i više od 17.000 dinara.

– Država jednostavno nije ništa radila, obećala je konkurs u junu i pare u septembru. Da su doneli pravilnik sada i da su svi krenuli da podnose račune, nastao bi verovatno haos. Evo, ja već godinu dana čekam da mi uplate novce za subvencije za šećernu repu, a treba da provere račun i izvažu repu. Krajnji rok je 1. novembar – rekao je Filipović.

Ova udruženja su tražila potpuno ukidanje akcize na dizel u sledećoj godini, ali sporazumom je određeno da će Ministarstvo poljoprivrede sa predstavnicima Ministarstva finansija razmotriti mogućnost izmene zakona i povećanja iznosa povraćaja akcize.

Jedna od tačaka Sporazuma odnosi se na to da će sastav Radne grupe za koordinaciju aktivnosti unapređenja robno – tržišnog poslovanja poljoprivrednim proizvodima biti ažuriran, te da će u njenom radu aktivno učestvovati i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i predstavnici udruženja poljoprivrednika.

Usaglašeno je i da poljoprivrednici mogu da se obrate direktno bankama u kojima imaju otvorene račune, u cilju dogovora oko olakšica u otplati kredita, u vidu omogućavanja dodatnog grejs perioda ili produženja roka otplate kredita.

Određeno je i da će nastaviti sa radom Radna grupa za utvrđivanje modaliteta za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova, odnosno poljoprivrednog zemljišta na kome nisu rešeni imovinsko – pravni odnosi, u cilju ostvarivanja prava na podsticaje.

Postignut dogovor, ali ipak će biti i protesta

Sa druge strane, pet udruženja poljoprivrednika koje je ranije odbilo predlog resornog ministarstva da se smanji iznos dogovorenih subvencija najavilo je protestnu blokadu saobraćajnica za 1. novembar.

To su Udruženje poljoprivrednika Stig, Brestovački ratari, Složni pidikanci, Udruženje proizvođača mleka Šumdije i Pomoravlja i Udruženje Severni Banat i Kikinda. Ova udruženja su u julu ove godine, takođe potpisali sporazum sa Ministarstvom, ali o isplati 17.000 dinara za sertifikovano seme.

U ovom sporazumu je predviđeno i ubacivanje parcela sa nerešenim vlasništvom u e-agrar, a koje se obrađuju kako bi poljoprivrednici mogli da dobiju subvenciju, zatim uređenje berze i učešće poljoprivrednika u izradi strategije razvoja poljoprivrede za narednih deset godina.

Predsednik udruženja „Stig“ Nedeljko Savić ističe da oni nisu ni pozvani na razgovor u Ministarstvo.

– Potrpisali smo sporazum i očekujemo da on bude ispoštovan. Nismo zadovoljni sa onim što su druga udruženja potpisala. Nije ovde ni pitanje para za državu, jer svakako sa odlukom da svima daju po 10.000 dinara neće ništa uštedeti. Mi se pre svega borimo protiv fiktivnih poljoprivrednih gazdinstava koji su kod nas veliki problem, a koja će sada sa ovom odlukom biti nagrađena, dok ćemo mi koji smo radili sve po zakonu, kupovali semena i čuvali račune biti kažnjeni. Tako da je za nas ovakva odluka neshvatljiva – rekao je Savić.

On smatra da bi država morala da pregovara sa svim udruženjima i nije mu jasno zašto joj treba „ovakav cirkus“.

Galetin: Država iz svog interesa drži udruženja u svađi

Agrarni analitičar Žarko Galetin kaže da je ishod svakog dogovora kompromis, pa tako i ovih 10.000 dinara. Smatra da je ova cifra maksimum koji su poljoprivrednici u ovom trenutku mogli da dobiju.

– Država je nespremno ušla u realizaciju dogovorenih mera. Imali su godinu dana na raspolaganju da donesu pravilnik i pravdanja da su menjali kabinet ne znače ništa i to ne treba da se tiče poljoprivednika. Ovaj poslednji dogovor je samo da se zapuši rupa i utiša nezadovoljstvo, da ne bi imali proteste na ulicama. Iskreno, mislim da poljoprivrednici ni sada ne bi protestovali da opet nisu katastrofalno prošli, samo je pšenica nešto uspela, sve drugo je podbacilo – rekao je Galetin.

U pregovorima su se iskristalizovala četiri ključna problema: subvencije, akcize za dizel, moratorijum na kredite i uređenje berze, za koje naš sagovornik smatra da je toliko širok pojam da ne znaju kako da ga reše ni država ni poljoprivrednici. Sem zaštite od uvoza, ne vidi način kako bi država dalje mogla tu da reaguje.

Problem je i kako ističe, što imamo oko 70 poljoprivrednih udruženja i uvek će se naći neko ko je nezadovoljan.

– Ima tu sad puno situacija u kojima država uspešno hendluje, jer na neki način, udruženja pomalo drži i posvađanima. Ruku na srce, moramo priznati da je ovaj agrarni budžet istorijski, više od sedam odsto ukupnog budžeta, što nikad nije bilo. Tu i država ima argument da kaže da se malo sačeka, ali suštinski problem je nepoverenje. Država kasni sa isplatama, ne ispunjava obaveze i apsolutno ne prepoznaje tajminge kada treba podeliti novce – nastavio je on.

Poljoprivreda je iz jedne rizične grane proizvodnje usled klimatskih promena postala visoko rizična, zaključuje ovaj analitičar, tako da se više ništa se ne može isplanirati. U 21. veku svaka druga godina nam je bila sušna, dok smo tokom 20. veka, prosečno imali jednu sušu na deset godina.